Aleksandar Sergejevič Puškin – sloboda u poemi Cigani

Po teoriji društvenog ugovora, pojedinac se odrekao dela svoje slobode i predao ju je vlasti. Vlast je postavila ograničenja koja pojedinac mora da poštuje (zakone) a on je zauzvrat dobio zaštitu, odnosno sigurnost.

Pre pojave prvih zakona, pojedinac je imao moć i apsolutnu slobodu. Ali u tom prirodnom stanju svemoćnih pojedinaca u kome vlada borba svakoga sa svima postojao je visok stepen nesigurnosti. Odricanje slobode u zamenu za sigurnost je osnova države.

Ali postoje ljudi koji ne žele da se odreknu svoje slobode. To su ‘cigani’. Red i zakon države im ne leži u srcima, i zato odlaze u divljinu, u prirodu, u slobodu.


Vidi Još:

O sevdahu i sevdalinci: kratak uvid u muzički izraz balkana

Širokih ruku prihvataju svoju životinjsku, ne-državotvornu prirodu i odriču se okova sigurnosti. Ne žele je. Guši ih. Ne treba im. Isto koliko i krov nad glavom. Njihov san je vedro nebo.

Cigansku filozofiju opevao je jedan od najslavnijih pesnika romantizma, epohe koja slavi slobodu, Aleksandar Sergejevič Puškin, u poemi Cigani. Kako kaže, u prevodu Milorada Pavića:

 Ciganski tabor spor i šuman
po Besarabiji se seli.
Kod reke su, kraj starog druma
uboge čerge razapeli.
San ko sloboda im je vedar
i spokojan pod nebom snenim.

Poema prati Aleka, begunca od društva, kojeg u cigane dovodi ciganka Zemfira, jer mu zakon preti. Zemfirin otac želi mu dobrodošlicu; prihvata ga kao ciganina, kao skitalicu, jer ne postoji pravilo koje mora da se poštuje kako bi te cigani prihvatili.

Jedino pravilo jeste sroditi se sa slobodom. Aleko govori Zemfiri:

 Za čim da žalim? Kad bi znala,
o, kad bi mogla zamisliti
koliko tamo ima zala;
slobode tamo ne sme biti;
ljudi su večno svi unutra;
zagušljiv grad ih stalno steže;
ne poznaju svežinu jutra,
proleće za njih nije sveže,
trguju voljom, misli gone,
stide se kada stvarno vole,
pred idolima glave klone,
za novac i za lance mole.

Ali u želji da ima slobodu, javlja se želja da poseduje simbol vrhunske slobode – Zemfiru. Nakon dve godine života sa njim, ona je ta koja želi slobodu. Vara ga sa mlađim ciganinom, zbog čega ih Aleko oboje ubija. Zemfirin otac ga prekori:

Čoveče gordi, idi sada!
Kod nas vaš zakon ne postoji,
od njega niko tu ne strada,
šta će nam krvi i jadi tvoji?
Ne kažnjavamo smrću ljude.
Ali s ubicom ko da bude?
Ne pristaje naš udes tebi,
slobodu hoćeš samo sebi.

 Aleko žudi za osvetom, za pravdom. Zato kažnjava krivce koji nisu ispoštovali njegov moralni zakon. Zemfirinog ljubavnika kažnjava iz ljubomore, jer mu je preoteo amajliju slobode. Ali Zemfiru kažnjava iz zavisti, jer ona predstavlja slobodu duha koju on nikada neće posedovati. Moralni zakon u njemu nadvladao je zvezdano nebo nad njim. Alekovo srce nije cigansko.

*

Gde su cigani danas? Zašto ih nazivamo nacionalnom manjinom, ako je njihova suština odricanje svake države, pa i nacije? Da bi slobodno putovali svetom, potreban im je pasoš. Da bi imali pasoš, potrebna im je država. Ako imaju državu, nemaju slobodu.


Vidi Još:

Glumica, lepotica i pronalazač: Hedi Lamar

Da li su cigani izgubili mesto u svetu gde svaki grumen zemlje ima svog vladara i svoj zakon? Da li je cigansko srce osuđeno na zatvor države?

Nije slučajno što su danas najčuveniji baš ruski cigani, možda jer je rusko prostranstvo najpogodnije da ostvare svoju slobodu.

Jedno od najprivlačnijih ciganskih podneblja je prostrani jug Španije – hispano-jevrejsko-arapska Andaluzija. Ovaj spoj izrodio je najpoznatijeg ciganskog pesnika Federika Garsiju Lorku, čiji je Ciganski romansero spomenik ove kulture.

Neosporno je da u svakom čoveku cveta ono cigansko. Neki ga hrane i zalivaju, neki ga čupaju iz korena. Ali korov je uporan, vraća se da unese haos u uređene vrtove ljudske. Zato Puškin svoju poemu završava rečima:

 Od kobnih strasti svud se strada,
i nas od njih ne štiti ništa.


Više od autora:

Tamna strana Guliverovih putovanja


Komentari