Teorija genitalnosti – psihoanaliza o povratku materici

Ferencijeva Talasa – Teorija genitalnosti objavljena je 1924. godine. Šandor Ferenci je bio mađarski psihoanalitičar koji nije baš poznat široj javnosti. Knjiga o kojoj je reč bavi se teorijom regressus ad uterum ili povratak u matericu – i predlaže da čovek ima nesvesnu želju da se vrati u matericu, jer mu je tamo bilo najlepše – živeo je u sigurnosti, u toploti, uvek nahranjen, u mraku i u snu. Imao je sve što mu treba i svi nagoni su mu konstantno zadovoljeni.

Nemamo mnogo izvora o Talasi. Zna se da je bila boginja mora i okeana, a ime joj je verovatno pred-grčkog porekla. Od njenog imena potiče srpska reč talas, a Ferenci stvara izraz talasalna ili materična regresija, odnosno povratak u matericu.

Boginja Talasa prema vidjenju iz 5. veka

Ova knjiga se u mnogome oslanja na teoriju evolucije. Ferenci je svestan svake hipotetičnosti koju to nosi sa sobom, ali sasvim je ustoličen u biologiji koju jako dobro poznaje.

Mnoge mitologije i religije kao da su instinktivno znale da je život nastao u vodi. A ljudski život i dalje tu nastaje – u plodovoj vodi materice. Trudna materica puna je vode, koja je simbolično predstavljena u prirodi, u morima i okeanima.

Ova svetska voda je misterija za čoveka, tolika misterija da želi da joj se vrati, ako ni zbog čega, onda bar da bi video svoje poreklo. Ovaj “vodeni način života” je napušten u primordijalnim vremenima, a talasalna regresija je težnja da se ponovi uspostavi taj vid postojanja. Cilj je ponovo uspostaviti vodeni način života u vlažnoj i hraniteljskoj unutrašnjosti majčine utrobe. Majka je simbol mora.


Vidi Još:

Razbijanje mitova – Poremećaj višestruke ličnosti


Ako bismo se vratili na sam početak života na Zemlji, pronašli bismo našu planetu prekrivenu vodom (ovo je hipoteza na kojoj Ferenci izlaže svoju teoriju). Život u vodi razvio se do ribe. Ova prva riba jeste najbolja forma života koju je okean mogao da ponudi, pre nego što se povukao i zemlja se izdigla.

Ribe koje su ostale na suvom su izumrle, a one koje su bile negde između – blizu vode – imale su šansu da evoluiraju u vodozemce. Vodozemci su savršena međuvrsta, jer se rađaju u vodi, a kako rastu prelaze na kopno. I ljudi su takvi. U placenti, ljudski embrion poseduje parazitski organ sisanja, koji imitira disanje škrgama. Kao embrioni, mi dišemo pomoću osmoze.

Ali u evolutivnom trenutku o kome je reč, trenutno smo vodozemci na kopnu. Razmnožavamo se seksualnim putem, no još uvek nemamo seksualne organe. Žabe se razmnožavaju per cloacam – pritiskujući mušku kloaku na žensku. Ako je to funkcionisalo, Ferenci postavlja pitanje – koja je motivacija iza razvijanja muškog polnog organa kakav je danas?

Odgovor leži upravo u muškoj žudnji da se vrati u vodu. Ženska materica je ta voda.

Ne možemo da obrnemo evoluciju, ali možemo da imitiramo njeno obrtanje. Povratak u okean bila bi regresija, ali povratak u matericu je samo imitacija regresije.

Ferenci pita, šta je to toliko udobno u okeanima. On to naziva mrtvo spokojstvo neorganskog sveta. Spokojstvo onoga doba pre nego što je život nastao. Ovo je stanje odsutnosti osetljivosti, stanje inertnosti neorganskog sveta.

Oživljavanje neorganskog sveta – ili nastanak života – sastoji se u rascepu materije. Materija je Majka-supstanca (mater je latinski naziv za majku, a odatle potiče i reč za materiju). Majka je morala da umre da bi se dete rodilo. Materija je morala da se rascepi da bi nastao život.

Muškarac ne može da se vrati u majčinu matericu, ali se eventualno vraća u matericu žene, radi začeća deteta. U trenutku začeća, odnosno ejakulacije, svaki instinkt se ugasi. To je smrt oca. Njemu ne treba instinkt za preživljavanjem u trenutku kada osigurava život svog potomstva.

Prema ovoj teoriji, smrt, odnosno povratak u jedinstvo sa Bogom, doživljava se kao orgazam.

Ovo je samo delić onoga što Ferencijeva knjiga nudi, a zaista otvara plodno tlo tumačenja, ukoliko je psihoanaliza nešto što volite. Ferenci je bio Frojdov učenik (ako to do sada nije bilo očigledno), ali ozbiljniji biolog i veoma uticajan psihoanalitičar.


Vidi Još:

Antipoezija i njen otac – Nikanor Para

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *