Pojedinac između sloboda i jednakosti

Slika drveca

 ’’Oni koji su jednaki istom, jednaki su međusobno’’

Euklidov prvi aksiom


 Osnovni pogledi

Savremenici smo velike krize liberalizma koja se ogleda kako na ekonomskom, tako i na socijalnom i etičkom nivou. Mnogi su razočarani u samu ideologiju, smatrajući da je čoveka svela na homo economicusa, pretvorivši ga u materijalističko biće čiji jedini cilj uvećanje sopstvenog profita i koristi.

Ovakvo mišljenje je verovatno posledica poistovećivanja samog liberalizma sa neoliberalnom paradigmom koja karakteriše savremeni kapitalizam.

Kritike dolaze iz različitih pravaca, bilo od strane konzervativnih struja koje su alergične na dopuštanje prevelike slobode pojedincima, ili od post-marksista koji se zalažu za nematerijalističke vrednosti. Moderni trendovi su doveli do stvaranja utiska da je liberalizam zapravo porobio pojedinca, umesto da ga uzdigne kao najvišu vrednost.

Opšte osećanje koje prožima čoveka u savremenom društvu može se svesti na jednu reč: nejednakost. To osećanje se ispoljava na svim nivoima stvarnosti i teži da, pod svojim teretom, potpuno oslabi i unizi čovekovu slobodu. Čovek se kroz vekove izborio za prava koja su nekada bila nezamisliva i zaista je nemoguće poreći da je čovečanstvo napredovalo u poslednjih dvesta godina, više nego u svim prethodnim razdobljima.

Čemu onda toliko nejednakosti? Još bolje pitanje je: kako se s njom boriti?

Moderne ideologije su često zanemarivale nužnost i međusobnu uslovljenost slobode i jednakosti. Različite interpretacije komunizma su dovele do toga da partijske elite, u ime jednakosti, uzrokuju neslobodu pojedinaca i nejednakost u odnosu partije i građana.

Savremeni liberalizam skoro da pruža neograničenu slobodu delovanja, barem u formalnom smislu, ali očigledno je da su te slobode nejednake zbog nejednakog položaja pojedinaca.

Indijski nobelovac Amartja Sen u svojoj knjizi ’’Razvoj kao sloboda’’ ukazuje na to da naša sloboda zavisi od uslova u kojima živimo, našeg društvenog položaja i materijalnog stanja, našeg obrazovanja i ostalih činioca koji određuju naše životne izglede. Imanuel Volerstin takođe predstavlja teoriju svetskih sistema, govoreći o neravnomernom razvoju svetske ekonomije, što ima za posledicu zavidno bolji položaj zemalja koje se nalaze u ’’centru’’ u odnosu na zemlje koje su na ’’periferiji’’.

Sloboda

Činjenica je da nam sloboda sama po sebi ne znači mnogo ukoliko je dobijemo u paketu sa nezavidnim položajima koji nam time umanjuju izglede da je ostvarimo. Bez obzira na kvalitet, sposobnosti, upornost i trud, neki pojedinci ne uspevaju da ostvare svoj maksimum zbog različitih društvenih okolnosti.

Bez obzira što smo barem zakonski uspeli utičemo pozitivno na  razne, rodne, religijske, etničke i druge vrste nejednakosti, to još uvek ne govori ništa o nejednakostima početnih položaja.

Zemlje sa izraženom socijalnom komponentom (države blagostanja) teže da uravnoteže ove nejednakosti, međutim još uvek nemamo univerzalni okvir kojim bismo sa preraspodele dobara prešli na stvaranje boljih i jednakih uslova za sve pojedince.

Poverty and wealth visible in one frame with a poor slum area known as Cuff Parade in the foreground and a string of white hi-rise apartments for the wealthy in the background just across the river.

Potpuno bi iluzorno bilo misliti da sve nejednakosti mogu nestati. Da bi ljudi uopšte i trebalo da budu potpuno jednaki?

Jednako vredni

Oni to nisu ni samom svojom prirodom. Opšte je poznata i Aristotelova tvrdnja da je najveća nepravda izjednačiti nejednake. Na isti način možemo shvatiti kao nepravedno i tretiranje ljudi u nejednakim položajima kao jednake, samo zato što su jednaki pred zakonom. Ljudi nikada neće biti potpuno jednaki. Apsolutna jednakost je nemoguća niti je poželjna ukoliko želimo da postoji bilo kakav napredak u ljudskoj istoriji.

S druge strane, ono što je nužno i neprikosnoveno jeste potreba da sve ljude tretiramo kao jednako vredne, jer na samom rođenju svi jesu jednaki po pitanju njihovih prava i zasluga.

Fizičke razlike između tek rođene dece, ukoliko su zdrava,  su minimalne da bi bile relevantne, a mentalno i duhovno još uvek nisu dovoljno formirana da bi postojali indikatori da neka osoba, samim svojim postojanjem, ima prednost nad bilo kojom drugom.. Genetska uslovljenost i prirodne okolnosti ne mogu biti argument u korist toga da pojedinci, na osnovu svoje različitosti, zaslužuju više ili manje.

Niko nije zaslužio da bude više ili manje vrednovan od drugih, bez obzira na ove okolnosti.

Čak i ona deca koja se rode sa mentalnim i fizičkim poremećajima, zaslužuju potpuno jednako vrednovanje i šansu za jednake mogućnosti. Sve nejednakosti koje su relevantne nastaju u toku života i uslovljene su društvenim okolnostima. Istu stvar mislio je i Linkoln kada je govorio da su svi ljudi rođeni jednaki.


Od autora:

ALHEMIJA – putovanje duše kroz sfere postojanja


Ukoliko tretiramo sve ljude kao jednako vredne, bilo bi fer pružiti im jednake uslove, jednake šanse da ostvare ono što žele.

Niko ne zaslužuje da bude neostvaren zato što je rođen u siromašnoj porodici ili zato što nije imao priliku da se školuje. Osnovni cilj liberalizma, ukoliko želimo istinski slobodu, jeste da obezbedi ove uslove kako bi obezbedio ostvarivanje slobode.

Jednakost

http://interactioninstitute.org/

Socijalni liberalizam

Kako bi se liberalizam ponovo vratio pojedincu, nije potrebna nikakva sveopšta reforma jer mehanizmi već postoje u samim temeljima ove ideologije. Nije nam strano da se uporno vraćamo starim idejama i pokušavamo da ih primenimo na savremene probleme, pogotovo ukoliko su te ideje sazrele i postale adekvatnije od onih kojima se danas vodimo.

Ono što nazivamo socijalnim liberalizmom ili egalitarnim liberalizmom predstavlja usklađenu ravnotežu između slobode i jednakosti.

Ideje koje su nastale krajem 19. veka i koje su bile temelj slobodarske misli, danas imaju svoj savremeniji oblik i savremenije probleme na koje mogu da odgovore. Socijalni liberalizam pruža normativni okvir društva u kome je pojedinačna sloboda usklađena sa društvenom pravdom i u kojem je uloga države pojačana radi obezbeđivanja uslova za ostvarenje pojedinaca.

Pojedinac ne izražava svoju slobodu samo konkurencijom na tržištu i utilitarističkim računanjem onoga šta je korisno, već je njegova sloboda povezana sa slobodama drugih što ukazuje na asocijativnost i potrebu zajedništva kako bi svačija sloboda bila zagarantovana.

Svrha ovog uvodnog teksta je da se upoznamo sa problemom nejednakosti koji će biti obrađivan kroz prizmu socijalnog liberalizma u narednim tekstovima.

Potrebno je vratiti se pojedincu i pozabaviti se njegovom suštinskom slobodom, umesto formalne. Ta sloboda je ostvariva jedino ukoliko se dovede u ravnotežu sa već postojećim nejednakostima. Iz tog razloga će u narednim tekstovima biti reč više reči o različitim konceptima i pojmovima pomoću kojih se ostvaruje ta ravnoteža.

Bavićemo se teorijama Tomasa Hil Grina, Isaije Berlina, Džona Mejnarda Kejnza, Džona Rolsa, Ronalda Dvorkina i drugih teoretičara i filozofa, kroz koje ćemo razmatrati mogućnosti uspostavljanja društvene pravde i predstaviti ukratko ideje na kojima počiva egalitarizam. S obzirom na suštinski značaj ovih pitanja, smatram da je pozicija koja se zauzima u ovom i svim narednim tekstovima, pozicija koju bi savremena levica (ako postoji) trebalo da zauzme.


Više od nauke:

Bolest koja sprečava hedonizam – Celijakija

Komentari
Mijat Kostić

Mijat Kostić

Rođen prvog novembra 1994. godine u Beogradu. Svoju ljubav prema umetnosti i filozofiji neuspešno pokušavam da materijalizujem od osnovne škole. Trenutno student Međunarodne politike na Fakultetu političkih nauka i osnivač udruženja građana ’’Forum za egalitarizam i socijalnu pravdu’’. U slobodne vreme utehu pronalazim u idealizmu i hedonizmu.
Mijat Kostić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *