Deca između društvenih pravila i očekivanja

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “U
SP Stimulus”

„Biti moralan“ jedan je od ključnih imperativa koji su oblikovali shvatanje ljudske prirode od početaka filozofije do danas. Stoga smo često skloni da moralnost doživljavamo kao osobinu koja je ljudima svojstvena od rođenja, kao način razmišljanja predefinisan u nama.

Pedestih godina, Lorens Kolberg, inspirisan Pijažeovom teorijom razvoja, suprotstavlja se ovakvom stanovištu izdvajajući tri nivoa karakteristična za razvoj moralnog mišljenja, opisujući specifičnosti svojstvene svakom od njih.

U ispitivanju ove, po mnogo čemu posebne grane mišljenja, Kolberg  svojim ispitanicima, različitog uzrasta i nacionalnosti prezentuje kratku priču koja sadrži neku moralnu dilemu. Njihov zadatak je da odaberu jednu od dve opcije – načine moralni sud, a zatim obrazlože zašto su se baš za tu opciju odlučili.

Bitno je naglasiti da Kolberga ne interesuje koji su izbor napravili,već je fokus na razlozima koji stoje u temelju njihovog moralnog suda, dakle na samom procesu mišljenja.


Vidi Još:

Kulturalna inteligencija – CQ


Najgrublju distinkciju pravi između tri nivoa moralnog suđenja, hijerarhijski organizovana tako da kasniji nivoi uključuju prethodne, a u okviru svakog se izdvajaju po dva stupnja.

Određena društveno – moralna perspektiva, „tačka gledanja iz koje pojedinac formuliše svoje moralne sudove“ karakteriše pojedinačni stupanj. „Jedan od načina da se ova tri nivoa razumeju jeste da se o njima razmišlja kao o tri različita tipa odnosa između Ja, društvenih pravila i društvenih očekivanja“,  ističe Kolberg.

On uviđa da deca pre desete godine zastupaju ono što se naziva heteronomna moralnost – autoritet je taj čije se vrednosti ne dovode u pitanje i automatski prihvataju. Decu karakteriše moralni egocentizam, situaciju mogu da posmatraju samo iz sopstvene perspektive.

Izreka „oko za oko, zub za zub“ oslikava njihovo shvatanje pravde i moralnosti koje se temelje na strogom reciprocitetu. Društvena pravila se doživljavaju kao nešto iznad sopstevene ličnosti. Ovaj model razmišljanja naglo nestaje nakon desete godine.

Na sledećem nivou, u ranoj i kasnoj adolescenciji, pojedinac usvaja pravila društvenog sistema i ona postaju i njegovo lično stanovište. Institucije – pravne, religijske, društvene, nosioci su moralnih zakona koje pojedinac vidi kao jedine ispravne. Moralne osobe su one koje žive u skladu sa svojim društvenim modelom (npr. „dobra majka“).

Problem nastaje kada se sukobe interesi dve osobe koje žive u skladu sa vreednostima svoje uloge ili institucije. Pojedinac tada nema osnovu za donošenje čvrstog suda.

Treći nivo nastupa kada se osoba izdigne iz perspektive društvenog sistema i stekne sposobnost da ga kritički posmatra. Uviđaju se univerzalne vrednosti kao što su sloboda, život, jednakost, i njima se daje prednost čak i kada je neophodno suprotstaviti se zakonu da bi se odbranila neka od njih.


Vidi Još:

Marketing i psihologija – Poznate ličnosti u reklamama


Te univerzalne vrednosti već su kritički ispitane i nezavisne su od pojedinačnog sistema. Zauzima se „perspektiva stvaranja društva“ umesto „perspektive održanja društva“.

Šesti, poslednji stadijum dostižu retki članovi društva koji shvate prirodu moralnosti i svoje moralne vrednosti izaberu na osnovu njihove suštinske prirode i dobrobiti koju donose.

Kolberg šesti stadijum čak naziva hipotetičkim konstruktom jer niko od njegovih ispitanika ne pokazuje nedvosmisleno vođenje ovakvim načelima pri donošenju suda, ali naslućuje da su ličnosti poput Gandija i Martina Lutera Kinga  predstavnici ovog, hijerarhijski najvišeg oblika moralnog razmišljanja.

Kolbergova teorija još i danas ostaje jedna od najuticajnijih iz ove sfere istraživanja. Možda najupečatljivija implikacija koja ostaje i nakon nekoliko decenija od njegovih istraživanja jeste činjenica da, bez obzira na kulturu, finansijski status i pol, moralno mišljenje se razvija postupno, da je oblikovano autoritetima poput porodice u najranijem dobu, ali i često zanemarivanim autoritetima u formi institucija raličite vrste.

On takođe ističe da mnogi ispitanici i u zrelom dobu pokazuju način moralnog rasuđivanja karakterističan za drugi nivo- ceo život moralne vrednosti poistovećuju sa društvenim normama i zakonima.

Ipak, ekološka validnost je velika zamerka eksperimentalnom pristupu moralnom mišljenju. Situacije o kojima ispitanici prosuđuju su hipotetičke, i mnogi tvrde da načini razmišljanja primećeni u eksperimentu nisu relevantni za one koje ispitanici primenjuju u svom životu.

Takođe, ono što je, po Kolbergu karakteristika viših moralnih stupnjeva je pravednost, dok ne uzima u obzir drugačije perspektive. Mnogi kritičari su u ovome pronašli razlog zbog čega Kolberg tvrdi da mnoge žene ostaju na trećem, a dečaci na četvrtom stadijumu, u okviru drugog nivoa.


Još:

Hedonizam – pojam istorija i psihologija hedonizma

Komentari

Latest posts by Sofija Marković (see all)