Crni Biser Starog Beograda –Dušan Prelević Prele

Moze li se rečima prizvati vreme? Mogu li te odvesti na beogradsku Čuburu ili Crveni krst pedesetih?

Mogao bi da prođeš tada kroz kraj koji je više ličio na zaseok nego na Beograd i hodajući kroz njega susretneš najveće bitange, boeme, sportiste, glumce i muzičare Beograda a ako bi imalo ludu sreću, neki bi pre rekli nesreću, mogao bi da sretne čoveka koje je ujedinio sve prehodno navedene epitete, hodajućeg talenta jedne generacije Dušana Prelevića-Preleta.

Prele

Prele

Prele je rastao bez oca i imao vrlo specifičan odnos sa majkom, njegovom od milošte nazvanom “Kevom”.
Kao I sva ondašnja dečurlija rastao je na ulici na kojoj su svi oni postojali lopovi, muzičari i sportisti. Veliki univerzitet kako ju je opisao. Prolazivši skupu I vrlo surovu školu ulice nije ni osećao potrebu za redovnom, pa se uz blagoslov “Keve” ispisao iz prvog razreda gimnazije i zvanično na tome ostao.

Ima škola koje se ne beleže u zvanične dokumente a Prele ih je i te kako imao.

“U svemu smo mogli da budemo nadprosečni, a najgore sto je moglo da ti se desi je da ide u gimnaziju i postane Dinkić.”

Kafana je bila i ostala njegovo mesto. Bila je ona karta za ulazak u društvo, u svet odraslih. Ko nije mogao da dugo pije odlazio je na fakultete po njegovim rečima a on je ostajao kao predstavnik stranke iza šanka.


Više od kulture:

“Nije punk bio nikakav simptom dezintegracije… Punk je bio muzika..” –Nastanak Jugoslovenske Pank scene


Voleo je sport. Pedesetih je preko radio prijemnika Nikola Tesla slušao čuvenog Radivoja Markovića kako priča o Titu, Bobeku i Rajku Mitiću. Tada je čuo svog dedu kako je zadovoljno promrmljao da su pobedili “one partizane” sa 3:1. Za Zvezdu su navijali čogorani i golje, radnici i majstori iz kraja pa se Prele vrlo lako opredelio za Crvenu zvezdu.

“Oni su bili kao partija a ja ni kao klinac nikada nisam mirisao partiju, kasnije sam zavoleo brid ali to je neka sasvim druga priča.”

Jurcao je za loptom kao junior Crvene zvezde i želeo da bude kao Šekularac ali loptanje i piće nisu išli zajedno .

Šezdesetih godina Beograd vodi ravnopravnu trku sa svetom u muzici i filmu. Prele se opredeljuje za muziku od koje se do kraja života nije odvajao. U vojsci je zbog nje često proganjan od strane vojne policije.

Učestvovao je je u mjuziklu Kosa Ateljea 212. Mira Trailović je umela da prepozna njegov talenat.

“Volim često da se zezam I da kažem da sam jedini pred gospodinom Brozom pevao go (do pola) I bos. “

Preleta je put vodio u Nemačku gde je pevao sa američkim bluz i rokenrol legendama. Na kratko se zadržao u prvoj jugoslovenskoj super grupi “Korni”a svoj prvi album izdaje 1982. uz pomoć Bore Đorđevića . “Majko na ta liči tvoj sin” i obrada “Jutro će promeiti sve” od Indexa su ostale zapamćene. Na tom albumu mu je gostovao velikan glumačke scene Slobodan Aligrudić.

“U redu, pobedio sam” izlazi 1991. Iste godine kao gost učestvuje u stvaranjau legenadarne pesme grupe “Vlada & Bajka”- “Beograd”.

Album “Ja”, Prele snima 1996. na kome mu gostuju Radomir Mihajlović Točak, Dragan Krle Jovanović i drugi. Njegove obrade Stonsa i Kleptona ostaju kao dokaz njegovog talenta i glasa koje se mogao okarakterisati kao mešavine harli dejvidsona i prestarog viskija.

Njegov talenat za pisanje otkrio je kasno i dugo ga je bilo sramota da bilo kome pokazuje njegove priče. Na čuveni pisac Momo Kapor je umeo da na svojstven način opiše Preletovo pisanje kao nešto samo po sebi dovoljno da ostane iza njega kao neizbrisiv trag u vremenu jednog naroda.

“Voz za jednu bitangu”, “Kako je umro baš Čelik”, scenario za film “Miris formalina” kao i čuveni scenario za film “Poslednji krug u Monci” koje je napisao sa našim velikanom novinarstva Bogdanom Tirnanićem.

Sa Bogdanom Tirnanićem I Oliverom Mandićem

Sa Bogdanom Tirnanićem(desno) I Oliverom Mandićem(levo)

Umeo je da se posvađa, voleo je da psuje i potuče. On je to opisivao kao sokolenje srca i duha. “Noćas oko jedan krenuću u bar pobiću se zadnji put da vidim da l’ sam star”

Njegove ljubavi su ispaštale zbog ljubavi prema kafani. Ima dve ćerke iz vanbračnih veza koje su imale tu sreću da nikada nisu morale da čekaju i vide svog oca pijanog kada se vrati kući. Bio im je mentor savetnik i oslonac u životu. Jedan za njih drugačiji Prele, otac, duša(n) od čoveka. Bio je za njih ono što je bila njegova majka za njega.

Prele sa ćerkama

“Rodila sam genija, on je mogao sve I fantastično radio, I kada dokaže sebi on odustane. “

Moderni Dr Džekil i mister Hajd. Često se u kafani moglo čuti sa strahom “Evo ide Prele”, on je ispisivao svoju ličnu legendu.

“ Kafanu sam nosio kao sudbinu, u džepu  Uzeo sam od života ono najgore I dao sam mu ono najbolje.”

Nije ni čudo što ljudi koji ga vole i cene njegov rad zovu “Ćale”. Počivaj u miru (crni) biseru Beograda.


Stanislav Vinaver i Pantologija

Komentari
Marko Pantović

Marko Pantović

Živim i zapisujem onako kako osećam, Reč nek bude dokaz da sam živ u večnom sada, da ne postojim u godinama prošlim ili u nekom novom sutra.
Marko Pantović

Latest posts by Marko Pantović (see all)

One thought on “Crni Biser Starog Beograda –Dušan Prelević Prele”

  1. Pera Peric says:

    “Ćale” je bio golman hokejaškog kluba Partizan čisto da napomenem pošto vidim da je izostavljeno iz teksta a kao slučajno provučeno kroz priču njegova pripadnost crveno beloj boji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *