Razbijanje mitova: Istine i zablude o poremećajima ishrane

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Pre samog početka treba naglasiti da, iako je ovakvo mišljenje često prisutno, poremećaji ishrane nisu pokušaj privlačenja pažnje na sebe ili posledica „modernog“ načina života. Ovi problemi predstavljaju ozbiljne mentalne poremećaje koji se ubrajaju u one sa najvećom stopom smrtnosti među pacijentima. Takođe, većina obolelih pati od drugih mentalnih poremećaja poput depresije ili anksioznosti.

Istraživanja pokazuju da se oko 70 miliona ljudu širom sveta bori sa poremećajima ishrane, a prema podacima američke Nacionalne asocijacije poremećaja ishrane, taj broj je stalno u porastu. Od ovih poremećaja podjednako obolevaju i muškarci i žene, a dikriminacija ne postoji ni kada su u pitanju godine i socio-ekonomski status.

Tri „zvezde“ poremećaja ishrane

Anoreksija nervoza je poremećaj koji karatkeriše konstantan i preplavljujući strah od dobijanja na težini i prekomerno mršavljenje usled rigoroznih dijeta i iscrpljujućih treninga. Osobe sa anoreksičnim poremećajem smatraju da nikada nisu dovoljno mršave čak i pored očigledne ekstremne mršavosti.

Bulimija nervoza je manje očigledna od anoreksije zato što osobe sa bulimijom uglavnom održavaju normalnu telesnu težinu. Ono što je katarkteristično kod ovog pormećaja je da počinje unošenjem prevelike količine hrane u kratkom vremenskom intervalu, pa u ovoj fazi osoba oseća kao da nema nikakvu koktrolu nad sobom. Nakon prejedanja javlja se osećaj krivice i strah od viška kilograma, pa i potreba za izazivanjem povraćanja ili uzimanjem laksativa sa ciljem da se spreči dobijanje na kilaži.

Povrede na gornjoj strani šake (tzv. Raselov znak) mogu ukazivati na bulimiju

Kompulzivno prejedanje (eng. binge eating disorder) je specifično po tome što osoba reguralno unosi ogromne količine hrane i oseća da nema kontrolu nad sobom. Osobe sa ovim poremećajem prebrzo jedu i nastavljaju da jedu i onda kada su potpuno site. Nakon prejedanja osećaju krivcu i stid, ali u ovom slučaju ne pokušavaju da se oslobode viška hrane kao što je to sličaj kod bulimije, već imaju potrebu da se skrivaju i jedu same. Oni koji pate kompulzivnog prejedanja mogu da održavaju normalnu težinu ali su u većini slučajeva gojazni.

Kako nastaju poremećaji ishrane?

Kako neka osoba doživaljva sopstveno telo i kakve misli i osećanja ima svaki put kada se pogleda u ogledalo su ujedno i odlučujući faktori za razvoj ovog poremećaja. Slika koju imamo o našem fizičkom telu može biti i pozitivna i negativna, a nekada i potpuno iskrivljena. Osoba koja u relanosti izgleda mršavo može sebe u ogledalu da vidi kao izrazito gojaznu osobu, ili neko može da smatra da vredi kao osoba isključivo onda kad je savršenog fizičkog izgleda.

Poremećaji ishrane su vrlo kompleksni, a smatra se da skup određenih faktora može da poveća šansu da li će ih neka osoba u toku života razviti. Ti faktori mogu biti psihološke, interpersonalne i socio-kulturološke prirode.

Psihološki faktori

Izrazito nisko sampouzdanje se navodi kao važan faktor razvoja ovog poremećaja, kao i potreba za perfekcionizmom u mnogim askpektima života i rigidan način razmišljanja. Depresija, anksioznost, bes, usamljenost i osećaj praznine su česti pratioci poremećaja ishrane. Od emotivnih pratioca, često se javljaju osećaj nedostatka kontrole nad životnim okolnostima i osećaj neadekvatnosti.

Osobe sa poremećajima ishrane imaju iskrivljenu sliku o izgledu svog tela

Socio-kurturološki faktori

Kulturne norme koje stavljaju akcenat na fizički izgled, a zanemaruju unurašnje kvalitete, značajno doprinose razvoju poremećaja ishrane. Definicija lepote koja podrazumeva isključivo muškarce i žene sa specifičnim fizičkim karakteristikama proizvodi osećaj inferniornosti i nedostižnog savršenstva, kao i kulturne norme koje forsiraju i cene mršavost i „perfektno telo“. Forsiranje dijeta koje obećavaju rapidno gubljenje kilograma u medijima je takođe vrlo štetan socijalan faktor.

Interpresonalni faktori

Osobe koje imaju poteškoće u iskazivanju emocija i osećanja, kao i porodičnih problema gde su masovno narušeni međuljudski odnosi, u velikom su riziku od razvijanja poremećaja ishrane. Žrtve vršnjačkog nasilja, ismevanja na račun fizičkog izgleda, kao i žrtve seksualnog i fizičkog zlostavljanja, posebno su osetljive kategorije. Ovoj situaciji dodatno doprinose porodični faktori kao što su gojaznost u porodici, preokupiranost hranom i težinom i postavljanje nerealističnih očekivanja detetu.


Vidi još:

Narcistički poremećaj ličnosti: Da li ste u vezi sa narcisom?


Zablude  i istine o poremećajima ishrane

Zabluda: Fizički izgled otkriva da li neko ima poremećaj ishrane.

Istina: Iako im je dijagnostikovan poremećaj ishrane, većina obolelih ima sasvim normalnu telesnu težinu i na prvi pogled izgleda zdravo. To je zbog toga što, osim anoreksije nervoze, ostali poremećaji ishrane ne dovode do drastičnih promena u kilaži.  Čak i oboleli od anoreksije nervoze izgledaju mršavo ali većina nema takozvani „anoreksičan“ izgled koji se prezentuje u medijima.

Zabluda: Ljudi koji se prejedaju su lenji.

Istina: Ne reaguju svi ljudi na životne probleme na isti način. Kompulzivno prejedanje nije odraz lenjosti već pokušaj prevazilaženja emocionalne patnje i svakodnevnih problema.  Na ovaj način osoba pronalazi utehu u hrani i izlazi na kraj sa negativnim emocijama. Isto kao bulimija i anoreksija, ovaj poremećaj zahteva lečenje.

Zabluda: Ljudi koriste poremećaje ishrane kako bi povredili porodicu i prijatelje.

Istina: Poremećaji ishrane nisu izbor. Osobe koje boluju od ovih poremećaja ne pokušavaju da povrede ljude oko sebe, niti sebe same. Ovaj mentalni premećaj nije planiran ni namerno smišljen da povredi druge.

Zabluda: Samo tinejdžerke imaju poremećaj ishrane.

Istina: Iako se poremećaji ishrane najčešće javljaju na uzrastu od 12 do 25 godina, to ne znači da kod mlađe i starije populacije nisu prisutni, već da postoji mogućnost da ti slučajevi nisu dijagnostikovani. Takođe, od poremećaja ishrane ne boluju samo žene već i muškarci kojih, kako se procenjuje, ima 15 odsto.

Zabluda: Bulimija nije smrtonosna.

Istina: Oboleli od bulimije su pod velikim rizikom od smrti, pogotovo ako često koriste laksative i praktikuju iscrpljujuće fizičke vežbe. Većina smrti koje su posledica bulimije nastaju usled akutnog zastoja srca koji je najčešće izazvan deficitom kalijuma i disbalansom elektrolita, dok drugi mogu umreti usled rupture jednjaka.

Zabluda: Poremećaji ishrane su samo ekstremna forma dijete.

Istina: Poremećaji ishrane nisu isto što i držanje dijete. Mnogi oboleli se uopšte ne odriču hrane kako bi izgubuli na težini. Iako deluju slično držanju dijete, prilikom držanja dijete osoba se ciljano odriče hrane kako bi izgubila na težini. Kod poremećaja ishrane osoba oseća da jednostavno ne može da jede, ili oseća da nema kontrolu nad količinom unete hrane.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *