Američki predsednički izbori

Ključno je pre svega, odrediti šta je suština ovih izbora. Kao i svako društvo, i američko ima svoju elitu, koja je, kao što je često slučaj, podeljena. Na izborima koji su trenutno u toku, partijski predznak je skoro u potpunosti izgubio na važnosti. To se pre svega odnosi na republikanskog kandidata, Donalda Trampa, koji ima izuzetno slabu, gotovo nepostojeću podršku partije i njenog establišmenta. Sa druge strane, Hilari Klinton jeste demokratski kandidat i po imenu i u realnosti.


Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama od raspada Sovjetskog Saveza, ali i dugo pre, su imali izrazitu partijsku liniju – sukob dva kandidata koji su stajali ispred dve partije u dvopartijskom sistemu. Takva situacija je dovela do toga da je bilo relativno lako predvideti posledice pobede nekih od kandidata. Politike Republikanaca i Demokrata su se razlikovale po mnogo stvari, pre svega u smislu ekonomske i socijalne politike, ali i odnosa sa inostranstvom, gde su Republikanci uvek bili tvrđi i militantniji.

Na izborima koji su trenutno u toku, partijski predznak je skoro u potpunosti izgubio na važnosti. To se pre svega odnosi na republikanskog kandidata, Donalda Trampa, koji ima izuzetno slabu, gotovo nepostojeću podršku partije i njenog establišmenta. Sa druge strane, Hilari Klinton jeste demokratski kandidat i po imenu i u realnosti. Čak, za Hilari bi se moglo tvrditi da je dvopartijski kandidat. Ne samo da Hilari Klinton ima apsolutnu podršku svoje partije, nego i delova republikanske.

Dobar policajac – “svetski policajac”

Ovde je pre svega bitno odrediti šta je suština ovih izbora. Kao i svako društvo, i američko ima svoju elitu, koja je, kao što je često slučaj, podeljena. SAD je društvo koje je podeljeno na mnogo nivoa – od onih manje ozbiljnih kao što je partijski, do tvrdih – rasnih podela, i podele sever – jug, koja je i dalje živa, 150 godina nakon završetka građanskog rata. Ipak, elita SAD-a je uglavnom bila podeljena po liniji izolacionizam – intervencionizam.

I dok su izolacionisti držali prevagu sve do Prvog svetskog rata (ali i u međuratnom periodu), sredinom prošlog veka SAD su na velika vrata ušli u svetsku arenu i postali dominantna sila koja je oblikuje. Padom Sovjetskog Saveza, ta politika se proširila na ceo svet, a SAD (i NATO) su preuzeli ulogu svetskog policajca, označivši vrhunac intervencionizma.

Ove partije, i Demokratska i Republikanska, su čvrsto primenjivale ovu politiku. Obamina administracija nije nikakav izuzetak. Iako Obama sam možda i nije pobornik ovakve politike, njegovo bliže okruženje i administracija svakako jesu, a među njima je vodeću ulogu imala upravo Hilari Klinton.

Sa druge strane, najekstremniji pobornici ove politike su neokonzervativci u Republikanskoj partiji, koji na ovim izborima otvoreno uskraćuju podršku kandidatu sopstvene partije, i pružaju je Hilari Klinton, koja je u mnogo čemu otelotvorenje njihove politike. Tako Hilari na ovim izborima, uz podršku obe partije i dobrog dela masovnih medija predstavlja globalistički deo američke elite, koji se zalaže za dalje širenje američkog uticaja, njene još jače uloge u globalnoj politici, i snažno suprotstavljanje pokušajima uspostavljanja „multipolarizma“.

Medved, Zmaj i ujka Sem

Donald Tramp je samo prirodan odgovor drugog dela elite na ovakvu politiku američkog establišmenta. Trampova politika je politika izolacionizma, okretanja ka sebi, i svetskog spuštanja tenzija. Dok iza Hilari stoje mahom bankarske elite, Tramp svoju podršku traži kod ljudi koji žele da se američka ekonomija reformiše i „vrati u američke ruke“. On često naglašava negativne posledice selidbe proizvodnje u Istočnu Aziju, i retorika mu se često bazira na napade na Kinu, i na američke „podaničke“ odnose prema istoj. Umesto „globalne Amerike“, Trump želi „američku Ameriku“.

Osim ekonomije, još jedna bitna razlika postoji između dva kandidata, a to je odnos sa Rusijom. Tramp je više puta pokazao određeni afinitet prema Rusiji i Putinu, kao i obrnuto. On je takođe u nekoliko navrata kritikovao i NATO, odnosno odnose u njemu, i činjenicu da SAD snosi prevelik teret, i da rizikuje da uđe u otvoreni rat sa supersilom zbog zemalja koje svoje obaveze nepoštuju. Hilari pak, već sada prikazuje viziju odnosa sa Rusijom u slučaju njenog predsedavanja.

Rusija je optužena za sajber napade tokom Demokratske nacionalne konvencije, pa čak se otišlo toliko daleko da se ovakav „napad“ izjednačava sa oružanim i da se na isti mora odgovoriti. Ruskom pretnjom Hilari pokušava da diskredituje protivničkog kandidata, nazivajući ga Putinovom lutkom. Ovakva retorika, u sred antiruske paranoje na Zapadu, svakako donosi pozitivne političke poene Klintnovoj, iako nije bazirana na bilo kakvim činjenicama. Trampova retorika svakako ne znači da bi u slučaju njegovog predsedavanja Rusija i SAD postali apsolutni saveznici, ali bi sa takvim predsednikom za Rusiju saradnja bila mnogo lakša, pre svega u vezi sa Sirijom i Ukrajinom.

Hilari sa druge strane, ne samo da se zalaže sa dalji sukob sa Rusijom, nego je i sama učestvovala u stvaranju trenutnih, u Ukrajini i Siriji.

Na raskršću

U svakom slučaju, retorika dva predsednička kandidata na prvu zvuči različito – Trampova za mnoge predstavlja oličenje šovinizma i rasizma, dok je Hilari predstavljena kao apsolutna liberalna suprotnost (setimo izjave Medlin Olbrajt, koja je rekla da za svaku ženu koja ne glasa za Hilari, postoji posebno mesto u paklu). Ipak, dublja analiza otkriva potpunu suprotnost. Trampov stil i retorika su u velikoj meri populistički, i bazirani na potrebama glasača. Dalje, njegova retorika je blaža nego tokom partijskih izbora, jer mu je i fokus drugačiji.


Više od Politike:

Sumrak demokratije i crna utopija Roberta Kaplana


Tramp koristi velike reči i bombastične izjave, ali je njegov radikalizam daleko slabiji nego što se čini. Hilari sa druge strane, koristi daleko blaži stil, ali i daleko opasnije reči. Njene pretnje Rusiji neće proći neopaženo u Kremlju, i u slučaju njene pobede, novi Hladni rat će biti hladniji nego ikad. Dalje, već opasnu američku retoriku o izuzetnoj (exceptional) naciji, Hilari je dovela na potpuno drugi nivo, govoreći o nezamenjivoj (indespensable) naciji, dok su druge, verovatno, lako zamenjive.

Poslednje ankete daju blagu prednost Trampu, čiji procenti su u rastu poslednjih nedelja. Ipak, predsednička trka je daleko od završene, i do novembra mnoge stvari mogu da se promene. Tramp skoro sigurno ima veću podršku u narodu, ali je veliko pitanje koliko je daleko je američki i globalni establišment spreman da ode, kako bi sprečio poraz u ovoj izbornoj trci.

Komentari
Aleksandar Topić

Aleksandar Topić

Rodjen 1994.godine u Rumi. Osim dosadnog studiranja, u slobodno vreme cita, pise, komentarise svetsku politicku scenu i voli sebe i neke ljude. Osim jedne zene voli i alkohol i zabavu. Smatra da je rodjen za velika dela.
Aleksandar Topić

Latest posts by Aleksandar Topić (see all)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *