Hladni Rat II: Sirijsko Žrtveno Jagnje

Senke straha

Senke straha

Novo otvaranje

Mnogi teoretičari i politički analitičari se slažu da je počelo novo doba konfrontacije Rusije i zapada (SAD), i da se početak te konfrontacije ogledao pre svega u dešavanjima u Ukrajini.

Dalje, većina se slaže da je ovog puta konflikt daleko bezopasniji, s obzirom da Rusija ne poseduje ekonomske, političke, vojne ili ideološke kapacitete nekada moćnog Sovjetskog Saveza, i da zbog toga, Rusija nije dostojan protivnik SAD-u.

Iako je to uglavnom tačno (Rusija je danas daleko eknomski naprednija nego što je SSSR ikada bio), upravo u tome leži razlog zašto je danas konfrontacija dve sile opasnija nego ikada.

Za vreme Hladnog rata, obe strane su bile izuzetno obazrive prema drugoj, svesni moći kojom ona raspolaže. SAD se trudio da ne provicira SSSR, čak i kada bi ovaj kršio sve moguće međunarodne zakone i ljudska prava u Istočnoevropskim zemljama.

I SSSR je gledao na drugu stranu za vreme američkih intervencija i pučeva u zemljama trećeg sveta, pre svega Latinske amerike. Takav odnos je, uprkos tadašnjem narativu, stvarao jedno izuzetno sigurno vreme, gde je opšta vojna konfrontacija suštinski nemoguća, zbog ogromne vojne moći na obe strane.

Dve taktike

Danas, sa druge strane, Rusija ne poseduje vojni potencijal koji je moguće čak i uporediti sa SAD-om, ili sa SSSR-om. Armija Rusije ima 6 puta manje vojnika nego sovjetska, duplo manji budžet (ne uzimajući u obzir inflaciju), duplo manje letelica i četiri puta manje brodova.

Takva razlika u sirovoj moći se ogleda i u ruskoj vojnoj doktrini, pre svega po pitanju korišćenja nuklearnog oružja.

Za razliku od SSSR-a, koji se uvek držao stava da neće upotrebiti nuklearno oružje prvi. Rusija je u svojoj novoj doktrini uključila mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u slučaju ugrožavanja postojanja Rusije kao države, što je jedna izuzetno široka definicija. Ona je posledica svesti ruskog vođstva o nadmoći američke vojske u konvencionalnom smislu.

Novi hladni rat“ ili „Hladnjikavi rat“ kako ga neki zovu, nije počeo u Ukrajini 2013, nego dve godine ranije, u Siriji. Tada je ruska diplomatska ofanziva i određene vojne akcije sprečilo SAD i njegove saveznike da direktno intervenišu u građanskom ratu u Siriji.

Proksi kazan u Siriji

Proksi kazan u Siriji

Tada su počele prve ozbiljne varnice između Rusije i SAD-a (neko uzima čak i ranije datume, kao na primer rat Rusije i Gruzije). Od tada, tenzija raste i eksplodira u Ukrajini, a danas je sukob više nego vidljiv na nebu iznad Sirije.

Opšta situacija u Siriji je u najblažem slučaju katastrofalna. Kao posledica ofanzive na Mosul, mnogi islamisti će završiti u Raki i drugim islamističkim uporištima u Siriji.

Protivnici?

Bitka za Alep je verovatno najveća bitka ovog veka, i u mnogome može odrediti dalju sudbinu Sirije. Iako daleko moćnija, američka vojska je u Siriji mnogo manje uspešna od ruske armije.

Ruska armija je u Siriji prisutna u ograničenim kapacitetima, ali je od njih napravljena izuzetno složena i dobro zaštićena borbena grupa.

Pre svega, u Siriji operišu ruski lovačko-bombarederski avioni Su-25SM, taktički bombarderi  Su-24M2 i Su-34. Strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95MSM. Međutim, osim njih, u operacijama iznad Sirije učestvuju i 8 lovačkih letelica Su-35S i Su-30SM, a prema nekim izveštajima prisutni su i presretači MiG-31.

Lovačke letelice i presretači su naizgled beskorisni u ratu protiv Islamske države, s obzirom da ona ne poseduje vazduhoplovstvo. Takođe, prisustvo više sistema protivvazdušne odbrane, od Pantsir-S1 do S300 i S400 govori da su ruske vazdušne i kopnene trupe u Siriji spremne na sukobe sa protivnicima koji poseduju vazduhoplovstvo.

Ovih dana u Siriju stiže i nosačka udarna grupa oko nosača aviona Admirala Kuznjecova. Mediji su ovih dana bili poprilično zauzeti tim brodom, da nisu primetili da u njegovoj senci dolazi daleko moćnije oružje ruske mornarice – teška raketna krstarica Petar Veliki.

Iako je i Admiral Kuznjecov moćno oružje, koje nosi od 40-50 aviona ali i protivbrodske rakete Granit, ovaj brod je ka Siriji otišao radi poslednje misije pred dalju modernizaciu.

Raspored morskih trupa

Raspored morskih trupa

Sa druge strane, Petar Veliki je brod naoružan do zuba, od protivavionskih, preko protivbrodskih raketa, do krstarećih raketa tipa Kalibr, čije smo delovanje već upoznali.

Ova dva plovila zajedno nose 32 rakete Granit, koje se pre svega koriste kao protivbrodske rakete, ali mogu biti i rakete zemlja zemlja. Drugim rečima, borbena grupa oko Kuznjecova je u Siriji da bi zaštitila obalu zemlje od napada s mora.

U Siriji su prisutni i sistemi S300 i S400, koji zajedno sa sistemima u Sevstopolju i Novorosijsku omogućavaju kontrlu zavdušnog prostora od Krima do Jerusalima, preko gotovo cele Turske.

Rešenja ili novi frontovi

Hilari Klinton i njeni bliži savetnici, kao i određeni jastrebovi u Obaminoj administraciji su za uvođenje zone zabrane leta iznad Sirije.

U praksi, zona zabrane leta se uvodi u tri faze.

Prvo, američke snage vrše masovno bombardovanje PVO (Protivvazdušna odbrana) kapaciteta protivnika, uglavnom sa bezbedne udaljenosti, pre svega krstarećim raketama i tepih bombardovanjima strateških bombardera.

Drugo, uspostavlja se potpuna kontrola nad vazdušnim prostorom zemlje niže letećim avionima, od F-15 do F-22.


Više od politike:

Iranski Nuklearni Sporazum ˗ Kontekst, Značaj i Posledice


I treće, započinje masovno bombardovanje ostalih vojnih (i civilnih) kapaciteta protivnika, do potpunog poraza.

Naravno, pešadija je u ovakvim slučajevima uglavnom neamerička, s obzirom da je bombardovanje američke vojske u ovakvim situacijama izuzetno neselektivno.

Uvođenje zone zabrane leta iznad Sirije je problematično u više stavki. Pre svega, delovanje američkih bojnih brodova i aviona u zonama kontrole ruske armije je gotovo nemoguće bez velikih incidenata.

Ruska mornarica kontroliše mora u radijusu od 500km od obale Sirije, i svaki pokušaj bombardovanja krstarećim raketama bi bio bezuspešan, i ne bi prošao višeslojnu odbranu koju je postavila ruska mornarica zajedno sa vazduhoplovstvom. Sa druge strane, avio-bombardovanje je jednako nemoguće, s obzirom da većinu neba pokriva sistem S-300, koji deluje po svim neregistrovanim letelicama.

Čak i da uspe da nekako zaobiđe ruske sisteme u prvom koraku, i uništi sirijsku odbranu, to neće mnogo pomoći nastavku operacije, s obizrom da je kontrola neba u rukama Rusije, i da bi preuzimanje iste od strane SAD-a značilo i napad na ruska vojna postrojenja u Siriji.

I da nekako zamislimo da se to desi, i da taj konflikt ostane u granicama teatra sirijskog rata, Rusija bi jednostavno prizemljila svoje bombardere, aktivirala lovce i PVO sisteme i čekala da SAD-u ponestane brodova i aviona. Uključivanje daljih vojnih kapaciteta bilo koje od ove dve države bi značio i opšti rat.

Ovakva komplikovana vojna situacija se samo dalje komplikuje prisustvom američkom saveznika (?) Izreala i ruskog saveznika (?) Irana.

Prisustvo Turske je još veća enigma u ovom trenutku.

Pad Alepa u ruke Asadovih snaga bi značilo i suštinsku pobedu Sirije i Rusije u ovom ratu, ali ne bi značilo i kraj rata.

Islamska država će nestati, brže nego što se očekuje, ali u Siriji se trenutno nalaze vojni kapaciteti 5 od 10 najmoćnijih svetskih sila, a postoji mogućnost da se umeša i kineska mornarica.

Biće potrebno mnogo vremena i popuštanja s obe strane da se sirijski čvor raspetlja, i tu je u stvari i najveća pretnja svetu.

U doba Hladnog rata, bili smo sigurni da do ovakve situacije neće doći. Danas, međutim, vlada doba nesigurnosti, nepoštovanja i jednostranih poteza. Rusija ne mari mnogo za mišljenje SAD i ni malo za mišljenje EU. Sa druge strane SAD i EU ne uvažavaju Rusiju kao veliku silu, i ne prihvataju njene interese.

Ovakav odnos bez razumevanja vodi u samo u dalji konflikt. Sa obe strane je potrebno ozbiljno i zrelo rukovodstvo, kako bi se ovaj rat rešio sa najmanje mogućih posledica. I SAD i Rusija su se u njemu zaglavile pre svega zahvaljujući neodogovrnim saveznicima, koji ih na kraju mogu uvesti i u međusobni rat.


Suecki kanal – geostrateška okosnica dugog XIX veka

Komentari
Aleksandar Topić

Aleksandar Topić

Rodjen 1994.godine u Rumi. Osim dosadnog studiranja, u slobodno vreme cita, pise, komentarise svetsku politicku scenu i voli sebe i neke ljude. Osim jedne zene voli i alkohol i zabavu. Smatra da je rodjen za velika dela.
Aleksandar Topić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *