Pokret za sva čula – Balet

Šta je ono što balet čini besmrtnim? Ujednačenost pokreta, savršena kompozicija, dobra scenografija i vanvremenska priča?
Nagli uspon balet doživljava otvaranjem Kraljevske igračke akademije i škole igranja pri Pariskoj operi. Tada se utvrđuju pravila igre i usvaja se francuska terminologija na svim scenama sveta, ali se i povećavaju zahtevi igrača. Danas, balet ostaje jednako popularan. On predstavlja izraz elegancije i gracioznosti, kompletne skladnosti i harmoničnosti i zato ne gubi na značaju.


Kao i ostatak scenske umetnosti i balet se razvija na dvoru. Balet je scenska predstava koju čine igra, pokret i muzika. Međutim, da je to umetnost koja ne gubi na značaju i popularnosti, svedoci smo i danas, jer da biste gledali Labudovo jezero, potrebno je da rezervišete karte nedeljama, čak i mesecima unapred. Šta je ono što balet čini besmrtnim? Ujednačenost pokreta, savršena kompozicija, dobra scenografija i vanvremenska priča koja mora imati kontinuitet koji drži pažnju gledalaca.

"Duh Žizele"

“Duh Žizele”

Balet nastaje u Italiji u XV veku. Međutim, on nije tamo stekao popularnost. Tek sa prelaskom u Francusku, sredinom XVI veka, balet počinje da živi. Kada bismo hronološki posmatrali razvoj baleta, videli bismo da postoji nekoliko etapa u njegovom razvoju.

Prva, etapa Katarine Mediči, koja je dok je zemlja bila u ratovima i bedi, velike sume novca izdvajala za umetnost čime je značajno uticala na razvoj francuske renesanse.

Druga, za vreme Luja XIII i treće, zlatno doba u vreme Luja XIV koje je poznato kao lilijevski balet . Do Lilija balet je imao čak i govorne komponente, posebno za vreme Katarine Mediči, koja je obozavala dobar ples ali i komičnu radnju, tako da je spoj ta dva predstavljao prvi oblik ove umetnosti. Do Lilija uloge su igrali dvorjani koji su čak igrali i ženske uloge. Međutim, za vreme Lilija uloge preuzimaju profesionalci.

Prva balerina koja je izašla na scenu bila je gospođica Lafonten (1681). Nagli uspon balet doživljava otvaranjem Kraljevske igračke akademije i škole igranja pri Pariskoj operi. Tada se utvrđuju pravila igre i usvaja se francuska terminologija na svim scenama sveta, ali se i povećavaju zahtevi igrača.
Za vreme Luja XIV u Parizu se prikazuju baleti bez pevanja i bez reči, tzv, pantomima-baleti . Ova vrsta baleta se iz Francuske širi i u ostalim zemljama Evrope, najpre u Italiju, zatim u Austriju, Švedsku, Rusiju, itd..

Postavkom Silfide u pariskoj operi 1832.godine, počela je prva era baleta – romantičarskog stila, zansovanog na pričama o strasnoj ali čednoj ljubavi sa vodećim ženskim ulogama. Taj žanr je dostigao svoj vrhunac sa Žizelom (1841). Ples na vrhovima prstiju je prva uvela Marija Taljoni koja je ujedno bila i prva Silfida.

Edgar Dega, Čas Baleta

Edgar Dega, Čas Baleta

U Rusiji su Carska baletska trupa (osnovana 1738, danas poznata kao baletska trupa Marinski) i Boljšoj balet (1776) uspostavili formalni i dugovečni žanr klasičnog baleta. Trupa Marinski je prvi put počela sa 12 dečaka i 12 devojčica, a danas ima oko 300 učenika. Na audicije dolazi preko 3000 zainteresovanih plesača. Na kraju 8. razreda samo najbolji ostvaruju ugovore sa kompanijama i ostvaruju značajne kontakte i sve to samo da bi barem jednom zaigrali na najvećim svetskim scenama.Iako je potrebno mnogo truda, vremena, posvećenosti i strpljenja, nešto manje od 5% učenika velikih ruskih baletskih škola dobija priliku da nastupa kao solista.

Ruski kompozitor Čajkovski i francuski koreograf Marijus Petipa obeležili su romantičarski stil Uspavanom lepoticom, Krckom Oraščićem i Labudovim jezerom. Čajkovski svoje balete počinje da komponuje u poslednjim godinama svog života. Labudovo jezero nastalo je za godinu dana, međutim, onako kako se danas izvodi predstavlja preradu izvršenu od strane Marijusa Petipe i Leva Ivanova jer je izvorna kompozicija imala određene nedostatke.

Rusija je i dalje vodeća zemlja što se samog baleta tiče, ali ne smemo zapostaviti ni izuzetne francuske i italijanske škole. Najzančajnije baletske kompozicije svih vremena, osim onih Petra Iliča Čajkovskog su : Žizela, Adolfa Adama; Don Kihot, Ludviga Minkusa; Grk Zorba Mikisa Teodorakisa, i mnogi drugi.

RAZVOJ BALETA U SRBIJI

U vreme kada se gradilo Narodno pozorište, Beograd je imao 25.000 stanovnika. Rastao je između Beča i Istanbula na pola puta između evropske i otomanske civilizacije, ali sa naglašenim uticajem Zapada. Beograd je tada bio bez uličnog osvetljenja, bez dovoljno vode, sa četrdesetak ćorosokaka, ali sa izraženom željom za kulturom, prosvetom i naukom.

U tim uslovima 1868.godine otvoreno je Narodno pozorište. Ubrzo zatim, 1869.godine dobio je Veliku školu i tri fakulteta, Narodnu biblioteku, Narodni muzej, Narodnu čitaonicu i Državnu štampariju. Narodno pozorište se u početku razvijalo kao dramsko, sa svetskim repertoarom na srpskom jeziku.

Postoje indicije da je Beograd scensku igru video pre nego što je dobio pozorište, međutim najznačajniji susret sa klasičnim baletom beogradska publika je imala 1899.godine, povodom tridesetogodišnjice jubileja Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta. Gostovali su ruski umetnici Fani Šilingova i Franc Vajs, članovi petreburškog baleta.

Posle Prvog svetskog rata, pozorišne predstave su se održavale u novoj zgradi Manjež (Jugoslovensko dramsko pozorište) i u Kasini, jer je stara zgrada pozorišta bila srušena tokom rata. Posleratna sezona je počela 1918.godine i trajala je do 1919.godine. Na repertoaru su bile opere sa zastupljenim baletskim ansamblom kao i jedno baletsko veče.

Baletske delove u operama su izvodili članovi hora i nekoliko balerina, ali je pravu baletsku opremu imala samo Marija Bologovska. Obnovljeno Narodno pozorište je počelo sa radom 1922.godine prestavama koje su se izvodile na velikim evropskim scenama, a koje su obeležile 19.vek. Na inicijativu umetničkog odeljenja Ministrastva prosvete i tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta 1921.godine, otvorena je glumačko-baletska škola sa ciljem da to bude odeljenje budućeg konzervatorijuma.

Baletski ansambl od 6 članova formiran je 1921.godine a neki od članova su bili : Nina Hitrova, Marija Bologovska, Ana Jurenjeva… Sledećih sezona ansambl je dobio pravu fizionomiju i kao balet Narodnog pozorišta od 22 člana odigrao je svoju prvu predstavu 1923.godine, na čelu sa Klavdijom Isačenko i Jelenom Poljakovom.


Više od kulture:

Harmonija za sva čula – Opera


Godine 1910.otvorena je u Beogradu škola igranja. To je delo Mage Magazinović, najistaknutije žene svoga vremena u obrazovanju i kulturi. Ona je bila naša prva žena fakultetski obrazovana (diplomirala je čistu filozofiju), prva žena saradnik Politike, prevodilac drama Maksima Gorkog i prvi baletski pedagog kod nas. Ova škola je radila po novom principu švajcarskog muzičkog pedagoga i kompozitora Dalkroza, prema kome ritmika, emocionalni karakter i likovni sadržaj bilo kog muzičkog dela moraju biti „proživljeni telom“ i pretvoreni u pokret.

U našoj i svetskoj baletskoj istoriji ime Nataše Bošković je zabeleženo zauvek:
Nataša Bošković je prva i najveća srpska balerina minule epohe sa internacionalnom baletskom reputacijom. Njeno baletsko delo, veliko, brojno i raznovrsno neprolazne je vrednosti i značaja za istoriju baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, za srpsku i čitavu jugoslovensku baletsku umetnost i kulturu, a od značaja je i u okvirima internacionalne baletske umetnosti“ (K. Šukuljević)

Najlepši baleti domaćih kompozitora su: Licidersko srce, Krešimira Baranovićam; Oganj u planini i Simfonijsko kolo Jakova Gotovca; Darinkin dar Zorana Hristića i danas svakako najpoznatije i moguće najkopletnije delo, Ohridska legenda Stevana Hristića.

Stevan Hristic, Ohridska legenda

Stevan Hristic, Ohridska legenda

Istaknuti umetnici baleta u posleratnom periodu u Srbiju su na primer : Jovanka Bjegojević, Rut Parnel, Dušanka Sifnijos, Mira Sanjina, Vera Kostić, Dušan Trninić, Žarko Prebil..

Danas, balet ostaje jednako popularan. On predstavlja izraz elegancije i gracioznosti, kompletne skladnosti i harmoničnosti i zato ne gubi na značaju. Mnoga imena su prošla kroz istoriju baleta, i ostaju upečatljivo vezana za njegov razvoj, jer svaki je baletski umetnik dodao nešto svoje u ono što je već pravilima ograničeno. Zato je svaka predstava drugačija i može se gledati nekoliko puta.

Komentari
Mina Marić

Mina Marić

Rodjena u aprilu 1994.godine u Beogradu. Zavrsila Filolosku gimanziju, francuski jezik. Osim preteranog filozofiranja o zivotu, u slobodno vreme se bavi pisanjem, citanjem i muzikom. Smatra da je knjizevnost umetnost koja nas moze nauciti da zivimo.
Mina Marić

Latest posts by Mina Marić (see all)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *