Lepota prvog greha: Adam i Eva na platnu vekova

Predstavljanje iskonske ljudske lepote, one od koje sva kasnija lepota nastaje, kroz vekove nastavlja da mistično privlači i golica maštu. Motivi iz Biblije su od njenog nastanka inspirisali umetnike, a Adam i Eva, kao izvorni predstavnici ljudske rase (po hrišćanskom predanju), posebno su podložni umetničkoj mašti. Kult Adama i Eve prisutan je čak i u Islamu, Judeizmu, pa i među gnosticima. Nema sumnje da će Adam i Eva ostati večita inspiracija za umetnike.


Pojam lepote je jedan od onih najtežih za definisanje. Od kada je čovek počeo da bude svestan svog tela i svoje okoline lepota je poput neke mistične sile opčinjavala svakoga. Sve bi bilo jednostavno kada bi ta sila lepote bila uvek ista, međutim ona se kroz vreme menja. De gustibus non est disputandum (o ukusima ne raspravljati) nije izreka nastala slučajno. Razvoj ideala lepote možemo pratiti kroz umetnička dela. Kada uporedimo sliku i priliku idealnog tela, recimo u renesansi i danas jasno je da lepota nije društveno izolovana i da ne može postojati bez suda određenog vremenskog konteksta.

Telo

Motivi iz Biblije su od njenog nastanka inspirisali umetnike, a Adam i Eva, kao izvorni predstavnici ljudske rase (po hrišćanskom predanju), posebno su podložni umetničkoj mašti. Najviše dela koja prikazuju Adama i Evu imamo iz perioda renesanse, što je i logično s obzirom na odlike ovog umetničkog doba. Renesansa se vraća antičkim kanonima i načinu prikazivanja tela, s tim što se više ne prikazuju paganski bogovi već prizori iz Biblije. Obnaženost je posebna tačka koja dolazi sa renesansnim “preporodom”. U mračnom, dogmatskom srednjem veku kojem preovladava uticaj crkve prikazivanje obnaženog tela bilo je potpuno nedopustivo. Renesansni umetnici žele da Bibliju, a time i Boga, približe ljudima. U Italiji Mikelanđelo oslikava Sikstinsku kapelu pričom o Biblijskom postanku. Proučavajući antička dela iz zbirke Medičija, Mikalenđelo je lepotu shvatao kao “školu duhovnosti i manifestaciju božanskog”.

Enlarge

l.php_
Mikelanđelo Buonaroti, Prvi greh i izgon iz Raja, 16. vek, Sikstinska kapela, Vatikan

Ako se ovde fokusiramo na Evu možemo primetiti njenu muskuliziranost. Grčki kanoni i proporcije važili su za muške figure, ali očigledno se nisu baš najbolje mogli primeniti na ženska tela, ili Mikelanđelo nije želeo da ih drugačije primeni. Ovakav prikaz se može primetiti i u Nemačkoj umetnosti toga doba, najpre u bakrorezu Albrehta Direra. Direr u ovom delu jasno pokazuje svoju opčinjenost antičkom formom, predstavljajući Adama i Evu skoro jednake veličine u pokušaju da predstavi idelanu ljudsku figuru, čije se savršenstvo ogleda u muškoj figuri. Direr, međutim, kasnije po narudžbini radi vrlo skladne i manirističke aktove Adama i Eve na platnu koji više liče na nizozemski stil.

Enlarge

Albreht Direr, Adam i Eva
Albreht Direr, Adam i Eva, 16. vek, Muzej lepih umetnosti, Boston

Nizozemski umetnici su za Evu pronašli elegantnije rešenje, što već menja sliku o lepoti u toku istog umetničkog perioda. Eva braće van Ajk nema naglašenu muskuliziranost, čak je Adam više prikazan kao nejak, dok Eva teži elegantnosti. Zanimljivo je da u reprodukciji iz 19. veka kojem vlada romantizam Adam i Eva van Ajkovih, do tada potpuno obnaženi, bivaju obučeni u medveđu kožu.

Enlarge

Hubert & Jan van Ajk, Adam i Eva
Hubert & Jan van Ajk, Adam i Eva, detalj sa Gentskog oltara, 15. vek, Katedrala sv. Bavona, Gent

Nešto kasnije Ticijan se vraća muskuliziranom prikazu. Sada već u poznom renesansnom periodu, obnaženost počinje da bude prikrivana, zbog čega Ticijanova Eva nosi lisnate ukrase. Ženska lepota postaje nešto što treba prikrivati.

Enlarge

Ticijan, Čovekov pad
Ticijan, Čovekov pad, 16. vek, Prado, Madrid

Pejzaž

Nakon renesanse dolazi barokni period u slikarstvu koji menja fokus sa ljudskog tela na lepotu pejzaža. Barokni slikari se igraju sa osvetljenjem i sa ograničenjima koje je postavila renesansa ugledajući se na stroge antičke kanone. Na stvaranlaštvo u baroku ponovo se vraća uticaj crkve, koja smatra da religiozni prikazi u slikarskim delima moraju da direktno komuniciraju emocije, zbog čega se naglasak po pitanju ljudskog tela stavlja na ekspresije i dela se dramatizuju. Obnaženost, ipak, nastavlja da se prikriva. Figure gube renesansne kalupe i sve više se naglašavaju razlike između muškog i ženskog tela. Ova razlika se može primetiti u Rubensovim delima. Rubens najpre radi Adama i Evu po uzoru na Ticijana, a potom ih predstavlja u klasičnom baroknom stilu.

Enlarge

Peter Paul Rubens, Adam i Eva
Peter Paul Rubens, Adam i Eva, 16. vek

Novi fokusi

Kada nastupi romantizam kao reakcija na barokni kič, a nakon njega realizam, biblijski motivi bivaju zaboravljeni, a teme akta i portreta se okreću ka svakodnevnim, vidljivim pojavama i pejzažima.

Ponovno interesovanje za Adama i Evu oživljava u poznom impresionizmu. Početkom 20. veka pred svoju smrt Klimt radi akt Adama i Eve. Zanimljivo je da se ovde pojavljuje Adam kao crnac, što pokazuje kako se impresionisti igraju sa tradicionalnim poimanjem umetnosti i teže ka širenju umetničkih vidika. Ova Klimtova slika nikada nije dovršena usled njegove iznenadne smrti.

Enlarge

Gustav Klimt, Adam und Eva
Gustav Klimt, Adam und Eva, 20. vek, Österreichische Galerie Belvedere, Beč

U ovom periodu se ističe i Valadonova koja je prva prikazala obnaženo žensko telo na platnu, a da je pritom sama žena. Valadonova, u post-impresionističkom maniru, naglašava žensko telo kao jednako muškom, ali u suprotnom pravcu od Direra – ilustruje muško telo sličnije ženskom. U njenom radu je Adam taj koji pokriva svoje privatne delove, dok prvi put u aktu najstarijeg para Eva je ta koja “nema čega da se stidi”.

Enlarge

Suzan Valadon, Adam i Eva
Suzan Valadon, Adam i Eva, 20. vek, Musée National d'Art Moderne, Paris

Novo doba

U 20. veku se javlja više različitih stilova u kratkom vremenskom periodu, pa bi bilo obavezno spomenuti i ekspresionističke akte među kojima možemo izdvojiti Bekmana. Bekman, opčinjen tradicionalnim i mitološkim motivima, unosi novi modernizam u priču o najstarijem paru, predstavljajući Raj kao ulicu, drvo kao banderu, a zmiju kao vuka.


Više od kulture:

Sumrak civilizacije u pet slika


Enlarge

Maks Bekman, Adam und Eva, 20.vek
Maks Bekman, Adam und Eva, 20.vek

U savremenoj umetnosti Internet i moderna tehnologija daju umetnicima mogućnosti da svaku svoju zamisao realizuju na ekranu. Ipak, postoji još uvek kultura slikanja na platnu, gde su Adam i Eva takođe prisutni. Boterova slika je lep primer kako je  lepota kulturološki uslovljena. Boterizam, kao pravac po njemu nazvan, prikazuje politički obojene pojave kroz telesne prikaze.

Enlarge

Fernando Botero, Adao e Eva, 21.vek
Fernando Botero, Adao e Eva, 21.vek

Adam i Eva i dalje ne prestaju da budu inspiracija, tako da ćemo i u budućnosti moći da pratimo razvoj lepote kroz ovaj lajtmotiv u slikarstvu. Predstavljanje iskonske ljudske lepote, one od koje sva kasnija lepota nastaje, kroz vekove nastavlja da mistično privlači i golica maštu. Kult Adama i Eve prisutan je čak i u Islamu, Judeizmu, pa i među gnosticima. Nema sumnje da će Adam i Eva ostati večita inspiracija za umetnike.

Komentari
Katarina Stekić

Katarina Stekić

Umetnička duša zarobljena u telu naučnika. Može se reći i obrnuto. Večiti optimista i entuzijasta. Sve tajne čuva u svojoj kosi. Kada piše o sebi, govori u trećem licu. Kada piše za sebe, govori sama sa sobom. Kada piše o nauci, govori tako da je svi čuju.
Katarina Stekić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *