Kontraverzna MMR vakcina: Gde je sve pošlo naopako?

MMR vakcina biološko je sredstvo koje kada se aplikuje osetljivoj osobi stvara imunitet usmeren protiv malih boginja, zauški i rubele.

To je mešavina živih virusa čija je štetnost i mogućnost da izazovu oboljenje onemogućena, te je njihovo prisustvo u organizmu nedovoljno da izazovu bolest, ali savršeno dovoljno da izazove stvaranje memorijskih ćelija koje jače, brže i efikasnije reaguju kada prirodnim putem dođemo u kontakt sa ovim virusima.

Ova vakcina se u svetu aktivno primenjuje od 1971. godine, dok je druga doza vakcine obavezna od 1989.  Kalendar vakcinacije upućuje na to da se vakcinišu deca starosti od 1 godine, dok se druga doza daje s polaskom u osnovnu školu, iz razloga da se stvori imunitet kod one dece koja nisu uspela da stvore adekvatan imunitet protiv ovih bolesti nakon prve doze.

Pre široke primene ove vakcine, infekcija morbilima bila je obavezna kao „smrt i porez“. Broj obolele dece je sa nekoliko stotina hiljada smanjen na samo 200 slučajeva između 1971. i 2013.

Da bi se uspostavio dobar kolektivni imunitet koji predstavlja barijeru za prodor ovih štetnih agenasa u populaciju potrebna je vakcinacija 94% populacije.

Najugroženiji su oni najmlađi, koji zbog vremenske rupe između isteka trajanja imuniteta koji su dobili od majke i vakcinacije mogu da se zaraze ovim virusima.


Vidi Još:

Vakcina za početnike, kako je nastala i čemu služi


Problem vremenskog gap-a je, od kada se ova vakcina primenjuje, prevaziđen zbog jakog kolektivnog imuniteta i veoma male verovatnoće da se osetljivo dete sretne sa inficiranom osobom.

No, poslednjih godina svi smo svedoci veoma glasne i efektivne kampanje protiv vakcinacije, koja je dovela do smanjena pokrivenosti vakcinisanih u mnogim evropskim zemljama pa i u Srbiji, gde je pokrivenost pala na 50%, što povećava verovatnoću od širenja infekcije.

Oni koji odluče da ne vakcinišu dete moraju biti svesni da u rizik dovode svoje dete i svu decu sa kojima ono dođe u kontakt, jer su deca najvažnija populaciona grupa za uspostavljanje kolektivnog imuniteta protiv ovih virusa i time štite ostalu decu, svoje roditelje, svoje bake i deke koji nisu primili vakcinu ili nisu uspeli da razviju jak, brz i efikasan imunski odgovor.

Ova kampanja kulminira prijavom 41 slučaja morbila i prijavom epidemija u nekoliko srpskih opština.

Kako je započela ova kontraverza?

Iako se talas kampanje protiv vakcinacije uzburkao poslednjih godina, on nastaje krajem dvadesetog veka, tačnije 1998. godine.

Roditelji širom sveta zabrinuli su se za sigurnost i zdravlje svoje dece i odlučili se za nevakcinisanje nakon publikacije naučnog rada u renomiranom naučnom časopisu „The Lancet“.

Doktor Endru Vejkfild, zajedno sa 12 svojih kolega bio je autor rada u kome se tvrdi da postoji povezanost između MMR vakcine i autizma.  I pored statistički nesigurnog, malog uzorka, nekontrolisanog dizajna studije i spekulativne prirode zaključaka, ovaj rad imao je ogroman publicitet.

Tvrdnje ovog rada prenele su se široj javnosti preko novinskih članaka i doveli do rapidnog pada vakcinacije u mnogim evropskim zemljama.

Vakcinacija je medicinskoj struci poznata kao jedna od najvećih otkrića, te je ovaj rad izazvao velike sumnje mnogih stručnjaka. Prvenstveno iz straha od velikih epidemija do tada kontrolisanih bolesti, započete su epidemiološke studije u velikom broju ozbiljnih medicinskih institucija kao što su Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Američka pedijatrijska akademija, Nacionalni zdravstveni centar Ujedinjenog Kraljevstva.

Zajednički zaključak svih sprovedenih epidemioloških studija bio je da ne postoji veza između MMR vakcina i autizma.

Ovaj kontraverzni rad je povučen 2010. godine, kada je glavni i odgovorni urednik ovog časopisa ovaj rad opisao kao „potpunu neistinu“ i tvrdio da je uredništvo bilo obmanuto.

Britanski medicinski žurnal je rad zvanično proglasio prevarom, dok je dr Endru Vejkfild okrivljen od strane Generalnog medicinskog saveta, uz zabranu praktikovanja medicine.

Časopisi, lekari, stručnja javnost opisala je Vejkfildov rad kao najveću prevaru u poslednjih 100 godina uz optužbe za epidemije i smrt ljudi.

A šta su zapravo bili problemi Vejkfildove studije?

Naučici koji objavljuju svoja istraživanja imaju etičku obavezu da obezbede visoke standarde istraživanja, uređene baze podataka koji su statistički obrađivani u istraživanju, rezultate statističke obrade i njihovu interpretaciju. U prilaganju ovih komponeti rada ne sme biti nikakve greške, prikrivanja rezultata, manipulacije i spekulativnih zaključaka, jer u suprotnom mogu nastradati pacijenti i zdravi pojedinci što je u konfliktu sa osnovnom parolom lekara – pre svega ne naškoditi.

Broj pacijenata u eksperimentalnoj grupi bio je jako mali, takođe Vejkfild i njegovi saradnici sprovodili su invazivne dijagnostičke metode na deci bez saglasnosti roditelja.

Uzorci koji su uzimani od pacijenata nisu uzimani konskventno, već selektivno.


Vidi Još:

Antibiotici – novi problem na pomolu?


Nakon četvoromesečne istrage utvrđeno je da je Vejkfild primio 55.000 funti od advokata angažovanih od strane roditelja koji su tužili farmaceutske kompanije, što je veliki sukob interesa o kome Wakefield nije obavestio ni svoje kolege, ni pacijente, a ni uredništvo Lancet-a.

Uredništvo Lanceta tvrdilo je da ovaj rad nikad ne bi bio objavljen da se na vreme saznalo za ovaj sukob interesa.

U martu 2004. godine, desetoro od dvanaestoro lekara koji su učestvovali u ovom istraživanju negirali su finalne zaključke rada, rekavši da se povezanost MMR vakcina i autizma treba i dalje ispitivati i da se iz ovog rada ne mogu izvući takvi zaključi sa sigurnošću.

  1. godine Vejkfild biva optužen za nameštanje rezultata i manipulaciju podacima u cilju stvaranja veze između vakcine i autizma.

U januaru 2010. godine Generalni medicinski savet doneo je svoju finalnu odluku u kojoj tvrdi:

da se Vejkfild poneo neodgovorno i nepošteno, da je s nedostatkom pažnje tretirao decu koja su bila uključena u studiju i da je imao savršeno jasan sukob interesa.

Vejkfildovim neetičkim radom bavi se nekoliko radova koje možete naći na sajtu Nacionalnog centra za biotehnološke informacije (NCBI), pod autorstvom The British Medical Journal  i Opel et al.

Ono što je svakako od najvećeg značaja jesu multiple epidemiološke studije koje opovrgavaju vezu izmešu MMR vakcine i autizma.

Roditelji dece sa autizmom se danas susreću sa velikim socijalnim problemima koji onemogućavaju blagostanje njihove dece, među kojima je najizraženiji nedostatak informacija i edukacije javnosti o ovoj bolesti. S toga su danas mnoga istraživanja usmrena u pravcu otkrivanja pravog uzroka ovog oboljenja i stvaranja zdrave  okoline za život ove dece.

Međutim, kao posledica sve glasnije antivakcinacijske kampanje, veliki broj roditelja odbija da vakciniše svoju decu, te danas živimo u potpunom zdravstvenom paradoksu – gde je medicina toliko napredovala da se uspešno leče i najteže bolesti, a srpskim opštinama divljaju epidemije zaraznih bolesti koje smo uspeli da obuzdamo u dalekoj prošlosti.

Da li je neosnovano nepoverenje dovoljno da u opasnost dovodimo naše najbliže? Svako neka odgovori za sebe, ali na vreme, jer su lekari krenuli u vrtiće i škole kako bi vakcinisali decu i time ih zaštitili, jedino što im treba je dozovola roditelja…

Slobodni radikali – opasnost ili rešenje za dugovečnost?

Komentari

Nemanja Stanojević

Rođen u Zaječaru. Uči da bude doktor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pravi naučne korake u Petnici. Pored nauke voli i umetnost. Piše poeziju i prozu; nekada se i bavio glumom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *