Hedonizam – pojam istorija i psihologija hedonizma

Sa korenima koji dosežu do antičke Grčke, do danas je pojam hedonizma promenio mnogobrojna značenja, dok se njegova upotreba nije umanjila. Danas bismo, ako tvrdimo za sebe da smo hedonisti, zapalili cigaretu nakon ukusnog obroka, uz čašu dobrog vina gledajući zalazak sunca  tople letnje večeri.

Možda bismo sedeli u snegu pored svojih skija na vrhu planine, pijuckajući čaj i gledajući obrise susednih veličanstvenih vrhova. Ili, pak, sedeli u omiljenoj fotelji uz šolju kafe i dragu knjigu. Ko je od nas onda veći hedonista?

Naizgled smisleno pitanje zapravo otvara diskusiju koja se lako može svesti na argument reductio ad absurdum. Tvrditi da je neko veći hedonista od drugog možemo uporediti sa tvrdnjom da je nečija sreća bolja od tuđe.

Pojam i istorija Hedonizma

Hedonizam, koji u svom najosnovnijem obliku predstavlja filozofiju trenutka, zadovoljstva kao vrhunca čovekovog postojanja, nije komparativna kategorija. Užitak je lični doživljaj, poznat samo onome koji ga oseti, a čiju pojavu može izazvati beskrajno različitih događaja.

Istorija hedonizma započinje od trenutka kada uživanje postaje procenjeno kao ljudska vrlina uporediva sa istinom ili pravdom.

Aristip, Sokratov učenik i začetnik filozofije o hedonizmu, predstavio je uživanje kao moćnu silu koju je jedino moguće iskoristiti na ovozemaljskom svetu. Čovek, da bi bio mudrac, mora ovladati užitkom i živeti od danas do sutra jer će u suprotnom teret neizvesnosti koji nosi budućnost prevagnuti i učiniti ga nesrećnim.


Vidi Još:

Kulturalna inteligencija kao alternativa za IQ 


Epikur nasleđuje ovu tradiciju, s tim što užitak predstavlja kao slobodu od straha, požuda i boli. Užitak u epikurejskom duhu čini duševni mir, osećaj smirenosti i neuznemirenosti.

Ataraksija, kako su je epikurejci nazivali, etički je vrhunac kojem treba težiti. Sve ovo zapravo predstavlja podvrstu ranije sokratovkse filozofije eudajmonizma – sreće kao cilja življenja.

„Hedonizam na recept“

Danas možemo naći na policama svake knjižare veliki broj izdanja poput: „365 razloga da budete srećni“, „Srećni i kad je teško“, „Praktikum za sreću“ i gomilu drugih naslova koji pokušavaju da nam pomognu na putu ka tom ultimativnom cilju dostizanja zadovoljstva. Ovi naslovi su primamljivi, ali služe svrsi isto koliko i antibiotik kad smo zdravi.

Međutim, dok se antibiotici dobijaju samo na recept, ove knjige izlažu se na police za svakoga ko oseti potrebu da se njima „leči“.

Daljim zalaženjem u terapijsku praksu otkrivaju se još dublji problemi univerzalne definicije zadovoljstva. U jeku vladavine humanizma u psihologiji, osnovni element terapije postaje doživljaj pojedinca, a cilj njegovo prihvatanje sebe sama i prihvatanje drugih u odnosu na sebe.

Taj doživljaj celovitosti kojem svi težimo prožima zadovoljstvo. U istraživanjima koja su sprovođena sa ciljem da ispitaju delotvornost ove terapije, jasno se pokazalo da su subjekti koji se nisu prijavili za terapiju bili zadovoljniji svojim životom od onih koji su shvatili da im je terapija potrebna. Ovde se zadovoljstvo predstavljalo kao sklad između trenutne slike o sebi i one idealne kojoj težimo.

Rezultati ovih istraživanja pokazali su začuđujuće nepomirljive rezultate. Dok je ovaj nesklad kod nekih osoba kroz terapiju smanjen, negde je ostao nepromenjen, a negde se čak i povećao.

Još više zabrinjavajuć je bio uvid da su se zadovoljnijim predstavljali subjekti koji po svim ostalim merilima nisu i dalje prilagođeni. Paranoidni šizofreničari pokazivali su isto skladnosti koliko i grupa „normalnih“.


Vidi Još:

O pojmu perverzije..


Terapeuti nisu mogli posle ovakvih nalaza da se na zapitaju: da li je dovoljno čoveku da bude zadovoljan samo ako kaže da je zadovoljan?

Ovo nije još jedno pitanje bez odgovora, već sa dva tačna odgovora: da i ne.

Lični doživljaj kao osnova hedonizma

Kako je moguće da postoje dva tačna odgovora na ovakvo pitanje može da objasni priča o Petru Petroviću i Savi Savanoviću.

Sava i Petar su dugogodišnji prijatelji koji često raspravljaju o zadovoljstvu. Petar Petrović se prošeta pola sata dnevno sa najboljim prijateljem po komšiluku i tvrdi da je to njemu dovoljno da bude zadovoljan. Sava Savanović letuje svake godine na Maldivima i tvrdi da dokle god ima novca da priušti sebi sve što želi, on je zadovoljan.

Jedno veče, Sava izlazi da se prošeta sa prijateljem po komšiluku, dok Petar dobija na kladionici i odlazi da se provede. To veče obojica bivaju opljačkani. Kasnije se nalaze da prepričaju jedan drugom loše događaje.

Ipak, kada su došli na temu zadovoljstva obojica su rekli da su zadovoljni. Sava nije mogao da poveruje Petru da je zadovoljan, jer je znao da Petar nema mnogo novca. Petar je, sa druge strane, verovao Savi da je stvarno zadovoljan, jer ga je „pljačkaš oslobodio tog prokletog novca koji mu daje privid zadovoljstva“ i dopustio mu da vidi uživanje u običnoj šetnji.

Mi, kao čitaoci, nemamo dovoljno razloga da verujemo ni Savi ni Petru kada tvrde da su zadovljni. Njihovi privatni doživljaji zadovoljstva nam to ne dozvoljavaju jer u njih ne možemo imati uvid. Možemo govoriti samo o tome šta je zadovoljstvo za Savu, a šta za Petra, ali ne možemo znati da li ga oni zaista osećaju.

Ostaje otvoreno pitanje da li onda možemo raspravljati o njima kao hedonistima uopšte.

Ovo relativno lice hedonizma potiče iz postmodernističke filozofije koja pokušava da rasvetla kako činjenice stoje na staklenim nogama u svetu punom različitih perspektiva. Zasigurno možemo da posvedočimo samo o njihovom ponašanju. Obojica su i pored nesreće koja ih je snašla uspeli da pronađu neki razlog da kažu da su zadovoljni.

Izvukli su maksimum iz svoje nesreće i naizgled postigli unutrašnji mir, što u svojim to u tuđim očima. Na vama ostaje da procenite da li je to čin hedonizma, zadovoljstva, sreće ili nečeg drugog.


Mindfulness – Moć usmerenih misli

Komentari
Katarina Stekić

Katarina Stekić

Umetnička duša zarobljena u telu naučnika. Može se reći i obrnuto. Večiti optimista i entuzijasta. Sve tajne čuva u svojoj kosi. Kada piše o sebi, govori u trećem licu. Kada piše za sebe, govori sama sa sobom. Kada piše o nauci, govori tako da je svi čuju.
Katarina Stekić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *