Koračnica Slobode: Fenomen Dana Pobede

Dan pobede, predstavlja dan kada je Nacistička Nemačka 1945. godine potpisala kapitulaciju i time izašla iz rata, čime zvanično je Drugi svetski rat na evropskom kontinentu okončan. Zvanično okončanje rata će se dogoditi 2. septembra 1945. kada Japan potpisuje kapitulaciju. Dan pobede se zapravo slavi tokom tri različita dana: 7. maja, kako „proslavljaju“ zemlje Komonvelta, 8. maja, kako ga proslavlja veliki deo Evrope i 9. maja, kao deo „socijalističkog nasleđa“. Iza ovakvih razlika u datumima krije se nečija volja i mala vremenska razlika. Naime kapitulacija je prvobitno potpisana u Francuskom gradu Remsu, 7. maja, što nije prijalo sovjetskim liderima sa Staljinom na čelu koji su zahtevali da ovaj dokument bude samo preliminarni, dok će se u Berlinu odigrati velika ceremonija predaje. Ovakav zahtev je proizašao iz mišljenja vrhovne komande da se predaja mora obaviti pred članom vrhovne komande Sovjetskog Saveza, a pošto je tada u Berlinu bio proslavljeni maršal Georgij Žukov, tako je i bilo. Predaju je 8. maja izvršio nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel a dokument je ratifikovao maršal Žukov, a kako je dan bio na izmaku, kada je akt stupio na snagu, u Moskvi je već bio 9. maj, što je dovelo do ovih razlika u datumima. Međutim, ono čega se prvo setimo kada pomislimo na Dan pobede su svkakako parade! Parade svakako predstavljaju taj fenomen koji je obeležio i ponovo obeležava ovaj dan. Ovo je pokušaj da se ukratko opiše pre svega kako su ove parade tekle u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, kao državama koje su, iako „bivše“, za sobom ostavile jedan veličanstveni fenomen i praznik koji u zavisnosti od snage zemlje dobija i na svom sjaju i grandioznosti. Ono što je možda i ključno a što parade i same označavaju je simbolika koja se krije, od znamenja preko oružija kojim se paradira do malih gestova lidera, prisustnih učesnika, veličine parade, učestalosti ili pak mestu kome se održava.

Parade u Sovjetskom Savezu i u Jugoslaviji održavane su u skladu sa političkom doktrinom masovnih nastupa. U prvi plan, na ovim dešavanjima, nastupali su organi sile-armija i milicija, zatim borci, radnici, omladinske organizacije… zajedno sa svojom tehnikom ili paradnim kolima-simbolima svojih organizacija. Parade pobede u Sovjetskom Savezu održana su četiri puta: 1945, 1965, 1985. i 1990. godine, koja je bila i pretposlednja parada uopšte održana u zemlji sa tim imenom. Značajno je reći da su Sovjeti redovno organizovali parade povodom Prvog maja i Velike oktobarske socijalističke revolucije (naročito upečatljiva je ona iz 1941. gde su vojnici po završetku smotre otišli pravo na branik Moskve) sa nastupima vojne tehnike i masovnih organizacija i naroda. Možemo smatrati da je preteča parade tzv. ,,Marš pobeđenih” koji je predstavljao sprovođenje 57.000 nemačkih ratnih zarobljenika ulicama Moskve 17.7.1944. godine. Po prolasku zarobljenih, ulicama su izašli kamioni i radnici koji su vodom simbolično spirali prljavštinu neprijateljskih čizama.

No, zvanično je prva proslava pobede na Crvenom trgu bila 24.6.1945. godine naredbom br. 370 (22.6.1945) od strane vrhovnog zapovednika Oružanih snaga SSSR i narodnog komesara za narodnu odbranu maršala Josifa V. Staljina (pripreme su praktično počele 24.5, dok je ovo simboličan akt). Paradu je predvodio maršal Rokosovski, a inspektor parade je bio maršal Žukov kojem je predat raport i koji je držao govor. U ratnim, paradnim i svečanim uniformama sveže pripremljenim za događaj su bili vojnici svih frontova, mornarice, vojnih škola i Moskovskog garnizona sa svojom tehnikom. Usled jake kiše izostao je nalet vazduhoplova. Kraj je obilovao simboličnim bacanjem paradnih stegova nacističke vojske ispred Lenjonovog mauzoleja, na čijoj terasi su i bili nosioci vojne i političke vlasti, kao i sam Staljin. Tok narednih parade je bio po uzoru na prvu: doček komandanta uz predaju raporta; doček zastave i pozdrav ešelonima; govor sekretara partije i veterana; defile tehnike iz rata; defile svih učesnika i vojne tehnike.

Vojna parada SSSR za Dan pobede, Moskva 1985

U Jugoslaviji, prvi defile koji se simbolično može povezati sa Danom pobede je onaj jedinica Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ)  u Zagrebu 13.5.1945, iako su takve pojave upražnjavane u oslobođenim mestima cele Jugoslavije. Tokom 1946. i 1947. takođe su održavani defilei jedinica Jugoslovenske armije (JA) u većim garnizonima. Prva, u pravom smislu reči, parada za Dan pobede je održana 9.5.1965. godine nakon odluke da se prestane sa prvomajskim godišnjim paradama, i otpočinjanjem slavljenja pobede svake 5. godine, jer održavanje svečanosti svakog 1. ili 9. maja iziskuje prevelike novčane izdatke. To je bila i prva čisto vojna parade. Značajno je napomenuti da su do 1965. po pravilu održavane velike parade povodom Prvog maja sa učešćem vojske i njene tehnike, kao i drugih organizacija. Održane su još tri: 1970, 1975. i 1985 (zbog žalosti za Titom 1980. nije održana) u kojima su učestvovale i snage milicije. Učestvovali su ešeloni sva tri vida armije sa tehnikom, a parade su korištene za prikaz nove tehnike: kupljene iz inostranstva i osvojene ,,domaćom pameću”. Kolona je iz Bulevara revolucije prolazila pored platoa ispred Savezne skupštine i dalje pored Trga Marksa i Englesa idući ka Francuskoj. Nošene su državne i partijske zastave jedinica iz Narodnooslobodilačke borbe (NOB)  uz obavezne počasti veteranima i vrhovnom komandantu. Obavezen je bio i prelet vida ratnog vazduhoplovstva (RV) i  defile protivvazdušne odbrane (PVO),, a paradirala su čak i sredstva Ratne mornarice vučena na prikolicama (džepne podmornice, potrolni čamci).

Parada za Dan Pobede, Beograd 1975

Uz naglašavanje moći armija, narodnog jedinstva i ponosa, opšteg napretka i sećanja na pretke, glavna poruka je bila da društvo mora podrediti svoje napore jačanju oružanih snaga, koje jedine mogu da preduprede patnje i razaranja prouzrokovana velikim sukobima. Uostalom, jednako su poručivale i češće, prvomajske parade koje su više odgovarale socijalističkom određenju ovih država.

Povratak pobede: Prenos „štafete pobednika“ sa Sovjetskog Saveza na modernu Rusiju.

Nestankom sa scene svetske istorije Sovjetskog Saveza, Dan pobede je počeo polako da gubi na važnosti, što se može uzeti kao paradoksalno jer se od tada dan pobede proslavlja češće ali siromašnije . Zemlje koje su ga slavile su bile zemlje sojvetskog bloka, čijim raspadom je i 9. maj izgubio mnogo. On više nije obeležavan u Nemačkoj (osim izutetka u obliku slavlja u nemačkoj pokrajni Meklenburg-Pomeranija), a vojne parade i prateće svečanosti su u Moskvi bile sve siromašnije. Tokom burnih devedesetih, ruska država nije imala novca u budžetu za mnogo bitnije stvari, a ponajmanje za proslavu praznika koji mnogi više nisu poštovali kao ranije. Odnos prema 9. maju u Rusiji tog vremena je bio sličan kao i odnos prema sopstvenoj državi i nacionalnoj pripadnosti. Letargija postkomunističke Rusije je spustila ovaj veliki praznik na svoj istorijski minimum. Ruska vojska je tada bila sve samo ne onakva sila koja je pedeset godina ranije trijumfalno ušla u Berlin. Ogrezla u korupciji, bez dovoljno sredstava i tehnološki iza zapadnih takmaca, njen ugled je u zemlji strmoglavo padao. Njena nesretna uloga u raspadu zemlje i borbi za vlast takođe nije pomogla. Ipak, i tokom tih teških godina ruske države, parada za dan pobede je svake godine održavana, podsećajući na slavna vremena ruske vojske i države.

Dolaskom na vlast Vladimira Putina i ekonomskog, političkog i konačno vojnog oporavka zemlje, 9. maj je počeo da vraća svoj stari sjaj. Putinov režim vrlo česta igra na kartu nacionalnih osećanja, pokušavajući da Rusima povrati patriotizam i ljubav prema zemlji koji je delovao nepovratno izgubljen. Jedan od najboljih načina za to je svakako afirmacija državnih praznika, a jedan od najbitnijih je svakako i Dan pobede. Parade za 60. i 70. godišnjicu pobede nad fašizmom su predstavile rusku vojsku u najboljem svetlu, kao modernu, organizovanu i izuzetno snažnu silu. Prestiž ruske države i vojske tako raste svakog devetog maja. Mora se naglasiti i druga, manje ideološka i principijelna uloga parade na dan pobede, a to je prodaja oružija. Osim delovanja na terenu (Sirija, Gruzija…), ruska vojska najbolju priliku za predstavljanje svog naoružanja ima upravo na Dan pobede, posle kog uglavnom slede ugovori vredni milijarde dolara.

Ipak, pored svojih sekundarnih uloga, Dan pobede je danas ono što je bio i pre 71 godinu – simbol. Simbol pobede civilizacije nad najvećim zlom XXI veka, pobede slobode, bratstva i jednakosti nad terorom i neljudskom idelogijom, pobede čoveka nad zveri. I možda je ruska država doživela strašne potrese tokom poslednje dve i po decenije, ali jedno je sigurno, dok god ona postoji, čuvaće svoju tradiciju antifašizma, i svakog devetog maja, u jutarnjim časovima, njena vojska će paradirati ulicama Moskve, još jednom prkoseći civilizacijskim neprijateljima, spremna da tu civilizaciju brani ponovo.

Komentari
Stanković Stefan

Stanković Stefan

U večnoj potrazi za smisliom života. Ex-pravnik, sadašnji IT-ovac. Tehnički (fizički) deo portala.
Stanković Stefan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *