Kako umiru Tajlanđani? – Iskustvo bliske smrti u različitim kulturama

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

„Hoćeš da ti pričam kad sam išla na nebo? To je bilo na Veliku gospojinu. Ja sam osetila da se gušim i oni mi dali onaj aparat za kiseonik. I onda sam, jednog momenta, otišla gore na nebo. Ali to nije bio san. Tamo je bila jedna velika lopta, kao balon – bez boje, ali je ispunjen, vazdušast, i u njemu se nalazim ja, nasmejana i srećna.  I on putuje kroz kao neku vodu, jurimo kroz tu lepotu neverovatnom brzinom! A to je ogromni neki okean, i cveće je svuda okolo, i srca, i sve u nekim crvenim bojama, prelepo.

Nemam predstavu koliko je to trajalo, ali sam se u jednom trenutku setila da imam decu i da ne želim da ih napustim. I počela sam da se molim Gospojini, da me ne uzme. I vratila sam se u bolničku sobu, među lekare i sestre. Ali ne mogu nikad da ti opišem taj osećaj i doživljaj, koliko je bilo lepo. Nikad nisam bila srećnija.“

Ovo je priča koju mi je ispričala prijateljica koja je ove jeseni došla iz bolnice nakon uspešnog oporavka od ujeda zmije. U trenutku kada su se lekari borili za njen život, ona je imala iskustvo bliske smrti. Ona, naravno, nije jedina koja je imala ovakvo iskustvo.

Šta se nalazi “na kraju tunela”?

Svima su nam poznate priče o „svetlu na kraju tunela“ koje pominju oni koji su se zamalo izvukli iz životnih opasnosti poput saobraćajne nesreće, penicilinskog šoka i slično. Nema sumnje da ovakvi doživljaji predstavljaju prekretnicu u životu onoga ko ih iskusi. Međutim, postavlja se pitanje kako objasniti činjenicu da priča moje prijateljice po brojnim detaljima liči na priče najrazličitijih ljudi iz udaljenih krajeva sveta.

Iskustvo bliske smrti (eng. NDE – Near Death Experience) je termin koji se odnosi na sve senzacije i osećanja koje ljudi doživljavaju u situacijama u kojima su životno ugroženi, usled fizičke povrede, ogromne količine stresa, ili pak delovanja raznih supstanci.

Iskustva bliske smrti najčešće podrazumevaju opažanje različitih zvukova koji ne postoje u realnom okruženju i susrete sa fantastičnim bićima ili preminulim poznanicima. Prisutan je i fenomen „prolaženja života pred očima“, kao i gubljenje osećaja za vreme. Često oni koji se susreću sa bliskom smrću svedoče kako prolaze kroz tunel ili drugi zatvoreni prostor, na čijem se kraju nalazi svetlost kojom je osoba snažno privučena.

Javljaju se i osećanja poput snažne euforije, ali takođe blaženstva i mira. Neki ljudi opisuju kako su videli sebe odozgo (na bolničkom stolu i sl.) i napustili svoje telo. Susreću se i neobični motivi, oblici i zvuci, dotada nepoznati osobi koja ih doživljava.


Vidi još:

Bliskost bez ijedne razmenjene reči: parasocijalna interakcija i odnosi


Do danas nauka nije u potpunosti uspela da objasni ovaj fenomen. U psihološkom i fiziološkom smislu, iskustvo bliske smrti pokazuje sličnosti (iako su razlike značajne) sa najrazličitijim stanjima svesti, od snoviđenja, preko iskustva psihodeličnih droga (posebno DMT-a), kundalini iskustva poznatog među jogijima, pa sve do nekih oblika epilepsije.

Ono što predstavlja osnovnu otežavajuću okolnost za naučni pristup ovom fenomenu jeste verbalizacija. Pošto još uvek ne raspolažemo instrumentom koji će nam dati neposredan uvid u  sećanja i iskustva drugih, moramo se oslanjati na njihove priče i opise. Međutim, mnogi naglašavaju da ne mogu uvek da nađu odgovarajuće reči da verno opišu ono što su doživeli.

Osim toga, u svrhe objašnjavanja ovih iskustava sebi i drugima, ljudi vrlo često pribegavaju upotrebi termina i simbola koji su im prethodno bliski iz religije ili kulture kojoj pripadaju, pa tako prijatna svetlost lako i često za hrišćanina postane „rajska“, a nejasna silueta u njoj bude nazvana „Bogom“.

Istraživanja su pokazala da mnogi faktori utiču na to šta će pojedinac videti u svojoj viziji ukoliko se nađe na ivici života i smrti. Ipak, dva najvažnija faktora svakako su pripadnost određenoj kulturi i/ili religiji i lične osobine. Iskustvo bliske smrti je za najveći broj ljudi izuzetno pozitivno, mada značajan broj pripadnika hinduističkih religija to doživljava vrlo potresno.

Po povratku “sa one strane”

Iskustvo bliske smrti je prisutno u svim religijama i kulturama. Holandski slikar Hijeronimus Boš je u 16. veku naslikao možda najpoznatiju sliku inspirisanu ovim fenomenom, a iskustvo bliske smrti Karla Junga je verovatno najpoznatije pisano svedočanstvo na tu temu.

Hijeronimus Boš – „Uzdizanje blaženih“, 1505-1515, Venecija, Gallerrie dell’Accademia

U svojoj autobiografiji Jung opisuje blisku smrt kao najsnažnije životno iskustvo. U kritičnom trenutku srčanog udara, on se „vinuo u nebo, posmatrajući Zemlju sa velike visine“. Smrti ga je, na njegovo razočarenje, spasao lekar koji ga je u njegovoj viziji pozvao nazad na Zemlju, saopštavajući mu da nije red na njega. Zapravo, lekar govori za sebe da je taj koji treba da ode. Čim se Jung oporavio, njegov lekar je umro od srčanog udara.

Vlaško stanovništvo iz severoistočne Srbije, na primer, još uvek čuva stare predstave o „onom svetu“, prema kojima na ulazu u svet mrtvih obično stoji neki svetac zagledan u knjige sa imenima onih koji tog dana treba da dođu i odvraća one kojima još nije vreme.

Jedno drugačije viđenje bliske smrti postoji kod Mapuča, indijanskog plemena iz Čilea. Oni koji su tamo imali sreće da prežive blisku smrt, u svojoj viziji se često spuštaju u središte vulkana. Oni tamo sreću svoje bliske rođake koji su preminuli ali i „Nemca“ koji, slično kako Vlasi to vide, sedi zagledan u „velike knjige“ i saopštava pridošlici da nije došao čas njegove smrti.

Jedno svedočanstvo sa Tajlanda opisuje pojavu lokalnog božanstva Jame, gospodara podzemnog sveta:

„Onda se našao pred Jamom (…). Pre nego što je počelo suđenje, Jama je rekao da je on pogrešna osoba i da mora da se vrati. Pacijent je krišom pogledao u knjigu, i video da je ime napisano na sijamskom jeziku. Iznenađen (verovatno jer je očekivao sanskrit) pogledao je bliže i video ime poznanika iz sela, sa datumom smrti, koji je bio tri dana nakon njegovog iskustva. Čovek iz Jamine knjige je, zaista, umro tog datuma.“

Oko objašnjenja uzroka ovog fenomena još uvek traju rasprave. Dok jedni smatraju iskustvo bliske smrti dokazom postojanja života posle smrti, drugi misle da se radi jednostavno o hemijskim procesima u mozgu u uslovima prekinutog dotoka kiseonika i nagomilavanja ugljen-dioksida. Treći ovo iskustvo smatraju halucinacijama usled upotrebe psihodelika i alkohola, ili jednostavno usled ličnih predispozicija koje se pokazuju u izmenjenim stanjima svesti.

Karl Jung bi, sa druge strane, bez sumnje ovakav kroskulturalni fenomen objasnio konceptom kolektivnog nesvesnog, koje predstavlja najdublje slojeve nesvesnog, zajedničkog celom čovečanstvu. Ono što je sigurno je da svako od ovih objašnjenja ostavlja neka pitanja bez odgovora. Na nauci je da u budućnosti konačno odgonetne svu kompleksnost ovog fenomena, a do tada priče „sa one strane“ svedoče o beskrajnoj kreativnosti ljudske psihe, i neraskidivom dijalogu individualnog i kolektivnog u čoveku.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *