Zaokret i preporod ličnosti filozofa

Kulturna revolucija Renesanse koja je pratila masovni povratak antičkih filozofa nije menjala samo odnose između disciplina, niti je samo uticala na institucije.

Određivala je drugačiju predstavu o teoretičaru, „filzofu“, kao osobi koja kritički prosuđuje o svojim iskustvima i koja, osim što teoretiše, i dela. Može se učiniti čudnim da je filozof istovremeno i čarobnjak, astrolog i čak čovek od nauke, lik koji je rođen upravo u renesansi.

Ovakvi intelektualci se razlikuju od filozofa srednjeg veka i blizu su onome što su bili filozofi grčkih gradova i antičkog sveta: učitelji života i naučnici, lekari duše i tela, reformatori i radikalni kritičari, spremni da svedoče čak i smrću.

U vreme kad filozofija odlučno prekida sa prošlošću, a ne prepoznaje se ni u jednoj „knjizi“ a ni „autoru“, već otkriva nove puteve i nova savezništva, filozof je i onaj ko poznaje unapred postavljene granice i pravce: otvara se ka svetu, čoveku i čovekovom postojanju.


Vidi još:

Dostojevski o slobodama: Veliki invizitor iz braće Karamazov


I u suštini to je on, filozof, taj univerzalni čovek renesanse, na kojeg se usmerilo i usmeravaće se toliko interesovanje. On uspostavlja novi način traganja, življenja, stvaranja kulture. Iako su mnogi bili kvazifilozofi, a pravih je bilo mаlo, oni ipak uspostavljaju kategoriju ljudi koja je među najosobenijim u svome veremenu: osim što su bili maîtres penser, bili su i učitelji života.

Đorđone, Tri filozofa

Čuvena Đorđoneova slika Tri filozofa, jedinstveno je svedočanstvo o izmenjenoj predstavi „filozofa“. Tri tajanstvene osobe utonule su u misli, a najmlađi sedi, i sa izrazom između iznenađenja i iščekivanja gleda u ono što je Leonardo da Vinči nazvao „pretećom i mračnom jazbinom“, to jest u Platonovu pećinu.

Možda nakon mnogih različitih nagađanja više nema ni smisla istraživati ko su ta tri filozofa; ili je ta slika zaista, kao što su mnogi u prošlosti već pretpostavili, imala nameru da samo pokaže simboličke likove tri filozofa. Filozofa kakvi su se mogli sresti na nekom dvoru, ili na nekom univerzitetu: mladi naučnik – radoznali istraživač prirode, poštovani starac i učenjak sa Istoka.


Vidi Još:

Ruska avangarda


Bili su to filozofi, dakle na osnovu predstave o „filozofu“ koja se polako gradila u 15. veku, i bila tako različita od srednjovekovnog učitelja. U svakom slučaju, veliki značaj te slike je u tome što ona čuva istoriju svojih tumačenja, pa u sledu izbrisanih i ispravljanih likova možemo da „čitamo“ promene jednog „lika“: lika filozofa.

Početkom tridesetih godina 20. veka napravljen je rentgenski snimak slike “Tri filozofa”. Snimak je otkrio da su filozofi prvobitno bili tri kralja, a da je „istočnjak“ nedvosmisleno bio Crnac.

Pri tome kraljevi pomoću svojih instrumenata posmatraju zvezdu koja najavljuje dolazak Hrista i pokazuje im put kojim treba da idu. Tri maga su, u stvari, astrolozi, osim što su i mudraci.

Tri mudra kralja, Katalonski atlas, 1375

U 15. veku pitanje zvezde koju prate mudraci s Istoka izazvalo je veoma živu raspravu između sledbenika i kritičara proročke astrologije. Marsilio Fičino posvetio je jednu od svojih razmatranja problemu de Stella Magorum, a na nju se veoma živom raspravom vratio i Piko dela Mirandola.

Dakle, u konačnoj verziji slike, Tri filozofa astrolozi se pretvaraju u filozofe, ali one koji istražuju tajne prirode, upotrebljavajući račun i mere. Ta činjenica verno prenosi više puta izražen Fičinov stav o sledu različitih istraživanja. Filozof uzdiže na nivo racionalnog istraživanja pitanja na koja su odgovore pokušavali da daju kako mudraci tako i astrolozi.

S druge strane, novi filozof, kao i mudraci i astrolozi, I dalje se naginje nad pećinom, koja, s jedne strane upućuje na Platona, ali sa druge, ne može a da snažno ne podseća na Leonarda i čuveni tekst iz Kodeksa Arundel:

„Lutajući u nameri da vidim veliki deo raznih i čudnih oblika koje je napravila stvarateljska priroda (…) stigao sam do ulaza u jednu veliku pećinu; pred kojom (…) sam se presavio kao luk i oslonio levom rukom na koleno, a desnom zaklonio spušten pukled, često povijajući se tamo i ovamo ne bih li unutra razaznao bilo šta; to mi nije omogućavala gusta tama koja je vladala unutra. I u tom stanju odmah su me spopala dva osećanja – strah i želja: strah od preteće mračne pećine, želja da vidim ima li tamo unutra kakvih čudesnih stvari.“

Tragati po pećini, ili prodreti u suštinu prirodne stvarnosti; istraživati zvezde; pronicati u anatomiju đivih bića; uspostavljati zakone gradskog života.

Platonova pećina, prikaz 1604. godina

Štaviše, graditi gradove; lečiti tugu i ludost – to su neki od zadataka onoga koga smatrajau i na koga ukazuju kao na filozofa između 15. i 16. veka. U stalnom usaglašavanju termina koji se prilagođava dubokim tekućim kulturnim promenama i novom širenju učenja antičkih filozofa.


Više sa portala:

ALHEMIJA – Između nauke, umetnosti i religije

ALHEMIJA – putovanje duše kroz sfere postojanja

Komentari
Bojan Dražić

Bojan Dražić

Rodjen 1985 (znak Bik, podznak Lav). Potrebno obrazovanje stekao u Petnici, bioskopu, biblioteci i kafani, suvisno u skolama razlicitih stepenova. Poducava jos uvek sebe (vestini pisanja) i druge (vestini citanja). Bibliofil i filmofil. Priprema sopstvenu smrt kao igrano-dokumentarni film iz druge polovine XXI veka.
Bojan Dražić