Sevdah i Sevdalinka: Jedan Izraz Balkana

Evo ovu rumen ružu
iz mog skromnog perivoja
na dar tebi, dušo šaljem
ime joj je ljubav moja

Izvorni muzički izraz balkanskih naroda ima mnogo varijacija, ali duboka emocija je ono što krasi svaki.

Svaki od njih predstavlja veliku umetničku riznicu, istorijski izvor o načinima života naših ljudi i prozor u razumevanje mentaliteta naroda i pravi način za upoznavanje sa korenima i samim sobom.

Pasti u sevdah, doživeti jedno posebno stanje duha i uma, dostići jedno posebno stanje melanholčnosti i ljubavne jadi a opet ispunjenosti celoga bića. Zdrav je a bolan onaj koj’ se u sevdahu nađe.

Možda bi ovo bio najprecizniji opis osećanja, Sevdaha po kome je jedan muzički izraz dobio naziv. Sevdah je dobio naziv od Arapske reči „Sewda“ koja je označavala prevod antičkih pisaca za „crnu žuč“ i osećaj melanholičnosti.

Istorija pesme

Sevdalinka, kako je narod nadenuo ime ovom muzičkom stilu i ljubavnoj pesmi, dolazi na balkan sa osmanskim osvajanjima i njihovim utvrđenjem u nekom 15. veku. Osmanlije naseljavanjem donose određene orijentalne melodijske grupe, zastupljene posebno u Maloj Aziji.

Ove grupe su deo melodijskog sistema koji se naziva Makam i koji ima svoja svojstva koja su narodi Balkana svojim pevanjem prilagođavali svojoj emociji.

Danas se sevdalinka uzima kao bosanska pesma, što ona nužno nije. Različiti tipovi pesama sa istim korenom nalaze se i u drugim balkanskim sredinama, kao što je Makedonija, južna Srbija, Kosovo ili Crna Gora, svuda gde su uslovi života dozvolili njen razvoj.

Međutim sami nazivi su varirali, od „narodna“, „izvorna“, vezana za mesto kao „vranjanska“ do „sevdalinka“ kako je jedna varijacija turske pesme (p)ostala u Bosni i Hercegovini.


Vidi Još:

Balet: Nastanak i Balet u Srbiji

Da bi sevdalinka postala to što je danas (ljubavna balada urbanih sredina) bilo je potrebno da Osmanska vlast, jezik i kultura uzme maha, da se uspostave Mahale (gradske četvrti) i jedan poseban stil života.

Ovakve su se pesme pevale u gradovima i varošima u kojima su kuće dobile visoke zidove „mušebake“, dvospratnice sa isturenim spratom ka kaldrmi na kojima su se nalazili prozori (pendžeri) koji su toliko puta opevani.

Kradem ti se u večeri,
u večeri, pod pendžeri,
da ti bacim struk zumbula
da ti cvijetak prozbori

Islam je doneo jednu posebnu verziju ženske čednosti i ponašanja pri kojoj su devojke najčešće bile unutar ovih zidova i kuća, u svojim cvetnim baštama i na svojim prozorima. Dok momcima sa druge strane mušebaka, jedino svojom pesmom kao ptice mogu da naglase svoja osećanja i ono što ih izjeda.

Žene bi ove pesme pevale i tokom svojih svakodnevnih radnji, kako su se one i prenosile na mlađa pokolenja.

Momci i muškarci sa druge strane i ako slobodniji da se kreću, putuju, trguju, ratuju i u pesmama opevani kao gizdavi, hrabri i svojeglavi takođe su imali često obavezu da slušaju interese porodice pa i da se žene sa ćerkama drugih trgovaca i zanatlija kako bi se poslovi osigurali.

Naravno sevadalinka je i tada činila jedan vid zabave gde bi muškarci dervenčili u kafanama uz duvan i kafu uživali uz priču i pesme.


Sevdalinka je predstavljala i način udvaranja ili ašikovanja. Tako bi ašikovali dok su slušali pesme koje izviru iz devojačkih avlija, ispredali bi pesme o njihovoj lepoti i žudnji koju osećaju.

Sevdalinka bi mogla biti jedan pokušaj odvajanja od konzervativne kulture ili nepravde koja je bila neprirodna mladom biću i iskorak ka slobodi i ljubavi makar dok pesma traje.

Transformacije

Sevdalinka ipak nije samo pesma o ljubavi, mladosti i ljubavnim jadima, ona je pesma i o prirodi, gradovima, starosti i svim lepotama i jadima koje su vredne jedne ovakve pesme.

Ona je prešla dug put, od pesama koje su se pevale uz persijski Saz, preko slične šargije do harmonike i violine kako se najčešće izvodila u 20. veku.


Vidi Još:

Olivera Katarina: Prva Diva Jugoslavije

Uticaj transformaciji dali su lokalni narodi balkana svojim uticajima, kako muzičkim varijacijama dodavanjem već ukorenjenim muzičkim ukrasima kao i novim romantičnim zvukom koji su doneli jevreji doseljeni iz Španije u Bosnu, tako i pričama o tragičnosti koja je Balkanu svojstvena.

Sevdalinka i priča koju je pričala, se menjala i u prostoru i u vremenu, pa je u zavisnosti od mentaliteta življa mogla biti drugačija ili od protoka vremena. Pa je tako mogla da zabeleži iskreno mentalitet naroda sa ovih prostora, od najdubljih emocija do šaljivosti i razdraganosti duha.

Tako imamo one kao što je „Sejdefu majka buđaše“ ili „Evo ovu rumen ružu“ o najfinijim devojačkim osećajima do one „Kuje Mujo“ ili „Lijepi li su Mostarski dućani“ koja nas svojom razigranošću zabavlja ali i svedoči o humoru naroda u kome Mustafa Mujo zaključava vrata od riznice kada uđe za Suljaginom Fatom koju je prevario da uđe sama.

Forma i simboli

Za sevdalinku postoji uverenje da, kao i za mnoge druge narodne muzičke izraze, nema određenu muzičku formu koja je određuje, već da se bazira samo na onome o čemu se peva. Međutim sevdalinka ima izvesnu muzičku formu, najzastupljeniji pevački pristup i jako važne simbole u tekstu koji je određuju.

Muzička forma je zasnovana na nekoliko formi iz makam sistema, posebno su zastupljeni Nikriz i Hiđaz (Hićaz) koji su prilagođeni prostorima i jeziku. Sevdalinka se peva „podugo“, odnosno u intervalu prekomerne sekunde čime se posebno izazivaju oni osećaji koje vezujemo za ovu muziku, kao što je osećaj vremenske i prostorne daljine, zamišljenosti i zasenjenosti.


Vidi još:

Nastanak Jugoslovenske Pank Scene

Simboli su jako važni u ovoj pesmi jer oni govore o životu iz vremena nastanka pesama, najvažnijim mestima iz turskih vremena, stanju duha u kome se nalazi izvođač i sve one osećaje koje pesma treba da probudi.

Najčešći simboli na koje nailazimo su đulbašća, šadrvan, demirli pendžer. Oni opisuju mesta obitavanja, u đulbašti (bašta hortezija ili ruža) u kojoj devojke pevaju svoje pesme cveću koje zalivaju. Na šadrvanu, jednom od javnih bunara gde su se mladi sretali kada bi išli po vodu.

Kraj tanahna šadrvana
gdje žubori voda živa,
svakog dana šetala se
sultanova kćerka mila.
Svakog dana jedno ropče
stajalo kraj šadrvana,
kako vr’jeme prolazilo,
ropče blijeđe, blijeđe bilo.

Drugi simboli koji zastupljeni su ruža i behar (prolećni voćni cvet) koji se odnose na devojačku lepotu i krhkost, soko koji je uglavnom bio metafora za hrabrog momka, voda koja je simbolisala prolaznost. Slavuj koji je predstavljao nežnost i zatočenost.

Izvođači sevdalinki

Najznačajniji izvođači sevdalinki u 20. veku su Himzo Polovina, Safet Isović, Nedžad Salković, Zaim Imamović, Beba Selimović, Nada Mamula, Silvana Armenulić, Zehra Deović i mnogi drugi.

Krajem 20. veka i početkom 21. jedno novo buđenje se javlja uz Sevdah Mostar Reunion, Almu Medunjanin, kao i mlade ansamble iz još novijeg perioda kao što su Divanhana i Damir Imamović trio, koji su uveli bluz, džez ritmove i elemente klasike.

Sevdalinka je imala i veliki uticaj na veliki broj muzičkih pravaca na našim prostorima, pa se čak i u zapadnim pravcima odomaćenim kod nas oseća uticaj ove pesme, kao u pesmama grupe Indexi, Crvene Jabuke ili Bijelog Dugmeta. Osim njih tu su Jadranka Stojaković, čiji je angažman ovu muziku proslavio u svetu, grupu Azra koja je svoje ime dobila po originalnoj nemačkoj verziji pesme “Kraj tanana šadrvana”.


Više od autora:

Stanislav Vinaver i Pantologija


Komentari
Slobodan Popara

Slobodan Popara

Glavni urednik jednog skoro porodničnog portala "Solidarnost". Ostvareni petničar, još neostvareni politikolog medjunarodnih odnosa. Na jeziku jak i kad treba i kad je minut tišine. Ume da samuje ali voli da druguje, kad je okružen prijateljima ume čak i da zaćuti i uživa. Lažni revolucionar. Iskreni utopista.
Slobodan Popara

Latest posts by Slobodan Popara (see all)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *