Stanislav Vinaver i Pantologija

Omaž

Čovek može zadužiti pokolenja na mnogo načina. U književnosti- možete esejima, pesmama, prevodima izuzetnih dela, parodijama, izgradnjom stila i pravca; mada možda i sve to zajedno. Stanislav Vinaver je odbacio formu, ili možda bio na pragu raznih. Tako je odlučio da nas zaduži svim navedenim ali ti su pragovi ostali daleko za njim.

Kada za nekoga kažemo da je svestran, onda verujemo da ume i voli najraznorodnije stvari; kada kažemo da je poliglota, onda smatramo da govori više od dva jezika. Ali u neke stvari jednostavno ne verujemo. Prevodio je sa engleskog, francuskog, češkog, ruskog, nemačkog, poljskog. Fransoa Rableu u jednom prevodu je u pero dodao stotinu strana, jer je verovao, da je živ da bi i sam to napisao. Izluđivao je izdavače ali ga nisu ništa manje poštovali, jer su njegovi prevodi i danas dela za sebe.

Studirao je prirodne nauke a filozofiju i sociologiju kalio kod Dirkema i Bergsona. Svirao je klavir, bio diplomata u Francuskoj, Engleskoj i službovao u Rusiji tokom revolucije. Bio je i vojnik- i to jedan od 1300 kaplara. Danas je međutim opet pitanje da li smo razumeli njegov značaj.


Čoveku

Rodjen je u Šapcu 1891. godine, gimnaziju je zavšavao u rodnom gradu i Beogradu. Studirao matematiku i fiziku na Sorboni, gde mu filozofiju predaje Anri Bergson, čiji se uticaj proteže kroz celokupan Vinaverov opus.

Prvu knjigu piše već 1911. godine i naslovljava je “Mjeća“, po sestri. Ovom knjigom Vinaver već pokazuje izuzetan potencijal jer se radi o mešavini stilova, pre svega simbolistike i parodije.
Pripadao je grupi osnivača srpskog ekspresionizma, autor je  Varoši zlih volšebnika (1920) i Gromobrana svemira (1921) u kome se prvi put  objavljuje “Manifest ekspresionističke škole“. Sebe je voleo da smatra novinarem koji se bavi književnošću.


Bogdan Tirnanić Tirke: O Čoveku i Novinaru

Bio je modernista i ekspresionista, zahvaljujući njemu i grupi intelektualaca neposredno pre i nešto nakon Prvog svetskog Srbija prestaje da kasni. Ne kasni za tokovima Nadrealizma, ne kasni za Avangardom, nema razlika u ekspresionizmu tamo negde i ovde. Srbija postaje moderna, ona je deo Evrope, što je i bilo jedno od Vinaverovih težnji.

“Mi smo svi ekspresioniste. Mi svi uzimamo stvarnost za sredstvo svoga stvaranja. Nama je cilj: stvaranje, a ne ono stvoreno. Ono što je stvoreno, stvorila je priroda, po svojoj logici, pod imperativom svoje psihologije. Od prirode mi tražimo ne tu logiku, i ne tu, njenu psihologiju. Uzimamo i njih, po kad kad, kao jednu igru našega stvaranja. Od prirode zahtevamo, da nam da elemente, ono što je od nekog i ona nasledila, a možda i otela.”
-Iz Manifesta ekspresionističke škole

Stvaralaštvu

Pisao je pesme, prozu, parodije ali je jezik voleo; bilo je nešto u tom kovitlacu znakova i simbola, nečega što ga je obuzimalo. Kako drugačije objasniti da je student matematike i fizike postao književnik? i to kakav!

Bavio se proučavanjem različitih formi rečenica, melodike, intrigirale su ga nove upotrebe starih rečenica ali ipak formalizovane celine, jedinstva i koherentna dela je odbacivao jer je smatrao da jezik mora da izrazi svet koji se menja. Sve je ovo proizilazilo iz “zaraženosti” Bergsonom kako tvrdi Radomir Konstantinović u biografskom filmu posvećenom Vinaveru.

Njegova parodija ostaće i danas možda najbolja u srpskoj književnosti, Jovan Deretić ga čak naziva najvećim srpskim parodičarem. Najznačajnije delo parodije mu je “Pantologija novije srpske pelengirike” štampana 1920. dopunjavana 1922. (Nova pantologija pelengirike) i 1938. godine.

Karikatura Vinavera

Karikatura Vinavera

Nova pantologija pelengirike

Kada se piše o velikanima to se ne radi u jednom članku. U jednom članku se može dati samo uvid u ono što se krije iza jednog diva,  dati nekoliko naslova i probrati par rečenica- taman onoliko da nas te mrvice mogu odvesti do biblioteke po još.

Nova pantologija pelengirike je zbirka parodičnih tekstova na dela velikih srpskih pisaca, kao i na narodna epska i lirska dela. Ova knjiga je čudnovata iz mnogo razloga, jedan od njih je to što je osim parodiranja samih dela u zbirci, ona i sama parodija na “Antologiju srpske lirike“, Bogdana Popovića. Svakako najinteresantniji i najsvojstveniji odeljci ove knjige su naslovljeni kao “maturska pitanja”, zatim pomenik (indeks imena) i na kraju tu su oglasi. Oglasi imaju svoj poseban značaj, formu i logiku.

Vinaverove parodije se mogu čitati uz “originale” ali i bez njih one nose izuzetnu i vrednost za sebe.


Dostojevski i slobode: Legenda o Velikom inkvizitoru

Maturska pitanja

(Data pitanja su izbor iz šireg fonda pitanja preuzetih u Pantologiji iz 1922.godine)

P: Zašto se Miloš Crnjanski zove još i švercer?

O: Jer je prošvercovao trešnje iz kineske lirike u Banat.

P: Zašto se Književni Glasnik zove književni?

O: Jer izlazi u obliku knjige.

P: Zašto je srpska žena po finoći iznad germanske žene?

O: Dok je vrla Nemica Šarlota Birh-Pfajfer pisala “Zvonara Bogorodičine Crkve” dotle je naša Birh-Pfajferova, G-đa Isidora Sekulić pisala “Đakona Bogorodičine Crkve“. Srpkinja je obratila pažnju na jedan stepen više u crkvenoj hierarhiji.

P: Zašto se dela g-đe Sekulić tako mnogo čitaju?

O: Jer su đakonije.

P: Kako se zove Basnoslovni Jugosloven?

O: Boža Kovačević.

P: Ko ima zaslugu za otkriće Amerike?

O: Kraljica španska Izabela i S. X. S. dispozicioni fond. Prva je poslala Kolumba, drugi Marka Kavaju.

P: Koji je najveći užas Evropskog Rata?

O: Proza g. Krleže.

Oglasi i pomenik

Iz pomenika 
Krleža
. Poznati hrvatski Domobran Svemira. (U hrvatskoj su “Domobrani Svemira”, a u Srbiji “Gromobrani Svemira”). Stručnjak za vojna pitanja iz vremena rata. Ako uskoro ne plane novi svetski rat Krleža neće imati više o čemu da piše. S toga radi na komunizmu, koji bi doveo do svetskog rata i time mu dao novi materijal.

Bivši čovek, Vinaver Milošu Crnjanskom

Bivši čovek, Vinaver Milošu Crnjanskom

Iz pomenika:
Miloš Crnjanski
. Pošto je propovedao stalno da treba skinuti masku i biti muško, pravo muško, a ne iz nekih priča o muškom, to se sa Sumatre vratio na Itaku, i postao drvo. Za to ga hvale i neki drveni filozofi iz konzervativnog tabora: pošto su se oni uabonosili to im je svako drvo simbol njihove kulture.

Nečista krv, Vinaver Bori Stankoviću

Nečista krv, Vinaver Bori Stankoviću

Iz pomenika:
Ivo Andrić
. Vratio se sa svoga velikoga puta Alije Đerzeleza (deset milja) i živi mirno i povučeno u “Nemirima”.

Nova literatura sveslovenske knjižare

Nova literatura sveslovenske knjižare

Iz pomenika:
Avgustin Ujević. Usled svoje finansijske genialnosti postao guverner Narodne banke. Pošto voli da vidi svoje ime potpisano, (a sve novčanice u zemlji nose njegov potpis) to je postigao blaženstvo kao retko koji pesnik.

Prodaja koža

Prodaja koža

Iz pomenika:
Jovan Dučić. Usled oskudice u zlatu otpočeo da piše carske sonete, za koje je rekao profesor Ariljske gimnazije, Branko Lazarević, da “svaki vredi tri tovara suva zlata”.
Ako ovako nastavi, Jugoslavija će uskoro biti preplavljena suvim zlatom njegovih stihova i tako će dinar skočiti i biti kao dolar.

Okasion

Okasion

Iz pomenika:
Vinaver
. Obogatio se na listu “Progres” i “Republika”. Sad živi od rente i kupuje veliki plac u zemlji Nedođiji za zidanje varoši dobrih volšebnika: Utopija. On je dvostruki neimar: jedno kao arhitekta Nove Varoši a drugo po svom imovnom stanju.

Tekst i kontekst ruske avangarde


Lepota prvog greha: Adam i Eva na platnu vekova


Komentari
Slobodan Popara

Slobodan Popara

Glavni urednik jednog skoro porodničnog portala "Solidarnost". Ostvareni petničar, još neostvareni politikolog medjunarodnih odnosa. Na jeziku jak i kad treba i kad je minut tišine. Ume da samuje ali voli da druguje, kad je okružen prijateljima ume čak i da zaćuti i uživa. Lažni revolucionar. Iskreni utopista.
Slobodan Popara

Latest posts by Slobodan Popara (see all)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *