Čovek – jedna velika hodajuća bakterija

Uvek zapamtite – iako nemate partnera, a društvo vas je ispalilo za druženje petkom – niste sami. Tu je vaša mikroflora.

Pretpostavlja se da je ljudski organizam izgrađen od 37.2 triliona ćelija. Ovaj nezamisliv broj ćelija gradi ono što percipiramo kao ljudsko telo. No, fascinantna je činjenica da u našem organizmu živi negde oko 100 triliona bakterijskih ćelija.

Iz ovih brojeva vidi se da je odnos naših ćelija i bakterijskih ćelija koje žive u nama 1:3, te se postavlja pitanje Da li smo mi jedna velika hodajuća bakterija?

Bakterije su organizmi izgrađeni od samo jedne jedine ćelije, sposobne da obavlja sve funkcije potrebne za preživljavanje u različitim uslovima. Reda veličine su mikrometra, različitog su oblika, i naseljavaju nezamisliva mesta na ovoj planeti i šire. Za one koji vole brojke, procenjuje se da ih na planeti Zemlji ima 5×1030.

Bakterije nisu zle, one ne napadaju naš organizam da bi nam namerno naškodile i ubile nas – one to rade da bi preživele.

Među laicima, bakterije se uvek spominju u kontekstu  izazivača bolesti, što naravno ne treba zanemariti. Medicina ističe značaj onih bakterija koje stručno nazivamo – patogenim.

Patogene bakterije su sposobne da po prodoru u naš organizam izazovu bolesti, kako one sa specifičnom kliničkom slikom – kolera, sifilis, antraks, tuberkuloza, tako i one sa nespecifičnom slikom – najčešće respiratorne bolesti.


Vidi Još:

Prva transplatacija srca


Međutim sve češće se u naučnoj javnosti pojavljuju studije i radovi koji dokazuju važnost bakterija i ostalih mikroorganizama koji su sposobni da žive u i na našem organizmu, ne izazivajući bolesti. Te bakterije i ostali mikroorganzimi zajedno čine humanu fiziološku mikrofloru.

Humana fiziološka mikroflora, koju čini 100 triliona bakterija, arhe, protozoe i neke gljivice definiše se kao agregacija mikroorganzama koji koegzistiraju sa čovekom na njegovim tkivima i telesnim tečnostima kao što su koža, mlečne žlezde, semena tečnost, pluća, pljuvačka, sluznica usne duplje i gastrointestinaln trakt.

Ovi mikroorganizmi najčešće se nazivaju komensalima – što znači da koegzistiraju ne oštećujući čoveka. Drugi, žive tako što dobiju izvesnu korist od čoveka, ne oštećujući ga, dok izvesni mikroorganizmi obavljaju zadatke koje su od veoma velikog značaja za naš život.

Mikroflora gastrointestinalnog trakta – sistema organa za varenje – sadrži najveći broj bakterija različitih vrsta. Pretpostavlja se da se ona uspostavlja u prve dve godine nakon rođenja. Za ove dve godine sluznica creva se u potpunosti razvila i stvorila mogućnost tolerancije ovih mikroorganizama.

Ovi mikroorganzimi pomažu čoveku na razičite načine, prvenstveno štite ih od prodora patogenih mikroorganizama time što im predstavljaju ozbiljnog konkurenta za hranu, vezujuća mesta za ćelije našeg organizma.  Oni takođe učestvuju u varenju različitih materija unetih ishranom, dovodeći ih u oblik koji može da bude resorbovan i iskorišćen u ljudskom organizmu.


Vidi Još:

Epidemija gojaznosti i rast broja gojaznih u Srbiji


Takođe sposobne su da sintetišu male količine vitamina B i vitamina K, koji ljudskom organzimu pomaže u slučajevima kada ih ne unosi dovoljno ishranom i suplementacijom.

Svi ovi produkti deluju poput hormona, te se mikroflora gastrointestinalnog trakta smatra jednim velikim endokrinim organom, čija loša funkcija može biti povezana sa mnogim inflamatornim i autoimnskim bolestima ljudskog organizma.

Eksperiment koji je podrazumevao oralno uzimanje probiotika koji su sadržali izvesne sojeve bakterija u strogo kontrolisanim dozama i vremenskom periodu pokazao je pozitivne efekte u poboljšanju poremećaja centralnog nervnog sistema kao što su anksioznost, depresija, neki tipovi autizma, opsesivno-kompulzivni poremećaji.

Danas istraživački pokušavaju da shvate kako promena u sastavu mikroflore može uticati na naš organizam i predlažu pet mogućih načina:

Gojaznost – Istraživanja sugerišu da naša telesna težina može zavisiti od toga koje bakterije se nalaze u sastavu naše mikroflore. Ove zaključke istraživači izvukli su iz eksperimenta koji je podrazumevao transplantaciju gastrointestinalne mikroflore gojazne eksperimentalne životnje, drugoj, negojaznoj. Životinja koja je primila mikrofloru gojazne životinje lakše je dobijala na težini i povećala rizik ka gojaznosti.

Bolesti srca – Kada se bakterije mikroflore gastrointestinalnog trakta hrane određenim namirnicama kao što su jaja i govedina mogu produkovati jedinjenje koje povećava rizik za stvaranje srčanih oboljenja.

Imunski sistem –  Gastrointestinalni trakt je mesto gde naš organizam dolazi u kontakt sa agensima unetim iz spoljašnje sredine, te je interakcija između bakterija gastrointestinalnog trakta i naših ćelija veoma važna za razvijanje funkcionalnog i zrelog imuniteta.

Mozak – Sastav mikroflore gastrointestinalnog trakta može uticati na moždane funkcije i ponašanje.

Grčevi novorođenčadi – Abnormalnosti u sastavu mikroflore gastrointestinalnog trakta mogu uticati na grčeve novorođenčadi i biti uzrok njihovog ekscesivnog plakanja.

Iz priloženog se može shvatiti značaj bakterija koje normalno žive u našem organizmu.

Simbioza čoveka i bakterija je od ogromnog značaja za ljudsko blagostanje, tako da savremena nauka pokušava da u potpunosti shvati u kojim procesima ove bakterije imaju ključnu ulogu.

Budite bateria-friendly, jer ipak su jedino one uvek sa vama.


Više od nauke:

Bolest koja sprečava hedonizam – Celijakija

Komentari

Nemanja Stanojević

Rođen u Zaječaru. Uči da bude doktor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pravi naučne korake u Petnici. Pored nauke voli i umetnost. Piše poeziju i prozu; nekada se i bavio glumom.