Alkohol i fluentnost govora: Koliko ste promila daleko od tečnog holandskog?

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus

Postoji duboko ukorenjeno uverenje da uz koju čašicu strani jezik postaje tečan poput maternjeg. Možemo da pretpostavimo da je ovo uverenje proisteklo iz činjenice da alkohol deluje opuštajuće.  Ovo relaksirajuće dejstvo alkohol postiže tako što inhibira centralni nervni sistem i tada može smanjiti anksioznost.

Međutim, alkohol može i negativno uticati na naše kognitivne i motorne funkcije. Stoga nije preporučljivo da se pod dejstvom alkohola donose bilo kakve važne odluke. S obzirom na ove nalaze, ostaje otvoreno pitanje odakle to verovanje da alkohol utiče na fluentnost stranog jezika?

Kako bi ispitali ovaj fenomen, Fric Rener i njegovi saradnici sa Mastriht univerziteta u Holandiji sproveli su istraživanje na 50 govornika nemačkog jezika kojima je drugi jezik holandski. Svi studenti koji su učestvovali u eksperimentu su potvrdili da ponekad vole da popiju. Kao stranci morali su da polože oficijalni test holandskog, kojim su pokazali da poseduju visok nivo znanja tog jezika.

Na početku eksperimenta, istraživači su podelili studente u kontrolnu i eksperimentalnu grupu od po 25 studenata. Svaki student je trebalo da vodi opušten razgovor od oko dva minuta na holandskom. Pre samog razgovora kontrolna grupa je pila samo vodu. Eksperimentalna grupa je dobila da pije količinu alkohola koja je mala u odnosu na njihovu telesnu težinu, kako bi se postigao efekat pripitosti.

Količina alkohola koju su studenti uneli je varirala je i u odnosu na pol. Na primer, za muškarca od 70kg procenjena količina je iznosila jednu kriglu piva, dok je za žene manje prosečne težine ova količina bila takođe manja. Nakon što bi popili piće, usledio bi razgovor na holandskom, tokom koga su svi učesnici snimani. Nakon razgovora su svi studenti zamoljeni da ocene svoj nastup i sam razgovor.

Da li alkohol pomaže u izgovoru stranog jezika?

Studenti koji su bili pripiti nisu sebe ocenili ništa bolje od onih treznih. Međutim, snimak razgovora su kasnije preslušavala dva izvorna govornika holandskog jezika. Pri preslišavanju audio snimaka, ovi procenjivači nisu znali da su ispitanici bili podeljeni u dve grupe. Takođe, nisu znali da su neki bili blago pripiti tokom razgovora.

Procenjivači su pozitivnije ocenili studente koji su neposredno pre razgovora pili alkohol, ocenivši da je njihov izgovor holandskog bio bolji.  Samo znanje jezika, odnosno njihovo poznavanje gramatike i vokabulara se nije razlikovalio u odnosu na kontrolnu grupu. Istraživači su zaključili da je alkohol u ovom slučaju u malim količinama doveo do smanjenja anskioznosti, te do opuštenijeg i fluentnijeg govora.

Pretpostavlja se da je smanjena anksioznost razlog zašto je studentima bilo manje važno da li će praviti greške oko izgovora. Ovakvi zaključci su u skladu sa rezultatima ranije studije iz 1972. godine, koja pokazuje da se Amerikancima poboljšao izgovor tajlandskog jezika nakon pijenja aklohola.

Važno je napomenuti da svaka čaša više, a kamoli flaša, izaziva kontra efekat. Jedan od problema ovog eksperimenta je upravo to što su svi studenti svesno pili, i svi su zaustavljeni na niskoj dozi alkohola. Zbog toga je nemoguće utvrditi da li je ovakav rezultat nastao kao psihološka ili biološka posledica, ili oba.

Ranije studije objavljene u časopisu Addicitve Behaviors pokazale su da se postiže isti efekat fluentnosti stranog jezika i kod ispitanika koji samo misle da su popili, i to se objašnjava placebo efektom. Na osnovu ovoga, sledeća istraživanja bi trebalo da imaju za cilj da otkriju vezu između bioloških i psiholoških faktora, a takođe bi trebalo da uključe i placebo efekat, kako bi se konačno došlo do razrešenja misterije kako dobijamo super-govorničke sposobnosti kad popijemo po koju čašicu.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *