Tamna strana Guliverovih putovanja

Možda ste čitali Guliverova putovanja. Možda ste uživali u mnogobrojnim avanturama kroz koje Guliver prolazi. Možda ste se smejali isto kao kada ste čitali Robinzona Krusoa ili Don Kihota. Tri najpoznatija avanturistička romana – koji zapravo to uopšte nisu.


Servantesov vitez

Don Kihot je najpoznatiji i najočigledniji lažnjak – u pitanju je parodija viteških romana koji su bili toliko popularni u srednjem veku. Ovaj roman nastupio je kao njihov vrhunac – i istovremeno ih je detronizovao, da bi bio proglašen romanom milenijuma. Tako je – roman milenijuma nije ni jedan Balzak, ni Tolstoj, ni Dostojevski, niti bilo koji velikan realizma.

Pre svih njih – onda kada roman i dalje nije zauzimao elitno mesto koje mu je obezbedio devetnaesti vek – bio je Migel de Servantes Saavedra.

Migel de Servantes

Migel de Servantes

Sam Servantes tvrdio je da nije napisao Veleumnog plemića Don Kihota od Manče; kako veli, ovaj rukopis je pronašao i preveo sa arapskog. Pronađeni rukopis je ništa drugo do instrukcija autora – ključ za čitanje, kojim nam autor govori kako da čitamo delo.

U ovom slučaju, treba ga čitati kao parodiju. Ovaj postupak preuzeli su mnogo autori postmoderne: Milorad Pavić je Hazarski rečnik rekonstruisao na osnovu izgubljenog rečnika iz sedamnaestog veka, dok je Ime ruže Umberta Eka navodno pronađena i dopunjena starina.

Don Kihota s pravom nazivaju savršenim postmodernim romanom, rukopisom kojim se poigrava pionir postmoderne: Argentinac Horhe Luis Borhes daje nam bibliografiju koju pripisuje izmišljenom francuskom piscu Pjeru Menaru u kratkoj priči Pjer Menar, autor ,,Don Kihota”. Ovaj Francuz pokušava da ponovo, iz temelja, napiše Don Kihota na sedamnaestovekovnom renesansnom španskom.

Međutim, u procesu ponovnog pisanja (koje nikako nije prepisivanje) nailazi na mnoge probleme: otvaraju se pitanja autorstva, pisanja, jezika, umetnosti uopšte. Šta znači napisati Don Kihota u sedamnaestom, a šta u dvadesetom veku?

Pa, napisati ga u dvadesetom veku je mnogo veći izazov nego što se čini. Moraju se uzeti u obzir svi događaji koji su se odigrali u protekla tri veka, pa će tekst zbog toga imati mnogo bogatije i dublje tumačenje nego što je imao tada. Čitanje Servantesvog Kihota oduzelo bi tu mogućnost. Iznenada, otvara nam se toliko uglova iz kojih možemo da čitamo Don Kihota i svako čitanje biće drugačije.

To postmoderna čini – predstavlja nam naizgled jednostavne detektivske priče koje ne možete da ispustite iz ruku doh ih ne završite.

Najreprezentativniji primer je Da Vinčijev kod. Ali uz odgovarajući ključ u rukama, oključaćete vrata iza kojih se otvara čitav lavirint pitanja iz koga nikada nećete izaći. Sve što možete da uradite jeste da ponovnim čitanjem i iščitavanjem nalazite nove hodnike. I svaki put na zidovima otkrićete sve zanimljivije murale.

Džonatan Svift

Džonatan Svift

Dečiji roman u svetu odraslih

Taj proces može se uporediti sa ovim: ukoliko ste kao dete čitali Guliverova putovanja i odlučite da obnovite gradivo, recimo da ćete imati utisak da čitate potpuno drugu knjigu. Ovaj roman, koji se plasira kao dečija avanturistička priča, još jedan je u nizu pronađenih rukopisa.

Njegov autor Džonatan Svift, Irac engleskog porekla, pripisuje ga glavnom junaku Lemuelu Guliveru, koji je iza sebe ostavio putopis sa plovidbi po svetu (prvo izdanje knjige izašlo je upravo pod pseudonimom Lemuel Guliver).

Naravno da je deci dozvoljeno da uživaju u ovim avanturama – neće ostati prevareni ili izneverenih očekivanja. Ali maska avanturističkog romana ne bi smela da prevari odrasle: ovaj roman je društvena satira, pobuna protiv opšteg stanja svesti u doba vrhunca prosvetiteljstva – doba zanesenih i umišljenih intelektualaca.

Guliver posećuje četiri imaginarne i udaljene zemlje: Liliput, Brobdingnag, Laputu i zemlju Huinama. Ove ostrvske udaljene zemlje samo su još jedna instrukcija autora za čitanje teksta: radnja koja se dešava tamo negde na nekom udaljenom ostrvu zapravo je ovde i sada – predstavlja našu najbližu stvarnost. Fantastična mesta i nestvarne scene služe kao metafore za svet u kome živimo.

2514

Guliverov susret sa Liliputancima

Tako u zemlji patuljastih Liliputanaca Guliver opisuje svađu dva političara oko toga koju stranu jajeta treba prvu slomiti. Ova politička satira cilja na ljude uskih shvatanja i  zatvorenih pogleda, koji se bave plitkim stvarima – a među njima je najviše političara.

Satira je uperena na politički uslovljenu protestantsku reformaciju koja stvara raskol među hrišćanima, ljudima koji veruju u isto.

Eksploatacija, ropstvo, kolonijalizam..

U zemlji Brobdingnag Guliver je taj koji je patuljak – susreće se sa džinovima čija veličina ga prinuđava da vidi najodvratnije na ljudskom telu.

Laputa je lebdeće ostrvo, kraljevstvo nadređeno zemlji Balnibarbi koja se nalazi ispod njega. Lapućani su posvećeni muzici i matematici – toliko posvećeni da se samo njima bave, ne dovodeći ih u praktičnu upotrebu. U Balnibarbiju situacija je nešto drugačija – umesto muzičara i matematičara srećemo zanesene naučnike koji se bave imaginarnim stvarima, takođe bez ikakvog praktičnog cilja.

Ukoliko se podrećeni naučnici pobune, Lapućani tu situaciju rešavaju tako što na njih bacaju kamenje. Laputa lebdi zbog određenih magnetskih minerala na Balnibarbiju.

Ova slika je metafora kolonijalnih sila koje su se vinule na vrhunac svojih moći zbog eksploatacije kolonija. Muzičari bi mogli da predstavljaju Španiju, koja je eksploatisano bogatstvo trošila na kraljevske zabave i raskoš, a matematičari Englesku koja je ulagala u nauku i obrazovanje.

Satira treba da poruči kolonijalnim silama Evrope da budu skromnije u svom napretku i humanije prema domorocima u kolonijama.

U zemlji Huinama (The Country of the Houyhnhnms) Guliver se susreće sa rasom inteligentnih konja, mudrijih i razumnijih od ljudi, odnosno stvorenja koje konji nazivaju Yahoo – ljudi u primitivnoj etapi evolucije, nasilni, promiskuitetni, pohlepni, proždrljivi, prljavi. Konji ljudsku snagu koriste za zemljoradnju. Guliver se identifikuje sa konjima, i čak počinje da živi sa njima.

Međutim, inteligentni konji shvatili su da je Guliver – Yahoo koji ima um i koristi ga – opasan po njihovo društvo, i proteruju ga. Svift otvara pitanje civilizovanosti napredne Evrope i poručuje joj da nije toliko napredna kao što misli – da je i ona sama u ranoj etapi svoje evolucije, da čovek nije najsavršenija božanska kreacija, kao što to hrišćanstvo poručuje, i da ga ne deli mnogo od životinje kojoj je toliko nadređen.


Više od kulture:

Lepota prvog greha: Adam i Eva na platnu vekova



U ovoj epizodi sa konjima-robovlasnicima i ljudima-robovima otvaraju se i pitanja ropstva, rasizma, genocida. O tome se nije ćutalo – Svift se ovom satirom glasno obraća Novom svetu – Americi, koji je potekao iz starog – iz Evrope.

To isto radi i Danijel Defo u svojem pronađenom rukopisu – autobiografiji engleskog brodolomnika Robinzona Krusoa, koji je proveo dvadeset osam godina na udaljenom ostrvu.

Grandevilova ilustracija iz 1856

Grandevilova ilustracija iz 1856

Guliver završava tako što se vraća u Englesku, ali izbegava svoju porodicu i poznanike i većinu vremena provodi u štali, pričajući sa svojim konjima. Sve dok ne poludi.

Ono što satiru čini satirom jeste što je pisana kao forma koju imitira (u ovom slučaju, pomorski putopis), s izvesnim preterivanjima u malim stvarima. Bez primećivanja tih karikaturnih detalja, čitanje satire svodi se na dečije čitanje, a tekst biva shvaćen onako kako je autor ,,nameravao” – kao putopis, viteški roman, rekonstruisani rečnik, fikcionalna detektivska priča.

Ali otključavanjem satire dopiremo do prave piščeve namere – da nas navede da se upitamo nad društvenima problemima našeg vremena, sa otvaranjem mnogih sporednih puteva. Na nama je da li ćemo tim putevima ići – ali ne sa Guliverovom neodlučnošću i nespretnošću zbog kojih je stradao i bivao proteran, već sa hrabrošću i smelošću Guliverovog tvorca, usamljenog pobunjenika u otuđenom i uspavanom društvu koje je pokušao da probudi.


ALHEMIJA – Između nauke, umetnosti i religije

Komentari

One thought on “Tamna strana Guliverovih putovanja”

  1. covek says:

    Bravo samo tako!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *