Olivera Katarina: Prva Diva Jugoslavije

Da bi na putu, koji neki zovu život, čovek uspeo da nadraste sebe, da dosegne negdašnje visine ili ispuni svoje neslućene potencijale; kao zvezde vodilje mora da ima ličnosti koji svojim delima predstavljaju svetionike na putu (do) istinskih veličina.

Usud velikana je da budu zaboravljeni, neshvaćeni i napušteni od strane mnogih, još za vreme života.

Zaboravljamo jer je neko, nekada, poželeo da zaboravimo, a ponekad iz navike, sve dok jednog dana vreme ne učini svoje… ipak može đavo da se slaže.

Ovu heroinu i danas možete da sretnete dok šetate ulicama., nesvesni da ste prošli pored najveće i nekada najpoznatije jugoslovenske i srpske umetnice.

Ime joj je Olivera Katarina Šakić.

Rođena u kući brodskog kapetana, Olivera je provela detinjstvo kraj Save. U ranoj mladosti majka joj je primetila sklonost ka umetnosti pa ju je upisivala na razne sekcije. Osnovna i srednja škola donele su još veće interesovanje za muziku, film i pozorište. Po završetku srednje škole na nagovor oca i podržana od strane tadašnjeg momka Milana Muškartirovića – Galeta, kasnije vaterpolo golmana reprezentacije Jugoslavije i dekana Tehnološkog fakulteta u Beogradu, upisuje Pravni fakultet.

Ubrzo shvata da prava nisu ono što je želela. U dogovoru sa majkom odlazi na godinu dana u Francusku da bi naučila jezik i radila kao kućna pomoćnica.

Taj prvi boravak u Francuskoj obeležiće i utvrditi Oliveru u stavovima koje je imala o životu. Naučila je jezik i srela se sa negativnim stavovima bogatih francuskih porodica prema njoj i narodu kojem je pripadala. Tu se rodila potreba koja će je pratiti kroz ceo život; da ostane svoja i želja da pretstavlja ono čemu pripada, ne praveći kompromise i ne želeći da je druga kultura asimiluje.

Povratak u Beograd donosi važne promene u njenom životu.

Uspešno upisuje glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Raskida vezu sa Milanom koji nije odobravao, kao ni njen otac, upis na Fakultet dramskih umetnosti.

Milena Dravić i Petar Kralj su  neki od poznatih glumaca sa te klase.

Već na prvoj godini dobija priliku da igra glavnu ulogu u Ateljeu 212 sa Taškom Načićem i Borom Todorovićem kao partnetima u predstavi.

Druga godina fakulteta donosi poziv za učestvovanje u tada medijski odlično ispraćenoj predstavi “Koštana” Narodnog pozorišta. Prihvativši da igra Koštanu u istoimenoj predstavi dobija stalni angaažman u velikom Narodnom pozoritu to je tada kao i danas raritet.

Predstava je bila najavljivana uz veliku pompu ali budući suviše eksperimentalna, nije bila dobro prihvaćena od kritike. Olivera nije bila kao ljubimica publike i loše je ocenjena u toj predstavi ali se pojavila jedna kratka kritika na njen račun. Tadašnji mladi kritičar opisao ju je kao “Miloliku priučenu balerinu”.

Taj kritičar se zvao Vuk Vučo. Rečenica koja je za našu heroini bila neoprostiva i nečuvena.

Život je, kako samo on to ume, napisao dramu.

Olivera je sedela u društvu kolega u kafani, tiho patila za svoim Galetom a nedaleko od nje sedeo je naš velikan Miloš Žutić nesrećno zaljubljen u Oliveru. Pojavio se Vuk Vučo, naočit mladić, I probudio Oliverin temperament. Napala ga je zbog kritike upućene joj, ali malo po malo, Vukove kritike su prešle u udvaranje rodivši nešto čemu se niko nije nadao u noći u kojoj su glumci napravili od života predstavu u kojoj je po Oliverinom rečima svako u magnovenju do kraja odigrao svoju ulogu.


Više od kulture:

“Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja” O Ćosiću i Korenima


Vuk je zaprosio Oliveru, ona je pristala da mu bude žena i već pre zore, u organizaciji svatova, bila legalno udata za Vuka.

Ceo Beograd je brujao o otme kako se Olivera udala za svog kritičara. Miloš Žutić se od velike tuge otrovao i jedva preživeo to saznanje, a bračni par Vučo nije potrajao.

Taj beg od stvarnosti, beg od sebe po njenim rečima pratiće je celog života.

“Sada kada ramislim u zrelim godinama, shvatam da je to sve zbog toga što se moja prva ljubav nikad nije realizovala”

Nedugo po razvodu kreće njen uspeh u filmskom svetu. Upoznaje čuvenog obaveštajca Ratka Draževića, koji je kao čovek državne bezbednosti dobio zadatak da napravi najveći filmski studio u Evropi. Stvorena je mašinerija “Avala filma”.

Partija je želela da se filmom probije do Kanskog festivala, otvori ka zapadu i dovede najveće zvezde Holivuda, Italije i drugih zapadnih zvezda i napravi koprodukciju sa velikim filmskim kućama.

Socijalizam je trebalo obojiti.

Orson Vels, Entoni Kvin, Bert Lankaster, Klint Istvud i druge velike zvezde dolaze u Beograd da igraju u našim filmovima.
Jugoslovenskom filmu su se dogodili “ Skupljači perja ”. Olivera Katarina, Bekim Fehmiju, Velimir Bata Živojinović i drugi legendarni glumci i glumice osvajaju prvu nagradu na Kansokm festivalu, slede: nominacije za Oskara, Zlatni globus. Film doživljava planetarnu slavu.

Potpomognut sposobnošću čoveka kao što je Ratko, Olivera dobija šansu da postane planetarna zvezda.

Francuzi su pokazali da umeju da cene dar. Sa puno pažnje su umeli da prate njene nastupe. Takav glumački talenat, glas i lepota talenat nije bila viđena. Pesma “Đelem đelem“ je postala planetarno poznata pesma u izvođenju Olivere Katarine.

Čuvena “Olimpija” je bila krcata 72 puta. Tako nešto nije pošlo za rukom nikom sa ovih prostora. Hrvatska štampa je, recimo, Olivera Dragojevića kovala u zvezde i prikazivala kao nacionlani ponos zbog jednog konerta u toj istoj “Olimpiji”.

“ Engleska nema takvu pojavu. Olivera je već legenda kao Greta Garbo.”
Timoti Džon Bajford
“Izuzetan glas i lepota.”
Alen Delon
“Olivera nema na čemu da zavidi Brižit Bardo.
Nice Matine

Žena posle čijih je koncerata Salvador Dali ulazio u garderobu da bi se poklonio njenom glasu.

Dva puta je zatvarala Kanski festival sa Dajanom Vorvik. Ponude za inostrane filmove, raskošan život zvezde bili su svakodnevnica.

Veliki Enio Morikone je napisao ovu pesmu za nju
Čuveni Šarl Dimon, kompozitor, koji je stvorio Edit Pjaf nudio joj je saradnju.

Olivera je odbijala njegovu ponudu, nije želela da postane francuska heroina, želela je da ostane svoja. Posle nekog vremena osetila je potrebu da sva slava prestane. Da se povuče sa svetske scene i nastavi rad u Jugoslaviji. Želela je porodicu sa Ratkom.

Budući da je bio obaveštajac odbio je takvu ideju, zbog potencijalnih ucena. Dolazi do raskida braka, na vrlo buran način.

Još jednom je Olivera pobegla od sebe. Želeči miran život, vratila se u Jugoslaviju misleći da će nastaviti da se bavi glumom budući da je bila zvezda koju su svi tražili za svoje filmove.


Bogdan Tirnanić Tirke: O Čoveku i Novinaru

“Zapamtićeš me do kraja života!“ izrekao je Ratko Oliveri tokom mnogobrojnih svađa. Njena golgota, izolacija od medija počinje 1974. Više nije igrala u domaćim filmovima sve do 2008. i filma “Čarlston za Ognjenku”.

Udala se za za potpredsednika Beograda Miladina Šakića, i umesto mirnog života našla pakao. Miladin je doživeo saobraćajnu nesreću pod vrlo sumnjivim okolnostima, od koje se nikada nije oporavio. Oliverina karijera kao glumice bila je gotova.

Našla se u vrtlogu vrlo čudnih dešavanja, otrovana je posle jednog angažmana koji je podrazumevao pevanje sa orkestrom predsedniku Titu, a nedugo posle toga našla se na zloglasnom brodu “Nirvana” kod Splita, u sličnoj ulozi, na kome se slavila “Albanska drama”.

Raspad Jugoslavije se nazirao već krajem sedamdesetih godina prošlog veka a Olivera se našla u vrtlogu priče. Postoje u njenim knjigama pesme o tim događajima, ovo je jedan njen deo, kao dokaz njenog pesničkog talenta

“Kažu mi zaboravu, okameni, ne spominji,
sećanje bole, kažu mogu opet i crnje i gore.
Mozak ti mogu kao praćku razvući.
Uzalud ćeš pokušavati da pogodiš koja je tvoja zemlja
kako ti je ime, svi putevi vode preoranom groblju
gde se ni trag mrtvih više neće znati.
Kažu pređi preko svega, oprosti
a znaju da ima preko čega se ne sme
I da hoćeš, preko čega se ne može … “

Olivera je ostala dosledna sebi, u godinama izolacije, sopstvena i čast naroda kojem pripada se branila u godinama kada je teško bilo biti Srbin i ako joj je takav stav doneo veliko zlo.

Početkom 2005. sa našom čuvenom umetnicom Marinom Abramović, koja deli sličnu sudbinu da je poznatija i cenjenija van svoje zemlje, učestvuje u perfomansu “ Balkan Epik”. Pojavivši se posle nekoliko decenija na filmu 2008. dobija mogućnost da prvi put posle dugo vremena održi koncert beogradskoj publici u “Sava centru”.

Olivera je bila i ostaje simbol neprestane borbe sa vetrenjačama, heroina i istinski predstavnik kulture jednog naroda. Sa željom da ovakva umetnica bude postavljena na mesto u srpskoj kulturi koja joj pripada.

“Ti, koja poznaješ sva lica ljudskog bola i patnje, razboli nas večeras glasom i darom od Boga blagoslovenim, da se za dugo ne oporavimo! “.

Večiti simbol romanse: Ko je bila Ines?

Komentari
Marko Pantović

Marko Pantović

Živim i zapisujem onako kako osećam, Reč nek bude dokaz da sam živ u večnom sada, da ne postojim u godinama prošlim ili u nekom novom sutra.
Marko Pantović

Latest posts by Marko Pantović (see all)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *