Drevni istok u modernosti zapada – političke perspektive

Enlarge

l.php_

Guardian.com

Većina ljudi je navikla, u svetu u kom živimo, na evropsku suprematiju u pogledu napretka, tehnologije, ekonomije, i uopšte razvijenosti. Evropa je dugo vremena simbol stabilnosti i blagostanja. Evrocentirzam je duboko ukorenjen i u Evropi i van nje, i položaj evropske civilizacije kao „naprednije“ se uzima kao prosta činjenica, ili čak aksiom. Mnogi će reći da živimo u „Evropskom svetu“, i ne bi mnogo pogrešio. Gotovo da ne postoji kutak na planeti koji nije, ili u prošlosti nije bio u vlasništu neke od evropskih sila.

Ipak, dominantan položaj Evrope je, istorijski gledano, relativno nova situacija. Doba kolonijalizma i eksploatacije domorodačkih naroda Amerike, Afrike, Australije, pa i Azije, i njihovih resursa, jedan je od ključnih razloga uspona Evrope kao „centra sveta“ u XVIII i XIX veku. Kolonije su, između ostalog, izgradile Britaniju, Francusku, Španiju, pa i Rusiju. Međutim, pre tog naglog uspona evropskih carstava, „centar sveta“ je bio hiljadama kilometara daleko. Evropska suprematija traje, uslovno rečeno, tri veka, ali hiljadama godina pre tog preokreta, najrazvijenije svetske civilazije i društva nalazila su se u Istočnoj Aziji.

Upravo tamo, gde je ležalo moćno Kinesko carstvo, kraljevska Koreja, podeljeni Japan i mnoga druga kraljevstva Jugoistočne Azije, stajalo je ono što se može nazvati žila kucavica ljudske civilizacije. Kada su evropska društva bila u rasulu Srednjeg veka, Istočna Azija je rasla i njena kraljevstva su dostizala svoj kulturni i ekonomski vrhunac. Milionski gradovi, kao što su Pataliputra u Indiji, Nanjing, Čangan, Kaifeng, Hangžou u Kini, Edo u Japanu, Ajutaja u  Tajlandu, ili Angkor u Kambodži su cvetali i razvijali se. U XV veku, Kina je bila, kao i danas, najnaseljenija zemlja na svetu, ali je i činila trećinu svetske ekonomije, a po nekim procenama, i polovinu. Istočna Azija, za razliku od Evrope, nije bila uništena mnogobrojnim ratovima, gladima i bolestima, bar ne u onoj meri u kojoj je to bila Evropa. Takođe, poljoprivredna proizvodnja u Kini je bila daleko naprednija od evropske, kao i sistem upravljanja državom i ekonomijom.

Rast Evrope je pratio i pad Istočne Azije i Indije. Mnogi razlozi su doveli do ovog istorijskog obrta, ali doba stagnacije koje je počelo u Novom veku je dopustio Evropi da preuzme vodeće mesto u svetu, i da na kraju krajeva i porobi neka istočnoazijska društva. Očigledni izuzetak su bili Kina, Japan i Tajland, koji su, kao najmoćnije države tog regiona, u većoj meri uspela da izbegnu evropsku „ofanzivu“.

Stagnacija Azije ju je dovela do kolonijalnog ropstva i do pozicije da vodi ratove koji nisu njeni, ali i međusobne okršaje koji su je dodatno razorili. Tu pre svega ubrajam međusobne sukobe Japana i Kine, koji su ostavili ove dve zemlje razrušene sredinom prošlog veka. Ipak, Istočna Azija je posle Drugog svetskog rata postala regija sa najbržim ekonomskim rastom na svetu. Brz razvoj je eventualno doveo do toga da Četiri azijska tigra (Tajvan, Hong Kong, Južna Koreja, Singapur, prim. autora), uđu u klub narazvijenijih zemalja na svetu, i postanu svetski finansijski centri (Hong Kong i Singapur), i centri tehnoloških inovacija (Južna Koreja i Tajvan).

Ipak, dve najmoćnije zemlje Azije, Kina i Japan, su svakako predvodnici ponovnog uspostavljanja Istočne Azije kao ekonomskog centra sveta. Japan je posle rata doživeo drastičan ekonomski bum, i trenutno je treća ekonomija sveta, kao i simbol tehnološkog napredka, kvalitetnog života i društvene uređenosti. Kina sa druge strane, prešla je dug put od siromašnog azijskog džina, do uskoro vodeće ekonomije sveta. Kineski BDP je odavno prešao 15 biliona dolara, a njen ekonomski rast prate i njena sve veća vojna moć i politički uticaj.

Enlarge

o-CHINA-JAPAN-FLAGS-facebook

huffpost.com

Nema sumnje da će ove dve države postati dve ključne supersile, ne samo u Aziji, nego i šire. Kina je od skora zemlja sa najvećom srednjom klasom na svetu, koju čini preko 100 miliona ljudi (SAD je druga, sa 80), ali i zemlja koja svoj politički uticaj širi preko svoje ogromne i moćne ekonomije. Sve više vrata otvara ne samo američki dolar, nego i kineski juan, koji Kini kupuje uticaj ne samo u nerazvijenim zemljama Afrike i srednje i južne Azije, nego i u dalekoj Latinskoj Americi, ali i u Evropi. Njena vojna moć je sada takođe na zavidnom, nivou, i pitanje je vremena kada će Kina moći da projektuje svoju „silu“ na celu istočnu hemisferu, i po svim svetskim morima i okeanima.

Japan je, sa druge strane, zemlja koja je daleko ispred Kine po pitanju životnog standarda, ali je vojno nemoćna (iako je u toku proces remilitarizacije Japana, Japan je i dalje vojni patuljak zavistan od svog zaštitnika, SAD), i njen politički uticaj je gotovo nepostojeć, zahvaljujući senci SAD-a, ali i nezgodnoj japanskoj prošlosti, i njegovoj nespremnosti da se sa njom suoči.

Veliki broj ljudi sa čuđenjem gleda kako se teg svetske ekonomije seli na Istok, na Pacifik, i to posmatra kao opasan izuzetak. Ipak, klatno se samo vraća na početnu poziciju, a Istočna Azija polako ponovo zauzima mesto koje joj je pripadalo daleko pre uspona Evrope. Geopolitička i globalno ekonmska važnost Evrope slabi, što može da se posmatra kao loša, ali i kao dobra stvar. Politički i eknomski fokus se seli na Pacifik, gde su prisutne sve svetske sile – Kina, Japan, SAD preko svoje pacifičke obale i baza, i Rusija preko luke Vladivostok i celog Primorskog kraja. Očigledni su američki i ruski pokušaji da se uključe u pacifičko pozorište pre nego što bude kasno.

Amerika pokušava da ojača svoje vojno prisustvo antikineskom retorikom, ali i ekonomsko preko stvaranja novih saveza u tom regionu. Rusija sa druge strane, ulaže u ekonomsku infrastrukturu Vladivostoka i celog Ruskog dalekog istoka, pojačava svoje veze sa Kinom, i ojačava vojno prisustvo na Kurilskim ostrvima. U bližoj, ali i daljoj budućnosti, bićemo svedoci ekonomskog, političkog, možda čak i vojnog odmeravanja Kine i Japana, i pitanje je kakvu ulogu će tu igrati hladnoratovski džinovi. Kineski rast je zaprepastio mnoge, ali je takođe pokazao da položaj supersile nije prirodno dat i zauvek zagarantovan. Rusija i SAD će morati da u potpunosti definišu svoje uloge u ovoj predstavi, i da ulože mnogo napora i resursa da održe svoj položaj u svetu, kako bi održali u korak sa azijskim supersilama.

Komentari
Aleksandar Topić

Aleksandar Topić

Rodjen 1994.godine u Rumi. Osim dosadnog studiranja, u slobodno vreme cita, pise, komentarise svetsku politicku scenu i voli sebe i neke ljude. Osim jedne zene voli i alkohol i zabavu. Smatra da je rodjen za velika dela.
Aleksandar Topić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *