Orla (ne) daju na večnu stajanku

J-22 Orao ide na modernizaciju?

U svrhu predizborne kampanje, na dan nacističkog bombardovanja Beograda, predstavljen je ,,demonstrator moguće modernizacije aviona J-22 orao. Događaj je pravljen jer je bilo potrebno da predsednik Vlade Republike Srbije otvori hangar sa pratećom opremom za smeštaj vazduhoplova na aerodromu Batajnica. Usput je iskorištena prilika da se ,,događaj obogati” sadržajima poput razvojnih projekata Vojnotehničkog instituta i preduzeća Jugoimport-SDPR, od čega je u prvi plan predstavljen ,,orao”. Ovakav potez predstavlja svu apsurdnost ponašanja čelnika Vlade, Ministarvstva odbrane i vodećih ljudi u samoj Vojsci Srbije.

Naime, kao demonstrator je predstavljena dvoseda verzija, avion NJ-22 (N-nastavni; J-jurišnik), evidencijskog broja 255507, koji nije leteo bar 15 godina, i takav prizemljen je bio na stajanci aerodroma Batajnica služeći kao remontna rezerva (popularno-avion za delove). Taj primerak je proizveden 1988. godine, a životni vek mu je istekao 2012. godine.

Problemi modernizacije 

Da je započet postupak produženja životnog veka, po studiji Vojnotehničkog instituta ona iznosi maksimalno 5 godina (ako se direktivom i to ne izvrda), na večna stajališta bi svakako išao naredne godine.

Najpre treba reći da avion orao nije proglašen perspektivnim sredstvom RV i PVO, pre svega iz razloga vremenskog ograničenja. Životni vek ovog aviona je ograničen na 24 godine ili 3000 sati naleta (šta prvo istekne) sa pomenutom mogućnošću produžetka do 5 godina. Najmlađi primerak je proizveden 1992. godine, iz čega sledi da bi se ,,flota” orlova (na spisku 28 aviona) zvanično ugasila najkasnije 2021. godine.

Drugi veliki problem je da za ovaj tip aviona nedostaju rezervni delovi (Srbija je jedini korisnik ovog aviona), a industrija koja je izrodila orla mahom je propala, ili je izbacila iz proizvodnog programa delove za ovaj avion. Svakako, i da idealizujemo da postoje i fabrike, i osposebljeni stručnjaci, i dokumentacija, upitna je isplativost pokretanja proizvodnje delova za jedinstveni tip aviona kojem vek ističe za 5 godina. No, papir sve trpi-pa i mogućnost da orao dobije priliku (slično hrvatskim migovima 21) letenja i posle propisanog (proračunatog i ispitanog) životnog veka. Međutim, svaka takva odluka predstavlja veliko povećanje rizika po pilote i osoblje koje održava ovaj aparat na zemlji od havarija.


Više od politike:

Koračnica Slobode: Fenomen Dana Pobede


Treća stvar je uslovljena drugom i pokazuje se kao nemogućnost jedine ustanove sposobne za remont orla-Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlović, da remontuje veći broj aviona, odnosno, da održava brojnost flote na potrebnom nivou. Godišnje ovaj zavod u najboljem slučaju ,,izbaci” 1 remontovan avion ovog tipa. Sam postupak remonta traje najmanje 3 godine, što je poražavajuće po flotu ovog aviona u RV.

Pre nekoliko godina Vojska je procenila da bi bilo korisno kupiti orlove preostale iz Vojske Republike Srpske. Ta mogućnost prodaje, relativno mladih sedam aviona, koji su mahom sa komorama za dodatno sagorevanje je bila poslednji trzaj osvežavanja ,,jata” orlova. Stopirana je od strane institucija BiH.

Ipak, mogućnost za produženjem veka postoji, imajući u vidu mali nalet naših aviona (uostalom, svih tipova) tokom proteklih 25 godina, usled nedostatka sredstava, raspada pratećih kapaciteta za održavanje, velikih gubitaka tokom agresije 1999, itd. Međutim, to bi zahtevalo pregled svakog aparata, posebnu analizu (koja nije urađena, niti je započeta). Opet, to produženje bi opet bilo maksimalno 5 godina na malom broju aparata.

Karakteristike aviona j-22 “Orao”

Zanimljivo je obratiti pažnju sa čime je aparat bio ,,nakinđuren”. Naime, pod trupom je bio podvešen izviđački kontejner ,,vinten”, koji je standardna oprema izviđačke verzije ovog aviona I(N)J-22, dok su na krilima redom bili: infracrveno samonavođena ruska raketa za vazdušnu borbu R-60MK, na do sada neviđenim, novim nosačima ubojnih sredstava na krajevima krila, dok su na unutrašnjim i spoljašnjim potkrilnim nosačima (standardna 4 na avionu) bile VRVZ-240 EK-16 (nova raketa, ,,u razvoju”-predstavlja prepravljenu sovjetsku raketu S-24 240 mm); zatim takođe domaća laserski vođena bomba LVB-250F, koja se već duži niz godina premešta po sajmovima, i jedno je od sredstava koje ima velik staž ,,u razvoju”, dok je su na drugom krilu bili još jedna LVB-250F i još jedna novost-ali neimenovana.

Poznavaoci smatraju da je to prepravljena programirana raketna meta PRM-200. Takođe, na trupu je primetna intervencija instaliranja opto-elektronske sprave, verovatno iz palete preduzeća Jugoimport-SDPR. Da ne budem zlurad, treba podržati razvoj domaćih vazduhoplovnih ubojnih sredstava, no ako se zna da u proteklih deneciniju i po od agresije nijedan projekat nije priveden kraju, niti je izvršeno bojevo gađanje (sa nekim od tih ,,projekata”), opravdan je pesimizam.

Važno je pitati da li je aparat osmišljen da leti sa kontejnerom, i sa novim naoružanjem? Razlog je što je avion od svog razvoja imao problem sa previše mase a premalo snage (preslabi motori). Ovde je na delu povećanje mase, ali govora nema o promeni pogonske grupe, koja bi verovatno bila najskuplji i najzahtevniji posao, ako bi uopšte bila moguća bez značajnih prepravki gabarita kućišta motora, i samog aviona, koji je već tehnološki zastareli proizvod. To bi onda bio novi avion. Neozbiljnost ovog predloga ogleda se i u kokpitu gde je instrument tabla uglavnom reciklirana sa jednako opasne ptice: ,,kopca”, uz dodatak gejmerske upravljačke palice i civilnih gugl softverskih komponenti (popularni google earth npr). Ali, lepo izgleda sa pregršt ekrančića…

Politika prema vazduhoplovstvu:

Najopasnije u ovoj potencijalnoj modernizaciji su izjave vojnih zvaničnika, koji su se očito stavili u službu preizborne kampanje. General Živak, komandant RV i PVO, u Politici 15.11.2012. izjavio je da se ne planira modernizacija aviona „orao”, koji čini okosnicu jurišne avijacije Vojske Srbije, već samo produženje resursa kako bi se obezbedilo bezbedno korišćenje te letelice. Izjava je  logična imajući u vidu da je za perspektivnog proglašen supergaleb G-4 i da je za njega planirana modernizacija, ali se za ovaj projekat izdvajaju mizerna sredstva (600000 evra za period 2015-2017), i G-4MD nije poletao već devetu godinu.

Čudno je, ili je očaj pritisao, da se odjednom razmatra i modernizacija orla, iako ni za galeb nema dovoljno novca. General Bandić, komandant 204. Vazduhoplovne brigade je na televiziji ,,Pink” (12.4.2016) rekao da ovo unapređivanje aparata ima osnova, a načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković je u intervjuu za ,,Odbranu” (broj koji je na kioscima od 15.4.2016) rekao da se planira modernizacija i orla i G- 4. Dakle, iako se projekti ne privode kraju, ili traju veoma dugo (npr. uvođenje ,,laste” u upotrebu) planira se modernizacija koja je predstavljena na klimavim osnovama.

To je neozbiljno, zakasnelo i stihijsko planiranje, koje se kosi sa prathodno donesenim strategijama, i predstavlja zloupotrebu Vojske u političke svrhe, slično Šutanovčevom obećanom ,,kopcu”. Ipak, papir, kampanja, i Vojska sve trpe. Avioni su sve stariji i sve ih manje preostaje, a o izmenama se ,,razmišlja”dok ne ostanemo bez mlazne komponente RV


Iranski Nuklearni Sporazum ˗ Kontekst, Značaj i Posledice

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *