Ukrajinski čvor

Negde u procepu

Prošlo je više od dve godine od takozvane Ukrajinske revolucije februara 2014, ali njene najgore posledice još uvek nisu vidljive, ili se još uvek nisu pojavile.

Posle nasilnog smenjivanja legitimne ukrajinske vlade i predsednika, Ukrajina je skrenula sa svog, do tada, pretežno neutralnog spoljnopolitičkog i ekonomskog kursa, i potpuno se okrenula Zapadu, uključujući i pokašaje učlanjenja u EU i NATO.

Paradoksalno je da je danas Ukrajina dalja od tih ciljeva nego što je to bila pre revolucije.

U poslednje vreme, Ukrajina se ne pojavljuje često u sprskim ali ni u zapadnoevropskim i američkim medijima.

Rat u Donbasu se nije završio, ali primirje deluje, i deluje već dovoljno dugo da fokus sa Ukraijne nestane.

Ipak, zemlja čija je geopolitička važnost nemerljiva danas predstavlja jednu od najnestabilnijih tački na planeti, i daleko najnestabilniju u Evropi. Ukrajinska država je prestala da postoji ubrzo posle revolucije, i regionalni oligarsi su preuzeli vlast nad svojim teritorijama.

Centralna vlada u Kijevu ima malo kontrole nad udaljenim delovima zemlje, ako je uopšte i ima.

Porošenko i klika oko njega na sve načine pokušava da održi interes zapadnih zemalja za Ukrajinom, predstavljajući njegovu zemlju kao poslednju branu ruskoj invaziji Evrope. Realnost je potpuno drugačija. Ukrajina je država samo na karti, a u realnosti je jedva i geografski pojam.

Narod u isčekivanju promena. "Narandžasta revolucija"

Narod u isčekivanju promena. “Narandžasta revolucija”

Ekonomija Ukraijne je u slobodnom padu, a vlada izbegava veće nemire represijom nad stanovništvom i zapadnim donacijama. Ipak, ni one nisu beskrajne, jer se čini da sve manje tih donacija završava tamo gde su potrebne, a sve više u džepovima ionako premoćnih oligarha, uključujući i kijevskog, predsednika Petra Porošenka.

Ni Evropa

Evropa, fokusirana na Siriju, izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU i migrantske krize, ne primećuje bombu na njenim granicama.

Potpuni haos koji je proizišao iz revolucije i građanskog rata posle, je doveo građane Ukrajine na rub egzistencije. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je imala preko 52 miliona stanovnika, a danas se ta brojka procenjuje na oko 42 miliona.

Ipak,  poslednji popis stanovništva je sproveden pre 15 godina, i stvarni broj je vrlo verovatno mnogo manji. Samo u Rusiju je u poslednje 2 godine emigriralo oko 2 miliona ljudi (ne računajući one koji su za sobom poneli i Krim).

Populacija Ukrajine 1950-2012

Populacija Ukrajine 1950-2012

Talas migracije je zapljusnuo i Evropu, za sada u mnogo manjoj meri, ali će se u budućnosti to drastično promeniti.

Ekonomski i društveni kolaps Ukrajine je neizbežan, čak i da se trenutno primirje i dogovor iz Minska sprovede, Ukrajina nema šanse da zadrži Donbas, koji je daleko najbogatiji i ekonomski najrazvijeniji deo Ukrajine.

Kako će Evropa reagovati kada milioni ukrainskih izbeglica krenu na zapad? Da li je Evropa spremna da ih prihvati, ili će podići još jedan zid?

Ni Rusija

Raspoloženje ukrajinskog stanovništva je različito. Masovna antiruska histerija je uglavnom prošla, ako izuzmemo ukrajinsku „elitu“ i krajnji zapad zemlje. Zato mnogi u Ukrajini veruju da će ih, još jednom, Rusija spasiti i preporoditi.

Naravno, to je apsolutno nemoguće.


Više od politike:

Američki predsednički izbori


Čak i integracija ekonomski ruiniranog Krima predstavljao izuzetan napor za rusku ekonomiju, dok je integracija Donbasa ili cele Ukrajine nemoguća.

Takođe, Krim je teritorija koja će posle nekog vremena lako vraćati investicije zahvaljujući turističkom potencijalu u pomorskoj bazi u Sevastopolju, što se ne može reći za Ukrajinu, koja trenutno nema nikakvu perspektivu.

Više anketnih istraživanja je sprovedeno u Rusiji sa pitanjem da li bi Ukrajinu trebalo reintegrisati u Rusku Federaciju, i velika većina je bila apsolutno protiv toga.

Stav ruskih građana je sasvim očekivan, uzimajući u obzir stanje ukrajinske ekonomije, ali i društva, koje je prožeto nacizmom, antisemitizmom i rusofobijom. Stanje se u tom segmentu menja, ali nedovoljno brzo i efikasno.

Jednostavno, ruska ekonomija nema snagu da primi toliki teret na sebe, niti će je imati u bliskoj budućnosti.

Sa druge strane, Evropa i SAD ne pokazuju nikakve namere da izbave Kijev iz situacije u kojoj se nalazi, što je i potpuno razumljivo. Tako je Ukrajina još jednom ostala ničija zemlja sa mračnom budućnošću.

Dalji kolaps bi mogao da dovede do mnogo šireg građanskog rata, i evropske Libije.

 Rusija je, međutim, pokazala da se sa problemom izbeglica nosi sasvim dobro. Imigraciona služba je odradila svoj posao kako treba, i raspodelila izbeglice na pravi način, pa je čak razmestila pridošle lekare u Čečeniju, republiku gde je do skora postojao nedostatak obrazovanih medicinskih radnika.

Na kraju je sigurno da će Donbas pasti na ruska leđa, ali je pitanje šta će se desiti sa ostatkom zemlje.

Istočni mentaliteti, zapadne aspiracije

Sasvim je sigurno da je Ukrajina na Zapadu ili u EU nemoguća, i da će zauvek ostati nemoguća. Ona je jednostavno deo „ruskog sveta“ i uvek će biti bliža Moskvi nego npr. Varšavi, a ponajmanje Briselu.

Oko 20% stanovništva Ukrajine priča isključivo ruski, još toliko priča tzv. Suržik, odnosno ukrajinski dijalekat ruskog jezika, dok ostatak Ukrajine priča ruski kao drugi jezik.

Sa druge strane, dobar deo stanovništva ne priča standardizovani ukrajinski, uključujući i samog predsednika, kao i vođe ekstremno desnih antiruskih organizacija. Imajte na umu da je ovakvo stanje posle 2 decenije ukrajinizacije jezika, i da procenti vrlo verovatno ne prikazuju pravo stanje na terenu (što je u slučaju Ukrajine čest slučaj).

U procentima izražen broj ljudi koji koristi čisti ruski jezik

U procentima izražen broj ljudi koji koristi čisti ruski jezik

Ne samo da je Ukrajina istorijski, jezički i društveno nerazdvojna od Rusije, nego je takva situacija i u ekonomiji. Trenutna ekonomska kriza je posledica raskidanja ekonomskih veza sa Rusijom, koja je do 2014. održavala ukrajinsku ekonomiju i sprečavala ovakav kolaps.

Ukrajina ne može da se integriše u evropsku ekonomiju, bar ne u narednih nekoliko decenija, i takva promena je ne samo izuzetno teško izvodljiva, nego je i potpuno besmislena.

Ukrajinska vlast i danas pokušava da se veštački otrgne od Rusije, zabranivši ruske televizije, ruske radio kanale, pa čak i ruske knjige. Ipak, ta zabrana je više kontraproduktivna, nego uspešna. Danas se ne nazire nikakvo rešenje opasne ukrajinske krize koja tinja, i koja će kad-tad eksplodirati, ali je vrlo verovatno da če teret razmrsavanja ukrajinskog čvora na kraju pasti na Moskvu.


Pokret za sva čula – Balet


Komentari
Aleksandar Topić

Aleksandar Topić

Rodjen 1994.godine u Rumi. Osim dosadnog studiranja, u slobodno vreme cita, pise, komentarise svetsku politicku scenu i voli sebe i neke ljude. Osim jedne zene voli i alkohol i zabavu. Smatra da je rodjen za velika dela.
Aleksandar Topić

Latest posts by Aleksandar Topić (see all)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *