Ćosić o novoj omladini

Sebe je nazivao čovekom i piscem 20-og veka. Vek u kojem je proveo poslednju deceniju svog života nije doživljavao kao svoj. Nazivao ga je „tuđim vekom“. Supruga Božica, kćer Ana i unučad Nikola i Milena – bili su mu sve.

Divio se Montenju, Bekonu, Tolstoju i Malrou. Voleo je da sluša Betovena. Ovo su samo neke od odrednica koje jasno oslikavaju konture lika Dobrice Ćosića.

Svestan činjenice da je izlaz iz životne krize srpskog naroda „najpre u saznavanju istine o sebi i svetu i hrabrosti da se dela razborito i menja građansko biće Srba“. Ćosić je takvu istinu nemilosrdno svedočio u svojim delima.

Ipak, jedna referentna grupa koja je posebno zakačena oštricom Ćosićeve kritike. Bila je to upravo ona grupa od koje se u budućnosti očekuje da bude nosilac društvenog, državnog i nacionalnog razvoja. Naravno, reč je o omladini.

O omladini pisac nije štedeo reči, te je iza sebe ostavio bogatu literarnu građu, čiji ćemo samo delić predstaviti u ovom radu.

Uvidevši brisanje granica između kulture i nekulture, prostaštva i učtivog ponašanja, psovanja i finog izražavanja, Dobrica Ćosić je ostavio sledeći zapis:

„…mlada inteligencija je ista što su i mladi radnici, studenti se ne razlikuju od traktorista i šofera, periferija od centra grada, selo od sreske varoši, seoska kuća od gradske..
..sve se izjednačilo, uprostačilo i vulgarizovalo..
..to agresivno, razgalamljeno, raspsovano, razbrbljano prostaštvo bitna je duhovna odlika „mladog naroda” u kome su devojke – ribe, a ljubav – tucanje…”

Iz ovog, kao i iz narednih citata, možemo zapaziti dve bitne odlike Ćosićevog karaktera, za koje je i on sam potvrđivao da ih poseduje. To su: skepticizam i borbeni pesimizam.


Vidi još:

Sevdah I Sevdalinka: Jedan Izraz Balkana


Naravno, pisac „Korena“ i „Deoba“ je bio potpuno svestan činjenice da „boljke“ kojima je podlegla ovdašnja mladež nisu redukovane isključivo na nju samu, već da imaju i internacionalno obeležje, te da je njihova radikalnost do te mere dovele do „promene mentaliteta mladog sveta“ da se „više ne može govoriti o nacionalnom identitetu“.

Ta internacionalizacija navika i ponašanja adolescenata praćena je, razume se, procesom globalizacije, čije su ključne odlike privremenost, brzo življenje, otuđenje i nebriga za budućnost, kao i nešto što je Ćosiću naročito zapalo za oko i što je kod njega obeleženo posebnom intelektualnom analizom, a radi se o emotivno neutemeljenom seksualnom odnosu.

„Zabava i seks, odnosno pornografija, najopštije su preokupacije, ne samo adolescenata, već i tridesetogodišnjaka. Moderna muzika služi svojom besnom bukom da onemogući smisleni razgovor i izaziva mlade samo na telesnu komunikaciju.
Mladići i devojke ćute i đuskaju erotizovano po svu noć, razgovaraju telima i dodirima kao crnci u Zapadnoj Africi. Noć se završava seksom.
Noćni život mladog naroda Srbije razara biološku, mentalnu i psihičku strukturu mladog sveta. Taj mladi narod postaje žrtva ove civilizacije“.

Posle ovakve oštre analize života „mladog sveta“ i ne treba da čudi jedna hladna i, moglo bi se slobodno reći, vulgarizovana piščeva konstatacija „da mladi srpski naraštaji misle kurcem“.

(foto: Vreme)

Još jedan piščev zapis zavređuje osobitu pažnju. Njime se razrađuju još neke, gore navedene, odlike globalizacije i savremenog života, uopšte, kao što su otuđenje i sebičnost.


Vidi Još:

Dostojevski i slobode: Legenda o Velikom inkvizitoru


Naime, dok je, jednog novembarskog dana 2007. godine, sedeo u kuhinji svoje bivše kuće, osluškujući radnike u susednoj sobi kako se svađaju zbog „izgubljene testerice“, prenosio je na hartiju svoje misli o životu i stanju duha srpske omladine.

Na papiru je ostavio sledeće reči:

„Omladina se vaspitava da „bolje živi“ i da je novac – najznačajniji cilj i sredstvo.
Omladina savladava internetsku pismenost i predaje se potrošačkom mentalitetu, egoizmu, stihijskom nihilizmu. Kult je zabava. Mobilni telefoni, televiziofilija…“

Ipak, da ne bude sve tako mračno i skeptično, Ćosić, ovaj telesno omanji i pogureni „borbeni pesimist“, ostavio je omladini svog naroda i pismo u kome poziva na borbu i odbijanje predaje:

„Vi, mladi ljudi, treba da imenujete svoje i nacionalne ciljeve, jer vaš naraštaj i onaj koji vas sledi, stvoriće društvo u kome će da živi, radi, stvara i bori se za ličnu sreću..
..prošlost niti može, niti treba da se u bilo kom vidu vrati, ali mora da se dobro zna i razume kako bi se zasnovao kolektivni istorijski razum i građanska samosvest..
..srpsko društvo treba da postane prosvećeno, kulturno, stvaralačko. Ako to ne postanemo, nestajemo kao značajna evropska nacija…
..vreme krize je vreme i najgorih i najboljih ljudi. Vreme krize i poraza je i vreme ljudskih podviga i pobeda..
Organizujte se u bratstvo istine za širenje istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozločinio neprijatelj. To je uslov našeg časnog opstajanja. To je vaša životna misija, ljudska, intelektualna, patriotska. Hleb i istina isto su nama danas“.

Ove reči zapisane su svega dve godine pred Ćosićevu smrt (2014), ali njihov smisao i borbeni duh odaju utisak kao da su nastale u procvatu piščeve snage:

„Univerzalni postulat ljudskog bivstovanja i našeg opstajanja je borba. Borite se!“

Više od kulture:

“Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja” O Ćosiću i Korenima

Komentari
Dušan Ilić

Dušan Ilić

Rođen sam 1996. godine u Beogradu. Student međunarodnog smera na Fakultetu političkih nauka. Oblasti interesovanja su mi nacionalna istorija i političke ideologije. U slobodno vreme volim da čitam i pišem.
Dušan Ilić

Latest posts by Dušan Ilić (see all)