Ruski parlamentarni izbori

U nedelju, 18. septembra, održani su parlamentarni izbori u Ruskoj Federaciji.
Od oko 110 miliona ljudi sa pravom glasa u Rusiji, glasalo je malo preko 52 miliona, odnosno 47.8% registrovanih birača, što je rekordno niska izlaznost u Rusiji.

Na prvi pogled, ovi izbori su prošli onako kako su mnogi očekivali – apsolutna pobeda Jedinstvene Rusije i obezbeđena dvotrećinska većina u Dumi (donji dom Federalne Skupštine RF). Ipak, ovi izbori govore mnogo više nego što se čini na prvi pogled.


Pre svega, izborno telo u Rusiji je veoma specifično. Rusija nema dugu demokratsku tradiciju, ali su dosadašnji izbori pokazivali veoma visoku izlaznost čak i za zapadne demokratije.

Rusija nije liberalno demokratska zemlja (što niko u Rusiji ni ne tvrdi), nego jedan oblik izborne demokratije, gde je narodna volja formulisana pre svega preko izbornog procesa.

Što se tiče samog opredeljenja biračkog tela, ono je takođe specifično. Pre svega se mora odvojiti podrška samom predsedniku Vladimiru Putinu, i podrška njegovoj bivšoj partiji, Jedinstvenoj Rusiji. Ustavni poredak i praksa izvršne vlasti u Rusiji je takva da je predsednik pre svega odgovoran za spoljnu politiku Rusije, dok je vlada i premijer odgovorna za unutrašnju.

I naravno, predsednik Putin se pre svega i bavi spoljnom i odbrambenom politikom zemlje, dok vlada i premijer Medvedev vode unutrašnju, uključujući i monetarnu politiku.

Glasači su toga svesni. Putin ima podršku od oko 85% biračkog tela, što je daleko više od onoga što je dobila Jedinstvena Rusija. To pokazuje da su građani Rusije zadovoljni spoljnom politikom svoje države, ali mnogo manje unutrašnjom. Način na koji se vlada izborila sa ekonomskim udarom sa Zapada u obliku sankcija i loša monetarna politika Centralne banke, nije zadovoljio birače.

Ipak, kazna je izostala. Jedinstvena Rusija jeste dobila oko 4 miliona glasova manje, ali se to pripisuje manjoj izlaznosti.

Većina biračkog tela i dalje podržava Jedinstvenu Rusiju, ali ta podrška je uslovljena i ostalim kandidatima. Izbori za Državnu Dumu nisu doneli nove partije (osim tri mesta koja su osvojili manje partije), ali su doneli značajnu promenu snaga.

Ruski parlamentarni izbora 2016.

Ruski parlamentarni izbora 2016.

Jedinstvena Rusija je sa 238 mesta došla do 343 od 450, dok su ostale partije izgubile poslanike. Komunistička partija Genadija Zjuganova je sa 92 mesta pala na 42, Liberalno demokratska partija Rusije Žirinovskog sa 56 na 59, dok je Pravedna Rusija Sergeja Mironova spala sa 64 na 23.

Propast liberalne opcije

Osim Komunističke partije, sve relevatne partije u Dumi se ideološki ne razlikuju mnogo, dok se za Jedinstvenu Rusiju sa sigurnošću može reći da predstavlja najliberalniju snagu u parlamentu. LDPR je partija nacionalne desnice, dok je Pravedna Rusija konzervativnija od vladajuće partije.

Liberalne partije su još jednom pokazale da nisu sposobne da pređu cenzus i predstave se na najbolji način biračkom telu. Najveća liberalna partija Jabloko (jabuka u doslovnom prevodu) je osvojila manje od 2%.

Te partije su duboko kompromitovane ne samo finansijskim malverzacijama nego i sumnjivom vezom sa zapadnim zemljama, pre svega sa SAD-om.

Raspored mesta u ruskoj Dumi nakon izbora

Raspored mesta u ruskoj Dumi nakon izbora

Većina ruskog biračkog tela ne vidi realnu alternativu Jedinstvenoj Rusiji. Ta alternativa je nekada postojala u vidu Komunističke partije, ali moć i podrška Zjuganovu opada, i pre svega je skoncentrisana u starijem delu populacije, koji se sa setom seća minulih sovjetskih vremena.

Rusija na Zapadu ili na Istoku

Ipak, daleko od toga da Putin i Jednstvena Rusija nemaju opoziciju. Ta opozicija, leži u samoj partiji. Kao i podele u elitama koje vladaju SAD-om, čija će  borba obeležiti predstojeće predsedničke izbore. Slična zakulisna bitka je u jeku i u Rusiji.

Generalno, ruska elita, politička, intelektualna i poslovna, je takođe podeljena u dva bloka.  Ta podela postoji nekoliko vekova. Ona predstvalja podelu između prozapadnog dela elite, koji su danas u nekim delovima elite poznati kao Atlantski integracionisti, i elite koja zagovara okretanje ka sebi, i koju danas predstavljaju Evroazijski suverenisti.

Vekovima je otvaranje ka Zapadu i stepen tog otvaranja predmet debate u Rusiji, a Atlantski integracionisti se zalažu za visok stepen integracije Rusije u Zapadni (Atlantski) deo sveta, i potpuno okretanje Rusije ka Zapadu.

Naravno, to ne znači propagiranje potpunog potčinjavanja volji SAD-a, nego drugačiji odnos, u kom bi Rusija više prihvatala vrednosti i volju Zapada. Evroazijski suverenisti sa druge strane, zagovaraju nezavisni put, Rusiju kao civilizaciju za sebe, i okretanje svojim potencijalima i evroazijskom prostoru kao prirodnom dvorištu i sferi uticaja Rusije.

Najprominentniji predstavnik prozapadnog dela elite danas je Dmitri Medvedev.

Putin, sa druge strane, naginje ka evroazijskom suverenizmu (ali ne u potpunosti), i pokušava da pomiri dva dela ruske elite i stvori nekakav nacionalni konsenzus.

Putin-Medvedev

Putin-Medvedev

Većina ruske ekonomske i poslovne elite je prozapadno orijentisano, dok je kulturna elita i dobar deo političke protiv prevelikog otvaranja. Vladimir Putin nema mnogo izbora osim da pokušava da balansira između te dve strane, barem u dogledno vreme, dok Rusija ne stabilizuje svoju ekonomiju i vojnu snagu.

Tako je politička slika Rusije mnogo sličniji onoj u SAD-u nego što bi neki hteli da priznaju.

Ovi izbori su pokazali pre svega da Rusija nema problema sa političkom stabilnošću. Liberalne partije su praktično nepostojeće, dok one u parlamentu uglavnom podržavaju predsedničku administraciju i Putina u njihovim potezima, što je izuzetno bitno za Rusiju u vremenu ponovnog konflikta sa Zapadom.

Ekonomske perspektive

Unutrašnja, pre svega ekonomska politika  je gori deo ove jednačine. Ipak, iako je stanje rublje problematično, sankcije imaju određene pozitivne efekte na rusku ekonomiju, kao i na uticaj države u istoj.

Zahvaljujući nedostatku stranog kapitala, ruska država je povratila kontrolu nad određenim delovima energetske industrije koja je bila u stranim rukama, dok je poljoprivredni sektor narastao do te mere, da je Rusija postala najveći svetski proizvođač žitarica.

U više navrata je Vladimir Putin izjavio da je budućnost ruske ekonomije u prehrambenoj industriji, koja je preuzela veliki deo tržišta, zahvaljujući nedostatku konkurenata, i koja tako stvara više profita, i mogućnosti za razvoj.

U Evropi i SAD-u su izbori propraćeni slabo, ali i sa klasičnim propratnim horom kritika na račun regularnosti. Izbornih neregularnosti je svakako bilo u manjoj meri, ali ruska biračka mesta su opremljena sa kamerama koje direktno prenose trenutna dešavanja, i izborne neregularnosti su teško izvodljive na taj način.

Dalje, teško da bi Jedinstvena Rusija rizikovala kritike na strani i kod kuće zarad ostvarivanja neke velike prednosti, s obzirom da ona tu prednost svakako ima, i da bi bilo suludo da na bilo koji način utiče na birački proces.

Još jedna stvar je bitna, a što na Zapadu nije sasvim jasno. Od relevantnih partija, onih koje mogu da preuzmu vlast i da je vrše, Jedinstvena Rusija je svakako najbolji izbor i za sam Zapad, jer su druge partije daleko više neprijateljski nastrojene prema SAD-u i Evropi, i njihova pobeda bi dovela sukob na viši i opasniji nivo.


Više od politike:

Američki predsednički izbori


Liberali ne mogu, niti će ikada moći preuzeti vlast u Rusiji, pogotovu posle debakla devedesetih, kada je narodno poverenje zauvek izgubljeno.
Na kraju, ovi izbori nisu promenili mnogo, ali su svkakao dali vladi, ali i predsedniku legitimitet i stabilnosti koja im je potrebna.

Ruska ekonomija pokazuje znake oporavka, i standard građana će se u srednjeročnom periodu vratiti na nivo pre sankcija, a posle toga postepeno i rasti.

Makroekonomski pokazatelji će naravno zavisiti od generalne reforme ruske eknomije, koja je u sankcijama dobila savršen izgovor za sveopšte promene. One su sasvim jasne u poljoprivredi, ali zaostaju u sekundarnom i tercijarnom sektoru, pre svega u razvoju robe široke potrošnje.

Uvod u 2018.

Nesumnjivo je da će izbori za predsednika Rusije biti važniji po mnogo čemu, ne samo što je insitucija predsednika daleko moćnija od Dume (čega su Rusi i sami svesni), nego što ti izbori mogu da donesu drastične promene, pogotovu ako Vladimir Putin odluči da se povuče iz politike.
Do njih je ostalo još dve godina, i mnoge stvari do tada mogu da se promene, ali je malo verovatno da će dominacija Jedinstvene Rusije do tada na bilo koji način biti poljuljana.

Komentari
Aleksandar Topić

Aleksandar Topić

Rodjen 1994.godine u Rumi. Osim dosadnog studiranja, u slobodno vreme cita, pise, komentarise svetsku politicku scenu i voli sebe i neke ljude. Osim jedne zene voli i alkohol i zabavu. Smatra da je rodjen za velika dela.
Aleksandar Topić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *