Epidemija Gojaznosti

Iako je danas fokus medicine na prevenciji i tretmanu maligniteta i infektivnih bolesti, svet, pa i Srbija susreću se sa mnogo dugotrajnijim problemom koji ostavlja hronične posledice na život ljudi i njihovo blagostanje – Gojaznost se širi kao epidemija!


Misao o savršenom telu oduvek je bila prisutna u umovima ljudi ,no,  pojam „savršenog tela“ menjao se kroz istoriju zajedno sa razvojem i saznanjima medicine.

Vilendorfska Venera

Prva skulptura koja prikazuje ljudsko telo, Vilendorfska Venera, izvajana pre oko 20.000-35.000 godina, predstavlja žensko telo.
Na ovoj skulpturi predstavljeno je telo hiperbolisanih atributa i težine, što povezujemo sa  predstavljanjem povećane fertilnosti i jedrine.

Stari Grci prvi prepoznaju gojaznost kao zdravstveni problem. “Korpulencija nije samo bolest za sebe, nego i pretnja za razvoj drugih bolesti”, reči su Hipokrata. No, trend  – „gojazno i zdravo“ ponovo se javlja u istoriji, naročito u Renesansi, gde predstavlja statusni simbol, simbol zdravlja i bogatstva, što se može videti na portretima Henrija VIII i Aleksandra Del Boroa. Poznati slikar Ruben u ovo vreme predstavlja sve žene kao punije dame, odakle i potiče tremin – Rubeneska.

Mišljenje se menja sa novim otkrićima, te se nakon 19. veka sa zapada širi pomisao da su gojazne osobe sklonije određenim bolestima i mršavost se sagledava kao nešto poželjnije.

Kako na to gleda nauka o medicini danas?

Gojaznost je bolest i u medicini je definisana kao nagomilavanje masti u organizmu do te mere da može naškoditi organizmu. Osoba se smatra gojaznom ako joj je BMI (body mass index) iznad 30 kg/m2, a to je vrednost koja se dobija deljenjem vrednosti težine osobe sa kvadratom njene visine.

Pojava ove bolesti u savremenom svetu širi se poput epidemije i predstavlja ogroman problem za javno zdravlje, a i dovodi do ozbiljnih socio-ekonomskih problema. Bolesti srca, dijabetes melitus tipa 2, opstukrivne apnee, osteoartritis i neki tipovi maligniteta dovode se u blisku vezu sa gojaznošću. Podatak da je 42 miliona dece mlađe od pet godina prijavljeno kao gojazno je sablasan i jedini način borbe protiv ove bolesti jeste prevencija!


Više od nauke: 

Prva transplatacija srca


Kako gojaznost nastaje?

Suvišno unošenje hranljivih materija u vidu ugljenih hidrata i lipida i smanjena fizička aktivnost su jedni od glavnih uzroka gojaznosti, no to nisu jedni razlozi.

Savremena medicina sagledava gojaznost kroz mnogo širu sliku i posmatra je kao jednu multifaktorsku bolest u kojoj je kombinacija određenih naslednih osobina i faktora sredine ključna za njen nastanak. Nasledne, kulturološke, sociološke, fiziološke i patofiziološke osobine presudne su u patogenezi gojaznosti.

Urbanizacija i život savremenog čoveka odlična su podloga za razvoj ove bolesti – nedovoljno spavanje, endokrini zagađivači, povećana stopa pušenja, stres, trudnoća u kasnijem dobu, povećana zavisnost od automobila i automatizovane proizvodnje, kao i sve veća učestalost psihičkih oboljenja koja su lečena antipsihoticima.

Manifestacije i rizici gojaznosti

Gojaznost je kao što smo naveli jedna od najstarijih i najčešćih metaboličkih bolesti. Masno tkivo je sastavni deo tela svakog čoveka i njegova lokalizacija zavisi od njegove funkcije u potpori organa i energetskim rezervama.

Raspored masti se kod gojaznih osoba menja u odnosu na normalnu lokalizaciju. Kod gojaznih muškaraca ono se pretežno nagomilava u trbuhu, grudnom košu, vratu i licu, a kod žena u trbuhu, glutealim regijama i ekstrimitetima.

Nagomilavanje masti je zapravo izraz koji se koristi za uvećani broj lipidnih kapi u ćelijama masnog tkiva – adipocitima što nazivamo hipertrofička gojaznost, dok postoji i drugi uzrok gojaznsti koji podrazumeva povećanje broja adipocita – hiperplastična gojaznost.

Gojaznost dovodi do povećanja koncentracije slobodnih masnih kiselina, holesterola i triglicerida u krvnoj plazmi, kao i do infiltracije masti u razne organe kao što su jetra, pankreas, srce, što je povezano sa poremećnjima u funkciji ovih organa. Samo povećeanje telense težine ostavlja ozbiljne posledice na lokomotorni sistem – tegobe pri kretanju, oštećenje zglobova, kičmenog stuba, karlice.


Više od nauke:

Zašto prolazak kroz vrata izaziva zaboravljanje


Gojazne osobe se teško kreću, teško izvršavaju fizičke poslove i imaju poteškoće ne samo da normalno funkcionišu kod kuće nego i na poslu što uzrokuje velike probleme u zapošljavanju ovih osoba i njihov poslovni život.

Najozbiljnije posledice trpi kardiovaskularni sistem – povišeni krvni pritisak, uvećanje leve komore srca, ateroskleroza, proširene vene, srčani udar, moždani udar, posledice su gojaznosti. Oštećenje pankreasa i razvoj dijabetesa su oštećenja koja se skoro uvek sreću kod gojaznih osoba.

Pored svih somatskih oštećenja, gojazne osobe su često sklone i psihičkim tegobama, jer su izložene podsmehu okoline, sažaljevanju i ruganju, te razvijaju psihičku napetost, slabljenje volje i depresiju.

Problem gojaznosti u Srbiji

Rezlutati koje sprovodi Institut za Javno zdravlje Srbije pogoršavaju se s godinama. Ogroman procenat stanovništa Srbije nalazi se u stanju predgojaznosti ili gojaznosti. Svako treće dete u Srbiji je gojazno, a veliki procenat dece ima višak kilograma.

Prosečan BMI (body mass index) srpskog stanovništva teži da se približi granici i to predstavlja ozbiljan problem za srpsko javno zdravlje.  Da li je ovaj problem prepoznat? Stiče se utisak da se gojaznost u Srbiji još uvek ne shvata ozbiljno i da se lečenje zapravo svodi na lečenje posledica koje je gojaznost već ostavila za sobom.

Kulturološki i sociološki faktori možda su jedni od onih koji najviše pogađaju našu zemlju, te je jedini način sprečavanja širenja ove epidemije  – objavljivanje u svesti stanovništva da je gojaznost bolest. Najefikasniji način borbe protiv gojaznosti je prevencija i ona zahteva uključenost ne samo lekara i zdravstvenih radnika, nego i celog društva.

Urednost obroka, kvalitet dostupnih namirnica, promovisanje zdravih stilova života, fizičke aktivnosti i socijalnog blagostanja su alati prevencije gojaznosti koji zahtevaju ne samo angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti, nego i valjanu finansijsku podršku.

No, zašto je u Srbiji lakše davati bogatstva na nežive stvari, a ne na zdravlje sopstvenog stanovništva ostaviću da odgovore stručniji od mene.


Suecki kanal – geostrateška okosnica dugog XIX veka

Komentari

Nemanja Stanojević

Rođen u Zaječaru. Uči da bude doktor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pravi naučne korake u Petnici. Pored nauke voli i umetnost. Piše poeziju i prozu; nekada se i bavio glumom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *