Razbijanje mitova: Nauka iza izmenjenih stanja svesti

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”


Ovaj tekst nastao je u saradnji sa Anđelom Laudanović,
studentkinjom biološkog fakulteta.


Opšte je prihvaćena činjenica da je svest diferentia specifica ljudskog roda. Ljudi su oduvek pokušavali da utvrde gde su njene granice. Šta se dešava kada na nju utičemo raznim supstancama i aktivnostima?

Izmenjena stanja svesti (ISS) podrazumevaju sve atipične senzacije koje ljudski mozak može proizvesti pod uticajem različitih spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja. Dok se danas ovakva stanja povezuju najčešće sa različitim vrstama droga i devijantnim ponašanjem, u velikoj većini proučavanih društava u svetu se često povezuju lečenjem, prvenstveno kroz različite oblike šamanskih rituala. O čemu se zapravo radi?

O poreklu i sastavu svesti

Pre svega, šta je to svest? Gotovo da je sigurno da će odgovor na ovo pitanje biti sasvim drugačiji ako pitamo teologa, filozofa i psihologa. Ipak, u psihološkom smislu, svest je ono što integriše i harmonizuje različite delove naše ličnosti – nagonsko-emocijalni, saznajni i motorni.

Fiziološki gledano, svest je izuzetno kompleksna. Za svesnost i budnost, dve osnovne komponente svesti, zaduženi su brojni delovi centralnog nervnog sistema: moždano stablo, međumozak, obe hemisfere i kora velikog mozga.

Budnost je kvantitativni deo svesti, i određuje da li smo budni, spavamo, ili smo u komi. Drugim rečima, određuje u kojoj meri svest funkcioniše. Sa druge strane, svesnost je kvalitet svesti koji podrazumeva pažnju, pamćenje, percepciju i mišljenje, to jest – šta pomoću svesti ostvarujemo. Ovde nećemo govoriti o stanjima smanjene svesti (npr. koma), već pre o kvalitativnim, te najčešće reverzibilnim, promenama svesti.

O čudnim putevima svesti

Tehnike izazivanja ISS su brojne, i neke od njih su muzika i ritam, razne vrste meditacije, repetitivne aktivnosti (poput plesa), odricanje od hrane i vode, ili suzdržavanje od čulnih zadovoljstava, dugotrajna izolacija, namerno izazivanje sna, uzimanje određenih supstanci (opijata, halucinogena, alkohola) itd.

Isto tako, neke labilnosti nervnog sistema, poput epilepsije i povreda mozga mogu dovesti do sličnih elektrofizioloških i simptomatskih manifestacija. Do izmene rada svesti dolazi tako što sve ove tehnike menjaju ustaljene obrasce aktivnosti neurona i dovode do dominantne aktivnosti parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema. Usled toga, javlja se sporotalasna aktivnost limbičkog sistema. Ona se projektuje na frontlni korteks, kojim posledično dominiraju alfa, delta i teta talasi.

Obojena polja predstavljaju aktivne moždane zone. Prvi red predstavlja snimak mozga osobe u neizmenjenom stanju svesti, a drugi red predstavlja snimak istog mozga pod dejstvom LSD-a.

Veliko je pitanje šta je onda ovakva svest. Da li je ona patološki poremećena, ili je samo u neuobičajenom stanju, koje se jednostavno razlikuje od onoga na šta smo svakodnevno navikli? Da li su sve tehnike menjanja svesti podjednako prihvatljive? Da li takva svest može da bude bolja od one na koju smo svakodnevno navikli, tačnije, da li možemo da je stimulišemo tako da uspešnije vrši integraciju naše ličnosti? Da li čak može da nas izleči?

O lečenju putem izmene svesti

Ljudi već veoma dugo eksperimentišu sa svojom svešću, tim evolutivnim džek-potom čovečanstva. U antropološkoj literaturi koja se bavi različitim kulturama, izmenjena stanja svesti najčešće su povezana sa figurom šamana.

Šamani su religijski funkcioneri karakteristični za brojna lovačko-sakupljačka društva, zaduženi za upravljanje ritualima, neformalno vođstvo u ratnim pohodima i – lečenje. Njihove sposobnosti su najčešće interpretirane kao lebdenje duše, putovanja u podzemni svet, transformacije u životinje, sposobnost letenja, kontrola duhova, ponovno rođenje nakon smrti i sl. Predvođeni svojim šamanima, ljudi su imali prilike da iskuse izmenjena stanja svesti učestvujući u raznim zajedničkim ritualima.


Vidi još:

Poligraf kao (ne)pogrešiv detektor laži


Šamani su, dakle, oni zloglasni vračevi koje je moderna nauka često povezivala sa bizarnim ritualima, koji ne samo da ne pomažu bolesnima, već im mogu naneti i štetu. Ipak, ta ista nauka danas je dokazala da parasimpatička dominacija, za koju smo videli da je osnovna karakteristika ISS, uz karakterističnu hormonalnu aktivnost koja je prati, dovodi organizam u specifično stanje relaksiranosti. Tada ne samo da je pojačana komunikacija između struktura koje obrađuju svesne i nesvesne informacije u mozgu, već se ublažuju efekti koje svakodnevne stresne situacije ostavljaju na organizam.

Poznato je da prevođenje organizma iz stanja stresa u stanje opuštenosti dozvoljava imunskom sistemu da pravilno obavlja svoje funkcije. Dolazi do fiziološkog opuštanja i samoregulacije, a pokazano je da to pozitivno utiče na smanjenje strahova, fobičnih reakcija i psihosomatski izazvanih tegoba. Takođe je primećena poboljšana kognitivno-emotivna integracija, društveno povezivanje i osećaj pripadnosti.

Izgleda da šamani zaista nisu bili lekari. Oni u svojim ceremonijama nisu lečili, već pre dovodili ljude u stanje u kojem je njihovo telo sposobno da se samo izleči. Naravno, ne treba zaboraviti da su oni najčešće posedovali i ogromno znanje o biljkama i raznim preparatima tzv. narodne medicine, koje je često bilo nedelotvorno ili štetno, ali ponekad zapanjuje i najsavremeniju medicinu svojom delotvornošću.

Šamani su poznatiji kao seoski vračevi koji su imali ulogu lekara.

O ISS na domaćem terenu

Da sve to ipak nije tako daleko od nas, podsetimo se institucije zduhaća i vlaških rusalja. Zduhaći su bili zastupljeni širom Balkana, i oni su bili seoski religiozni funkcioneri, visoko cenjeni u svojim zajednicama zbog mudrosti i ozbiljnosti. Često su padali u težak i bunovan san, i verovalo se da tada njihove duše lete na nebo da brane selo od ala koje donose grad.

Kada se radi o ISS kod Vlaha, svakako su najpoznatije Rusalje. Svake godine na Duhove, u selu Duboka u Homoljskim planinama, sve do osamdesetih godina prošlog veka grupa žena je padala u trans. Verovalo se da su tada opsednute i da razgovaraju sa mrtvima. Takođe, postoji snimak “šojmanke” iz okoline Majdanpeka koja na Cveti pada u trans i prenosi poruke između mrtvih i živih.

Ipak, u navedenim primerima, akcenat je pre na proricanju i komunikaciji sa duhovima. Zduhaći nisu povezivani sa lečenjem, ali se zna da su žene koje bi se razbolele uoči Duhova bile podsticane da učestvuju u rusaljskom obredu kako bi “isterale zle duhove” i izlečile se.

Kao što smo videli, ISS su izuzetno kompleksna i raznovrsna pojava, i dobijala su svoju kulturnu obradu u različitim praksama nevezanim za samo lečenje. Među brojnim primerima su i lovački rituali brazilskih Matisa sa žabljim otrovom, obredi peruanskih Indijanaca sa ajahuaskom, derviški ples, razne vrste ekstremnih sportova, lucidni snovi, planinarenje, ali i moderna iskustva trans i rejv žurki pod uticajem različitih sintetičkih droga.

Na samom kraju potrebno je napomenuti i destruktivni potencijal ISS, i to ne samo u slučaju zloupotrebe droga. Na primer, pojedini jogiji upozoravaju da prerano izazivanje tzv. kundalini energije može dovesti do nenadoknadive emotivne i kognitivne štete. Potencijalne posledice neadekvatnog ponašanja tokom ISS mogu biti i fatalne. Više znanja i istraživanja je neophodno kako bismo mogli da bolje upoznamo ljudsku svest, kao i šta se dešava kada na nju na ovaj način utičemo.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *