Slučajno otkriće eliksira potencije

Erektilna disfunkcija odnosno Impotencija je stanje koje pogađa sve više muškaraca širom sveta. Ona predstavlja nemogućnost muškarca da postigne ili održi erekciju dovoljno dugo da na odgovarajući način obavi seksualni odnos.

Skorašnje epidemiološke studije pokazuju da 10% muškaraca koji imaju između 40 i 70 godina pati od teške ili potpune erektilne disfunkcije, a čak 25% muškaraca je imalo blažih problema sa impotencijom.

Međutim, s obzirom na brz način života, sve češće se javlja kod mladih ljudi, čak i u njihovim 20-im. Muškarcima je često teško, ponižavajuće da o ovom problemu razogovaraju sa svojim lekarom i potraže pomoć, što će dalje utiče ne samo na njihov ljubavni život, već i na samopouzdanje i emotivni status.


Vidi Još:

Koristi od bakterija ljudskom organizmu – humana fiziološka mikroflora


Dobre vesti su da je moguće promenom načina života, poput veće fizičke aktivnosti, gubitka težine, prestanka pušenja, smanjenjem nivoa stresa, doprineti boljem seksalnom životu. Ako to ne pomaže,  nemojte padati u depresiju, nego trk u apoteku po Sildenafil citrat (Viagra) i voila Erekcija!

Pre nego što popijete malu, plavu pilulu, četvrtastog oblika i prepustite se uživanju, zahvalite se Pfizeru i  pročitajte turbulentnu istoriju njenog otkrića.

Kada su 1985. Albert Wood, Peter Dunn i ostali zaposleni kompanije Pfizer sintetisli sildenafil citrat nisu ni slutili da će impotencija biti indikacija za njegovu primenu. Cilj ovih istraživača bio je da sintetišu supstancu  koja bi izazvala dilataciju (proširenje) krvnih sudova i koja bi se koristila u tretmanu kardiovaskularnih oboljenja, poput viskog krvnog pritiska i angine pektoris.

Plan je bio da vodeća molekula deluje inhibitorno na enzim fosfodiesterazu tip 5 (PDE 5) koja se nalazi u ćelijama zidova krvnih sudova i povećava vazodilataciju posredovanu azot-monoksidom (NO). Od negde stotinak ispitanih molekula, jedna se izdvojila kao obećavajuća. Dodeljeno joj je ime Viagra i 1991. započeta su klinička ispitivanja.

U prvoj fazi kliničkih ispitivanja koja su vršena na zdravim volonterima, testirana je bezbednost leka i njegov metabolizam u organizmu. Viagra se pokazala bezbednom ali javio se neobičan sporedni efekat, veća učestalost erekcija. Takođe dokazano je i slabo delovanje na anginu pektoris.

Tokom druge faze kliničkih ispitivanja, ispitanici su sve više prijavljivali javljanje sporednog efekta, a sve manje očekivani efekat na anginu pektoris. Naučnici su došli do zaključka da neće mnogo postići ako anginu leče sildenafilom, pa su se zato okrenuli potencijalno isplatljivijoj indikaciji – impotenciji.

Godine 1993. počelo je ispitivanje sildenafila isključivo kao leka u tretmanu erektilne disfunkcije. Naučnik kompanije Pfizer, Chris Wayman kreirao je model čoveka u labaratoriji, tako što je u nekoliko test tuba ispunjenim inertnim rastvorom stavio penilno tkivo uzorkovano sa ispitanika sa impotencijom.


Vidi Još:

Koliko traju naša sećanja? Da li im možemo verovati!?


Da bi imitirao fiziološke procese koji se dešavaju tokom seksualnog uzbuđenja, svaki uzorak tkiva je povezao sa izvorom električne struje. Kada je električni impuls propušten kroz ovo tkivo u inertnom rastvoru, ništa se nije desilo. Međutim, dodatkom sildenafil citrata u rastvor i ponovnim slanjem električnog impulsa, došlo je do opuštanja zidova krvnih sudova (vazodilatacije), što se u fiziološkim uslovima dešava tokom erekcije.

Ovaj i testovi koji su usledili, pokazali su da ova supstanca povećava erektilnu funkciju kod muškaraca koji su izgubili mogućnost da izazovu i održe erekciju.

Naredna ispitivanja su obuhvatala oko 3000 ispitanika, starosti 19 do 87 godina, rađena su 21 različitoj ustanovi, a ispitanici i lekari nisu znali da li koriste placebo ili lek (dvostruko slepa proba).

Kliničke studije su pokazale da je lek efikasan i bezbedan za upotrebu, a neželjeni efekti su bili blagi. Bilo kako bilo, lek nije preporučen za upotrebu od strane muškaraca sa srčanim oboljenjima.

Konačno, 27.marta 1998.godine FDA (Food and Drug Administration) odobrila je proizvodnju i distribuciju sildenafil citrata pod komercijalnim imenom Viagra.

Masivni uspon ovog oralnog eliksira potencije bio je pravo iznenađenje za kompaniju Pfizer pod čijom je patentnom zaštitom. U prvih nekoliko meseci publikacije prepisano je oko 3 miliona recepta, a godišnje je proizvedeno oko tona pulila.

O tome koliko je Viagra isplativa govori i činjenica da joj se cena od početne koja je bila oko 10 dolara, već posle nekoliko nedelja udvostručila.

Iako izdavana samo uz lekarski recept, Viagra je postala prava medijska zvezda. O njoj se pisalo u novinama, govorilo na telviziji, čak je reklamirana od strane predsedničkih kandidata. Sve do 2000. godine držala je preko 90% tržišta ED lekova, a onda je dobila konkurenciju od strane Cialisa i Levitre.

Međutim, ni to nije uzdramalo njenu slavu, jer je do dana današnjeg ostala najprodavaniji lek za korekciju impotencije, sa ukupnim prihodom od 1,6 BILIONA dolara godišnje. Šta reći, Pfizer je baš imao sreće.

Ipak najveći doprinos Viagre ogleda se u ohrabrenju muškaraca da slobodnije govore o problemu impotencije i zatraže pomoć bez ustručavanja ili osećaja sramote, i tako prevaziđu ovu prepreku na putu kvalitetnog i zdravog života.


Više od nauke:

Bolest koja sprečava hedonizam – Celijakija

Komentari
Snežana Ilić

Snežana Ilić

Ne voli jabuke, tako da će veštica morati da smisli drugu foru. Ima svoje patuljke i sa njima uživa u otkrivanju smisla svepostojećih stvari. Pošto život nije bajka odlučila je da neće čekati princa, već će sama napraviti svoj hepi end i bacila se na proučavanje hemije u labaratorijama Farmaceutskog Fakulteta. Nada se da će jednoga dana postati stručnjak u oblasti farmacije. Voli umetnost i slobodno vreme glumi slikara
Snežana Ilić

Latest posts by Snežana Ilić (see all)