Sumrak civilizacije u pet slika

Tomas Kol je između 1833. i 1836. godine slika seriju slika pod nazivom Protok carstva (The Course of Empire) u kojoj predstavlja razvoj imaginarnog grada. Prva slika, Divljačko stanje, na drugoj slici, Arkadijsko ili pastoralno stanje. Treća i možda najveličanstvenija slika, Dostignuće carstva, četvta slika – Razaranje. Na kraju dolazi peta slika – Pustoš, kao finale serije.  U tom odrazu leži sudbina čoveka u borbi sa prirodom i vremenom.


Kako se desila ova zbrka koju nazivamo civilizacijom? Kada se to čovek odvojio od prirode i prestao da bude deo životinjskog sveta? Pokušali smo da se pozabavimo tim problemom kroz prizmu umetnika, jer umetnost daje najzanimljivije (često i najubedljivije, iako možda pogrešne/zavodljive) hipotetičke odgovore na pitanja ove vrste.

   Tomas Kol (Thomas Cole)  je američki slikar prve polovine devetnaestog veka. Proslavio se svojim romantičarskim pejzažima. Između 1833. i 1836. godine slika seriju slika pod nazivom Protok carstva (The Course of Empire) u kojoj predstavlja razvoj imaginarnog grada. Kao inspiraciju uzima većinom grčku i rimsku kulturu. Ovaj grad smešten je u dolini rečnog ušća, a pozadinu svake slike obeležava karakteristična kamena litica.

   Zora.

The Savage State

The Savage State

Prva slika, pod nazivom Divljačko stanje (The Savage State) prikazuje prasitorijski lokalitet. U prvom planu je lovac koji primitivnim oružjem – lukom i strelom – lovi jelena. Na desnoj obali reke dešava se skroman obred, koji je najverovatnije začetak nekakvog kulta. Na reci čak vidimo i čamčiće. Ali priroda je uglavnom neizmenjena, netaknuta ljudskom rukom.

   Jutro.

Arcadian or Pastoral State

Arcadian or Pastoral State

   Već na drugoj slici, Arkadijsko ili pastoralno stanje (Arcadian or Pastoral State), saznajemo u kom pravcu se razvio kult – na prirodnom uzvišenju postavljena je megalitska struktura koja se dimi, verovatno jer se prinosi žrtva nekom božanstvu.


Više od kulture:

Bogdan Tirnanić Tirke: O Čoveku i Novinaru


Ovo kamena struktura je prototip hrama. Paganski život koji je ovde predstavljen je idiličan – priroda je sasvim malo obrađivana, ali dovoljno za osnovne ljudske potrebe, tako da čovek može da uživa u plesu (desno), da se upusti u misaone filozofske i matematičke probleme (levo, dekica sa štapom koji na zemlji crta geometrijsku figuru), ili da… čita? (centar, osoba sakrivena iza drveta) Da, razvitak pisma je moguć u ovom trenutku. A to označava početak istorije.

   Zenit.

The Consummation of Empire

The Consummation of Empire

   Što nas dovodi do treće i možda najveličanstvenije slike, Dostignuće carstva (Consummation of Empire). Hram definitivno nije ono što je nekada bio. A ni kult – jer svečana povorka na mostu govori da se čovek više ne klanja božanstvu, već vladaru. U prilog toj činjenici, tik iza njega nalazi se skupina sveštenika. Drvene kućice su sada mermerne palate, čamčići – ogromni brodovi. Priroda je pokorena – most je zarobio reku, konji su ukroćeni a građevine dosežu vrhove planina. Ipak, slika odiše korumpiranom atmosferom, koja će biti uzrok propasti carstva.

   Popodne.

Destruction

Destruction


Više od kulture:

Tamna strana Guliverovih putovanja


To je predstavljeno na četvtoj slici – Razaranje (Destruction). Pompezna veličina ovog carstva stajala ga je glave, bukvalno. Statua koja bi verovatno predstavljala simbol grada – ratnik – sada  je obezglavljena. Simbolika je na mestu, jer gradu koji se ponosi svojim ratničkim idealima možemo da pretpostavimo sudbinu propasti upravo u ratu. Carstvo je iznutra pojelo samo sebe. Most je srušen, stubovi oštećeni. Uistinu, stubovi, kao oličenja principa na kojima svaka zajednica počiva, još odavno su klimavi.

   Sumrak.

Desolation

Desolation

Što nas dovodi do poslednje, pete slike, Pustoš (Desolation). U prvom planu nalazi se stub, simbol civilizacije, kojeg je pobedila priroda. Zarastao je u zelenilo, a na njegovom vrhu gnezdi se ptica. Čoveka nema na vidiku, sve što je ikada sagradio sada je u ruševinama. Reka, koja je bila uzburkana ratom, sada neuznemireno i slobodno protiče, odražavajući kolonadu stubova nekadašnjeg hrama, središta kulta. U tom odrazu leži sudbina čoveka, koji ne može da izađe kao pobednik iz sukoba sa protokom vremena.

   Reč kult ima koren u latinskoj reči colere u značenju negovati, gajiti; iz iste je porodice kao i reči kultura i kultivisati. Agrikultura imala je ključnu ulogu u razvoju civilizacije, a ona podrazumeva bilo kakvu izmenu prirode u ljudske svrhe, bilo biljaka bilo životinja. Ono što od samih njenih početaka čini kulturu jeste njen direktan sukob sa prirodom. Ali čini se da čovek zaboravlja da je priroda neukrotiva, neuništiva i nepobediva. Ukoliko pokuša da je pobedi, uspeće da pobedi samo sebe – i to je izvesnost svake civilizacije. Čovek ne može protiv protoka vremena. Njegov beli linearni stub je slab pokušaj suprotstavljanja cikličnosti mračne, misteriozne prirode.

   Kamena litica i dalje stoji.


Dostojevski U Zapisima Iz Podzemlja

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *