Ruska dijagnoza: Holandski bolesnik

U ekonomiji, Holandska bolest je očigledna veza između ekonomskog razvoja određenog sektora (kao što je npr. prirodni gas) i pada ili zastoja drugih (npr. proizvodnja). Mehanizam teče ovako: kako prihodi rastu u određenom sektoru, nacionalna valuta jača u poređenju sa valutama drugih država, što rezultira u tome što izvoz drugih dobara u državi postaje skuplji, a uvoz jeftiniji, te ti sektori postaju manje kompetativni. Ekonomija Rusije je očigledan bolesnik.

Preuzeto sa gazprom.com

Gasna bušotina

Od dolaska na vlast Vladimira Putin 2000. godine, Rusija je ušla u sveobuhvatan ekonomski oporavak. Posle bankrota 1998, i haosa koji je sledio, 10 godina kasnije, pred vratima ekonomske krize, Rusija je bila jedna relativno zdrava ekonomija, sa jakim godišnjim rastom BDP-a, i sa relativno otvorenim tržištem. Ipak, jedna od osnovnih stvari koja je omogućila takav razvoj situacije je to što je cena nafte u tom periodu bila na dovoljno visokom nivou da omogući budžetski suficit i državne investicije u Rusiji. Drugim rečima, cena sirove nafte ima izuzetan uticaj na rusku ekonomiju.

Sa druge strane, taj uticaj je u mnogome preuveličan. Iako prirodna bogatstva nesumnjivo čine veliki deo ruske ekonomije, on je danas na samo 21%[1], a 2012. činio je 17%.  Pored svega, taj udeo je izuzetno visok, a to najbolje pokazuje kriza u kojoj se trenutno nalazi ruska ekonomija.

Stavljajući na stranu sankcije zapadnih zemalja koje nemaju preterano veliki uticaj na rusku ekonomiju (dok, ironično, ruske sankcije zapadnim zemljama imaju), osnovni uzrok trenutne ekonomske krize u Rusiji su niske cene nafte. U godinama pre Ukrainske krize, cena nafte je stajala stabilno iznad 100$/barelu. Ipak, 2014. godine, desio se krah, koji je cenu nafte spustio čak do 32$/barelu.[2] Danas je cena nafte ponovo u blagom rastu, i kreće se ok 43$.

Ruska eknomija je uspela da se održi 2014, održavajući rast na 0.5%, ali je 2015. pala u recesiju, gde neke procene idu i do pada od čak 4.5% BDP-a. Ovaka fluktuacija ekonomskog rasta kao posledica berzanske cene nafte je samo još jedan dokaz koliko je ruska ekonomija zavisna od svog naftnog sektora. Danas, 2016. godine, prognoze su različite. Jedni veruju u potpuni pad i konačni krah ruske ekonomije, dok drugi prognoziraju kompletni oporavak i vraćanje na stari kurs gasnog diva.

Postoje mnogi razlozi zašto ruske ekonomija više ne može biti ista. U poslednjih 15 godina, državni vrh Ruske Federacije je u više navrata spominjao i izlagao pred javnost razne planova i strategije ekonomske diverzifikacije, odnosno smanjivanje zavisnosti zemlje od prirodnih resursa. Ipak, u većini slučajeva oni su ostali samo na papiru, a prave političke volje da se Rusija otrgne naftnog zagrljaja nije bilo. Posle svega što je ruska ekonomija pretrpela u prethodne dve godine, pozivi na diverzifikaciju su jači nego ikada. Ne može se reći da Rusija nema snage, resursa ili znanja da diverzifikuje svoju ekonomiju. Ruska država je čak i pokazala volju da okrene ka jednom takvom rešenju, ulaganjem u autoindustriju, IT sektor[3] i poljoprivredu.

Pored svih pokušaja, kojih nije bilo malo, Rusija i dalje ostaje zemlja koja je čvrsto vezana za naftu. Zašto? Pre svega, iako je ruska ekonomija rasla u prethodnih 16 godina, najviše je rastao njen primarni sektor. Prosto, ulaganja, domaća i strana, su išla tamo gde je prihod najveći i najsigurniji. Rusija jednostavno nije stvorila uslove za ulaganja u druge delove svoje ekonomije. I tu se vraćamo na problem Holandskog bolesnika. Primarni sektor Rusije je doživeo ogroman rast, a ostali sektori stoje, ili vrlo slabo napreduju. Rusija je 2011. izvela robu u vrednosti od preko 500 milijardi $, od toga preko 180 miljardi $ nafta i gas[4]. Problem je u tome što ruski politički vrh, umesto da stvara bolju investicionu i poslovnu klimu, pokušava da progura državne projekte, koji neodgovaraju tržišnim zahtevima. Većina ruske ekonomije je u rukama države, ili ljudi bliskih državnom vrhu, što čini jedan sistem državnog kapitalizma, koji je u svojoj srži neefikasan, korumpiran i nestabilan.

Sa druge strane, prognoze o totalnom krahu i raspadu ruske ekonomije su potpuno nerealne. Ruska ekonomija možda nije zdrava, ali je sasvim sigurno izuzetno čvrsta. I pored sveobuhvatnih sankcija i dubokog pada cene nafte, Rusija je održala svoj spoljnotrgovniski suficit i izvela robu u vrednosti od preko 340milijardi $ 2015. godine[5], nezaposlenost u Rusiji je i dalje vrlo niska[6], devizne rezerve su u rastu[7], a Rusija je i dalje jedna od najvećih ekonomija sveta sa BDP (PKM) od 3.5 triliona $. Pored svojih velikih mana, Rusija je uspela da stvori ekonomski sistem koji je izuzetnio stabilan, i koji, zahvaljujući pre svega uspešnoj politici Ruske centralne banke, i dalje uspešno izdržava mnogobrojne udarce koje prima.

Centralna banka Rusije

Centralna banka Rusije

Perspektive ruske ekonomije su različite. Ona može da nastavi da zavisi od nafte (iako je neizbežno, kao što je već napomenuto, da ta zavisnost svakako opadne) i da ne menja strukturalno i suštinski svoju ekonomsku politiku. Ipak, ekonomska kriza i sukob sa zapadom je doneo nešto novo Rusiji. Uticaj pada cene nafte i sankcija je trebalo da se odrazi najgore po obične građane Rusije. Ipak, najveći udarac je primila ruska država, a ne njeni građani. Rusija je devalvirala rublju, vezavši je za cenu nafte i tako obezbedla da, i pored ne tako male inflacije, građani Rusije na najlakši mogući način osete krizu u svom novčaniku. Možda je to pravi parametar budućeg razvoja ruske ekonomije. Bloomberg je nedavno pozicionirao Rusiju na visoko 12. mesto u svetu inovacija, a ruska ekonomija sve češće izbacuje na tržiše izuzetno tehnološki napredne i visoko konkuretne proizvode u autoindustriji, IT sektoru, aeornautici, brodogradnji, kao i tradicionalno u svemirskoj i vojnoj industriji.  Ruska nauka i univerziteti su tradicionalno jaki, i sasvim je sigurno da mogu značajno doprineti rekonstrukciji ruske ekonomije i novom ekonomskom modelu. Bilo kako bilo, sasvim je sigurno da će biti potrebno dosta vremena da Rusija odleži svoju Holandsku bolest.

[1] http://russia-insider.com/en/business/oil-and-gas-revenue-accounts-just-21-russias-budget-not-over-50-routinely-misreported-west

[2] http://www.theguardian.com/business/2016/jan/07/brent-crude-oil-price-drops-32-dollars-barrel

[3] http://sk.ru/news/

[4] http://www.tradingeconomics.com/russia/exports-of-oil

[5] http://www.statista.com/statistics/263663/export-of-goods-from-russia/

[6] http://www.gks.ru/bgd/free/B16_00/IssWWW.exe/Stg/dk02/7-0.doc

[7] http://www.cbr.ru/eng/hd_base/?PrtId=mrrf_7d

Komentari
Aleksandar Topić

Aleksandar Topić

Rodjen 1994.godine u Rumi. Osim dosadnog studiranja, u slobodno vreme cita, pise, komentarise svetsku politicku scenu i voli sebe i neke ljude. Osim jedne zene voli i alkohol i zabavu. Smatra da je rodjen za velika dela.
Aleksandar Topić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *