Dostojevski – Zapisi iz podzemlja

U Zapisima iz podzemlja (1864), narator, Čovek iz podzemlja, protivi se nastojanjima racionalista, humanista, pozitivista, liberala, utilitarista i socijalista da opišu ljudsku prirodu kao suštinski racionalnu i dobru i da reformišu društvo kako bi obezbedili opštu sreću.

On se buni protiv nauke i razuma, protiv čitave liberalne i socijalističke vizije, sve u ime ljudske subjektivnosti – neukrotive, nezadržive, ćudljive i neporomišljene ljudske volje! Ljudska priroda, kaže Čovek iz podzemlja, suviše je nepredvidiva, suviše raznolika, da bi je teoretski um mogao shematizovati.


Zapisi iz podzemlja

Za Čoveka iz podzemlja, ne postoje apsolutne i večite istine koje prethode pojedincu i kojima pojedinac treba da se prilagodi. Postoji samo zastrašujući svet ogoljenih želja koje se međusobno nadmeću.

U takvom svetu ljudi ne traže obavezno sreću, prosperitet i mir – što bi prema „prosvećenim“ misliocima bilo razumno i dobro za njih. Racionalisti kome je cilj da eliminiše patnju i nemaštinu, Dostojevski odgovara da neki ljudi slobodno odabiraju patnju i nemaštinu zato što im to čini zadovoljstvo – za neke „ima zadovoljstva i u zubobolji“ – a bogatstvo, mir, bezbednost i sreća su im odbojni.

Toliko o Bentamovom principu zadovoljstva i bola. Kako bi potvrdio sopstvenu individualnost – kao bi pokazao da može sam da bira – čovek će čak učiniti nešto glupo i štetno po njega. Tako se, iz inata, Čovek iz podzemlja opire lečenju svoje obolele jetre. Čak se buni i protiv zakona prirode. „Naravno da ne mogu glavom kroz zid, ali ja neću da se povučem samo zato što je to zid od kamena, a ja nisam jak.“

Razum može da ukaže na apsurdnost neke akcije koja je protiv naših interesa, ali razum je jedna beznačajna determinanta ponašanja.

Čovek iz podzemlja insistira na tome da ljudi ne žele da budu roboti u jednom strogo uređenom društvenom poretku koji pravi kalup za sve. Za njih je preteran intelektualizacija – „preterano pronicljiva svest“ – bolest koja ih sprečava da potvrde svoju autonomnost, svoj „nezavisan izbor“.


Više od kulture:

Tamna strana Guliverovih putovanja

Ne postoji li, doista, nešto što je svakom čoveku draže i važnije od njegove najveće koristi ili (da ne narušavamo logiku) postoji li nekakva najkorisnija korist (upravo zaobiđena o kojoj smo govorili), važnija i korisnija od svih drugih koristi, zbog koje je čovek, ako zatreba, gotov da ustane protiv svih zakona, to jest protiv razuma, časti, mira, blagostanja… Jer svoje sopstveno voljno i slobodno htenje, svoj vlastiti, makar i najapsurdniji kapris, naša fantazija, ponekad raspaljena do ludila – sve to upravo jeste ona prećutna, najkorisnija korist, koja se ne uklapa ni u kakvu klasifikaciju, i koja sve sisteme i teorije večito ruši u paramparčad… Čoveku treba samo jedno: samostalna volja, pa ma koliko ga ta samostalnost koštala i ma čemiu vodila, A i ta volja… đavo bi je znao…“

Upravo ta iracionalna volja definiše jedinstvenost pojedinca i navodi ga da se odupre obrascima koje su postavili društveni teoretičari. Ako pojedinci ne deluju iz prosvećenih ličnih interesa – ako oni konstantno deluju suprotno sopstvenim razumnim interesima – kakve onda nade imaju društveni planeri koji žele da stvore „dobro“ društvo?

„O, recite mi, ko je to prvi kazao, ko je prvi objavio da čovek samo zato čini pakosti drugome što ne poznaje svoje prave interese; a kad bi ga prosvetlili, otvorili mu oči da vidi svoje prave, normalne interese, čovek bi odmah postao dobar i plemenit, zato što bi kao svaki prosvećen čovek, shvatajući svoju pravu korist, upravo u dobru video svoju ličnu korist – a poznato je da nema čoveka koji bi mogao svesno raditi protiv svojih interesa – prema tome, počeo bi tako po neophodnosti da čini dobro.

O, nevinašce! O,čisto, bezazleno dete!“

Čovek iz podzemlja smatra da sledeći iracionalne impulse i upuštajući se u iracionalne postupke, ljudska bića potvrđuju svoju individualnost, dokazuju da su slobodna. Čovek iz podzemlja je potpuno slobodan; bori se da definiše sopstvenu egzistenciju prema svojim sopstvenim potrebama, a ne prema merilima i vrednostima koje su drugi stvorili.

On na slobodu izbora gleda kao na nešto najdragocenije što ljudsko biće poseduje, i smatra da izbor potiče ne od intelekta, već od impulsa i osećanja koja objašnjavaju našu osnovnu individualnost. On kaže: „Racionalna sposobnost… jeste… jednostavno dvadeseti deo svih mojih životnih sposobnosti“, život je više od rasuđivanja, više od „jednostavnog izvlačenja kvadratnog korena“.

Odbacujući spoljašnju sigurnost i liberalne i socijalističke koncepte napretka – težeći da potvrdi sostvenu individualnost čak i ako to znači delovati suprotno njegovim najboljim interesima – Čovek iz podzemlja pokazuje da  jedan moćan element iracionalnosti leži u osnovi ljudske prirode.

Predstavljajući slobodu volje kao vrhunsko dobro, Dostojevski je uzdigao zastrašujuću avet opasnog nihilizma; gola volja koja teži samoostvarenju ne poštuje principe istine i nju ne obavezuje nikakav moral. Neograničena sloboda – koja je za Čovek iz podzemlja vrhovno dobro – može da uništi sve društvene odnose od kojih zavisi civilizacija. Ona može da dovede i do samouništenja i do društvenog haosa.

Sam Dostojevski nije zastupao filozofiju volje. Verovao je da iracionalna pobuna dovodi do samouništenja, da haotični ljudski porivi nisu sredstvo koje vodi do prave slobode i samopotvrđivanja.

Samim tim, tragao je za hrišćanskim rešenjem ove fundamentalne ljudske dileme: vera u Hrista i hrišćanska ljubav i čovekoljublje najbolji su put ka samoobogaćivanju. Ove ideje Dostojevski dopunjava u Legendi o velikom inkvizitoru, „romanu u romanu“ u okviru Braće Karamzovih, što će biti tema našeg narednog teksta.


ALHEMIJA – Između nauke, umetnosti i religije

Komentari
Bojan Dražić

Bojan Dražić

Rodjen 1985 (znak Bik, podznak Lav). Potrebno obrazovanje stekao u Petnici, bioskopu, biblioteci i kafani, suvisno u skolama razlicitih stepenova. Poducava jos uvek sebe (vestini pisanja) i druge (vestini citanja). Bibliofil i filmofil. Priprema sopstvenu smrt kao igrano-dokumentarni film iz druge polovine XXI veka.
Bojan Dražić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *