Nastanak Jugoslovenske Pank scene – “Nije punk bio nikakav simptom dezintegracije… Punk je bio muzika..”

Plodno tle sistema

Opšte poznata činjenica je da je SFRJ, kao nesvrstana zemlja i van blokovske podele, donekle predstavljala koridor između Istoka i Zapada, tu nevidljivu ruku koja je s vremena na vreme pomicala Gvozdenu zavesu, naročito u domenu kulturne razmene.

Za Zapadnjake je predstavljala prilično zgodan potrošački poligon, koji je istoričarka Radina Vučetić vrlo umešno i uspešno ilustrovala naslovom svoje knjige Koka-kola socijalizam, dok je za zemlje Varšavskog pakta gotovo u svakom pogledu, a naročito glede popularne kulture, bila obećana zemlja.

Preuzeto sa knjige koka kola socijalizam

Nakon „istorijskog NE“, Jugoslavija je otvorila svoje granice Zapadu, osobito zapadnoj popularnoj kulturi, odevanju i rastućem trendu konzumerizma uopšte, istina, vešto ukalupljenom u socijalističko samoupravljanje, sa pratećom retorikom i ikonografijom. Na ove prostore se vratio džez, a došli su džins, „starke“ i koka-kola.

Rokenrol u zagrljaju sistema

Gotovo istovremeno kada i na Zapadu, rokenrol je i na jugoslovenskom prostoru napravio senzaciju, mada sa određenim razlikama.

Masovni rok-koncerti širom SAD predstavljali pretnju tamošnjem sistemu, buneći se protiv američkog intervencionizma, rata u Vijetnamu, rasne diskriminacije i segregacije. Dok jugoslovenske vlasti nisu videle ništa loše u tzv. električarima, smatrajući okupljanje omladine na tadašnjim igrankama vrlo zgodnim izduvnim ventilom, kako je u svojoj knjizi Rokenrol u Jugoslaviji 1958-1966 objasnio istoričar Aleksandar Raković.


Vidi Još:

Džoni Štulić – Pesnik jugoslovenske scene


Ipak, shvatajući potencijal rokenrola, tadašnja vlast je brže-bolje rokere stavila pod strogu kontrolu i budnim okom posmatrala.

Šta više, slobodno se može reći da je tadašnji najpopularniji rok sastav, Bijelo Dugme, bio državni projekat par excellence, postavivši određeni mainstream standard i kalup u koji se svako ko je imao ambicije prema komercijalnom uspehu morao uklopiti.

Veljko Despot na pozornici Doma Sportova uručuje Bijelom dugmetu dijamantnu ploču, u Zagrebu 1975. godine

Veljko Despot na pozornici Doma Sportova uručuje Bijelom dugmetu dijamantnu ploču, u Zagrebu 1975. godine

Dok su i na Zapadu i Istoku rok bendovi imali status buntovnika, dotle su njihove kolege u SFRJ dobijale sve počasti, bili rado viđeni gosti na zvaničnim proslavama i otvoreno podržavani od socijalističkih vlasti.

Novi izraz, stare poruke

Međutim, ponovo analogno zapadnim trendovima, rokenrol je gubio početnu energiju i bend je uveliko prerastao u brend. Nametala se potreba za promenom. Pank je nastao iz potrebe da se rokenrol vrati korenima – jednostavnost, energija, jasna i odlučna poruka, objava rata establišmentu.

Tako je, barem na početku bilo u Britaniji, ali se tamo istorija dogodila dva puta – kao tragedija i kao farsa, da parafraziramo Marksa. U Jugoslaviji, pak, teško da se može govoriti o bilo kakvoj političkoj pozadini novog vala i panka, kao subkulturnih pojava.

Kako svedoči Gregor Grega Tomc, suosnivač i nezvanični menadžer slovenačkih Pankrta..

“Nije punk bio nikakav simptom dezintegracije samoupravnog socijalizma, što je prvo tvrdio Žižek i što su onda sa njim svi ponavljali. Punk je bio muzika. Mislim da smo mi u Pankrtima previše voljeli samo muziku i bili kao ljudi previše autonomni, da bi htjeli sudjelovati u nekom agitpropovskom, novoljevičarskom pokretu” 

Međutim, pojava novotalasnih izvođača, čudnih frizura, čudnog odevanja, sa minđušama i bedževima, osim već poslovičnog zgražavanja dežurnih dušebrižnika za moral socijalističke mladeži, nije imala ozbiljih posledica.

Društveno-ekonomski okidači

Naime, Jugoslavija se u trenutku ekspanzije novotalasnih bendova nalazila pred bankrotom. Nakon rešavanja pitanja Titovog političkog naslednika, otelotvorenog u Predsedništvu, polako se počeo podgrevati nacionalizam, dodatno pospešen ekonomskom krizom.

Marta i aprila 1981. veliki nemiri na Kosovu su pokrenuli točak međusobnih nesuglasica i netrpeljivosti, koji se ni dan-danas nije zaustavio.


Više od kulture:

O shvatanjima perverzije – pogled umetnosti i psihologije na pojam perverzije


Ekonomska kriza se sve više odražavala na svakodnevni život. Nije bilo kafe, deterdženta, čokolade su zamenjivale šećerne table, zbog nestašice benzina je važilo pravilo par-nepar na tablicama, nije bilo niti jednog uvoznog prehrambenog proizvoda u maloprodaji, a od stranih proizvoda prodavali su se samo oni koji su imali licencu za proizvodnju u SFRJ.

Čuvena Krajgerova komisija je započela svoj rad i gotovi svi resursi državnog aparata bili su usmereni samo na izlaz i krize, te su zbivanja među omladinom bila potpuno trivijalna stvar.

Stabilizacija je bila ključna reč tokom čitavih osamdesetih. Restrikcije struje po grupama bile su neizbežne svake zime. Nekad su bile oštrije, nekad manje oštre, a u težim periodima jedna grupa je ostajala bez struje po osam sati dnevno.

Novi val, nova mladost

Sa druge strane, pomenuti Grega Tomc bio je sin visokog funckionera CK KPJ, a opšte je poznata priča da se tadašnja „alternativna“ beogradska omladina okupljala u vili tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ, Cvijetina Mijatovića, čija je ćerka Mira i sama u jednom kratkom periodu bila član jednog novotalasnog benda.

Činjenicu da je većina vinovnika Novog talasa došla iz viših slojeva društva, mnogi analitičari, a naročito apologete ovog muzičko-kulturnog pokreta ili prenebregavaju, ili uzimaju u obzir vrlo površno, grešeći iz više razloga.

Naime, novi talas verovatno nikad ne bi izašao iz podruma ili dnevnih soba veoma uskog kruga ljudi, da nije bilo određenog spleta srećnih okolnosti.

Tetka Jasenka Houre, frontmena Prljavog kazališta koji je u to vreme bio pank bend, radila je u zagrebačkoj diskografskoj kući Jugoton, te otud pesma „Veze i poznanstva čarobna su stvar“.

Zahvaljujući toj vezi, najpre izlazi kompilacija „Novi pank val“ a zatim i solo album „Prljavog kazališta“, koji je i pored naznake da nije oslobođen poreza na šund dostigao zlatni tiraž i tako otvorio vrata za druge slične bendove.

Predstavnici Jugotona su u celoj priči videli izuzetnu poslovnu priliku, te otvorili vrata svojih gluvih soba gotovo svim novovalnim izvođačima, postavši tako jedan od zaštitnik znakova novog talasa. Stoga nije slučajno da je grupa poljskih autora svoj omaž novom valu, kompilaciju obrada ondašnjih hitova, nazvala upravo Jugoton.

Jugoton logo

Jugoton logo

Druga slučajnost je da je Dubravka Duca Marković, zakleta pankerka, u to vreme devojka Srđana Gojkovića Gileta, i jako dobra prijateljica Vlade Divljana, bila ćerka najpoznatije spikerke u SFRJ, što joj je omogućilo polu-autorsku emisiju „Hit meseca“ – jedino mesto na televiziji na kojem su se mogle čuti novotalasne pesme.

Nije to bila emisija koja se bavila samo  novim talasom, po tome je samo ostala upamćena. Na Hitu meseca mogli su se čuti i Lepa Brena i Kemal Gekić. Ipak, suvereno su tom emisijom vladali Riblja Čorba i, nešto kasnije, nakom razlaza sa Borom Đorđevićem, Bajaga.

Ne zaboravimo, o mestu na listi su odlučivali gledaoci i o tome se zaista vodilo računa. Što se radija tiče, novi val su pratili zagrebački Indeks i ljubljanski Študent.

Naravno, ne smemo zaboraviti Studio B, sa Diskomerom Slobe Konjevića i autorskom emisijom Marka Jankovića koji je uredno pratio scenu i izveštavao o svim koncertima, kao ni Momčila Momu Rajina, urednika časopisa Džuboks, koji su izdavale „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca, bez koga ne bi bilo danas legendarnog Paket aranžmana.

Iz zagrljaja partije u pocepanu odeću

Ipak, u jednom trenutku, kada je pank postao primetan pre svega u srednjim školama, oličen u drugačijem i nesvakidašnjem odevanju, specifičnim frizurama i tadašnjim nastavnicima nerazumljivom jeziku kojim su učenici komunicirali međusobno, osetila se i određena reakcija vlasti, iako isključivo lokalnog karaktera.

Koncerti su neretko bili zabranjivani ili prekidani, a izvođači bili pod budnim okom organa reda i mira. Jedan od aktera tadašnje scene, pevač novosadske pank grupe Pekinška Patka, Nebojša Čontić Čonta kaže:

“Stvarno bih voleo da vidim svoj dosije u DB-u, ako nije uništen. Ono što je dobro u toj situaciji je da nas nisu prebijali u muriji, a mogli su tada i to. Ali su zato, kad god su mogli, zabranjivali koncerte sa glupim izgovorima – kao odjednom nema struje, pa neće vas izdržati daske na bini u pozorištu – takve stvari su se stalno dešavale.”

Represalije  možda nisu ni bile potrebne jer su akteri pank pokreta u SFRJ bili mahom apolitični mladi ili studenti, kojima je glavni cilj bio stvoriti prostor za slobodno izražavanje.

punk u yu vol 1

punk u yu vol 1

Iz ovoga se može zaključiti da je suštinska karakteristika “prvog talasa” jugoslovenskog panka – potpuna apolitičnost. Član jednog od prvih beogradskih pank bendova Urbana gerila, Branko Rosić  Rosa izjavljuje da “pank pokret ovde nije bio politički”.

To zasigurno pokazuje da pankeri nisu nameravali da menjaju postojeći sistem nekim drugim, što znači da mnogi greše kada tvrde da su Pankrti svirali Bandiera Rossa u posrpdnoj konotaciji. Sa takvom konstatacijom se podudara izjava Gigija, pevača kultnog slovenačkog pank/ hardcore benda U.B.R. u intervjuu za američki fanzin Maximum Rocknroll, koji na pitanje da li su članovi benda antikomunisti i da li su anarhisti odgovara:

“Ne, mi nismo antikomunisti, iako mrzimo komuniste oportuniste. Mrzimo one komuniste koji poseduju Mercedez i žive u vilama. Mi nismo anarhisti. Možda zapravo jesmo, ali sebe ne smatramo anarhistima.

Uzevši u obzir sve navedeno, ne preostaje nam drugo nego da budemo saglasni sa zaključkom Vojkana Trifunovića, profesora istorije iz Kraljeva, koji je lepo primetio da Sa ove vremenske distance pank pokret u SFRJ ne izgleda drugačije nego kao neartikulisani pokušaj dece partijskih i vojnih funkcionera da se igraju buntovnika.

Potrajao je tek toliko da ostane zabeležen kao samo još jedan u nizu fenomena jugoslovenske pop kulture.

Poput njegovog starijeg brata u Engleskoj, imao je ograničen rok trajanja, izazivao interesovanje ljubitelja muzike i pojedinih državnih službi. Zgražavanje moralista i malograđana nad sudbinom socijalističke omladine, da bi na kraju izgubio bitku sa establišmentom, a sami se akteri okrenuli drugim sferama interesovanja i umetničkog angažmana.


Više od autora:

Suecki kanal – geostrateška okosnica dugog XIX veka

Komentari
Nikola Pavlović

Nikola Pavlović

Doktorant na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se političkim idejama druge polovine XIX veka, posebno socijal-demokratijom i međunarodnim odnosima do izbijanja Velikog rata.
Nikola Pavlović

5 thoughts on “Nastanak Jugoslovenske Pank scene – “Nije punk bio nikakav simptom dezintegracije… Punk je bio muzika..””

  1. Subotaza says:

    Svedeno, analiticno, citljivo, potkrepljeno cinjenicama a opet sa dovoljno licnog pecata.
    Nikola, dobar tekst!

    1. Nikola says:

      Zahvaljujem! 🙂

  2. Marin says:

    “Zahvaljujući toj vezi ,najprije izlazi kompilacija “Novi Punk Val” a zatim i solo album “Prljavog Kazališta” ????
    Čovječe božji kakva Hourina tetka i Jugoton ? “Novi Punk Val” je izdala ZKP RTV Ljubljana 1981 ! A prvi lp “Prljavog Kazališta” Suzy Rec.1979.
    Pisati o punk rocku u Yu na ovakav način ( tetke i pogrešne činjenice) je više nego neozbiljno .

    1. Nikola says:

      Dragi Marine, pročitajte još jednom napisano. Aluzija je bila na veze koje je Houra imao sa svetom izdavaštva. Istoričar sam po profesiji i sve što pišem jeste potkrepljeno izvorima i zasnovano na činjenicama. Kao što rekoh, novi val je uglavnom bio predmet zanimanja publicista i kritičara, te otuda razne oprečne informacije. Srdačan pozdrav, Nikola

  3. Pingback: Yougosonic (yougosonic) | Pearltrees
  4. Trackback: Yougosonic (yougosonic) | Pearltrees

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *