Kako biramo karijeru? Šta kažu naša interesovanja

Kada se govori o profesionalnoj orijentaciji i razvoju karijere ime Džon Luis Holand je neizostavljivo. On je razvio tipološku teoriju (ili RIASEC model) po kojoj je opisano šest različitih tipova profesionalnih interesovanja.

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “U
SP Stimulus”

To su: Realistični, Istraživački, Umetnički, Socijalni, Preduzimački i Konvencionalni tip profesionalnih interesovanja.

Na osnovu rezultata testa koji se može uraditi u mnogobrojnim centrima za profesionalnu orijentaciju osoba može pripadati jednom od ovih šest tipova profesionalnih interesovanja, koji su opisani na sledeći način:

  • Realistični (R) – baratanje materijalnim stvarima – popravljanje ili konstruisanje raznih mašina, rad sa njima, sve vrste poslova koji uključuju baratanje objektima, rešavanje mehaničkih problema.
  • Istraživački (I) – rešavanje problema korišćenjem matematičkih i naučnih postupaka.
  • Umetnički (A) – poslovi koji zahtevaju kreativnost i ličnu ekspresiju.
  • Socijalni (S) – rad sa ljudima sa ciljem pružanja pomoći u vezi ličnih ili profesionalnih problema, podučavanje drugih i sve druge aktivnosti kod kojih je fokus na uzajamno razumevanje i pozitivne odnose sa drugim ljudima.
  • Preduzetnički (E) – poslovi u kojima se upravlja drugima ili se drugi ubeđuju u nešto zbog postizanja određenih ličnih ili organizacionih ciljeva.
  • Konvencionalni (C) – poslovi koji zahtevaju organizaciju i planiranje, vođenje knjiga, dokumenata i ostali „papirološki“ poslovi.

Prema ovoj teoriji interesovanja se mogu prikazati preko heksagona, gde svaka tačka predstavlja jedno interesovanje. Jedna od bitnih pretpostavki ove teorije jeste konzistentnost profila – to jest činjenica da su određena interesovanja međusobno sličnija od nekih drugih. Tako su interesovanja koja se nalaze jedna do drugih veoma slična..

Holandov heksagon

Interesovanja koja su udaljena za jednu tačku na heksagonu su umereno slična, dok su interesovanja koja se nalaze na suprotnoj strani heksagona visoko slična.

U jednom od svojih najpoznatijih radova, Holand tvrdi da svaki čovek ima dominantan tip profesionalnih interesovanja, kao i to da se svaki pojedinac (odnosno njegova „ličnost“) može opisati koristeći ovih šest tipova. Osim toga, on takođe tvrdi da se specifična zanimanja, poslovi i programi studija (koje on naziva „sredina“) takođe mogu opisati kao kombinacija tih istih šest tipova. Dakle, osnovna ideja je da osobe određenog tipa privlači sredina istog ili sličnog tipa.

Vezom profesionalnih interesovanja sa odabirom programa studiranja bavila se jedna studija sprovedena na različitim fakultetima Univerziteta u Srbiji, u kojoj je učestvovalo 170 studenata.


Vidi još:

Kako Google bira zaposlene?


Svi učesnici su pružili informaciju o tome koji fakultet studiraju, a nakon toga su popunili inventar profesionalnih interesovanja. Tako su dobijeni su podaci o tome kojoj RIASEC oblasti pripada njihov studijski program, kao i to koji je dominantni tip profesionalnih interesovanja svakog od ispitanika.

Na osnovu ove dve informacije, moguće je bilo odrediti koliko broj ispitanika je odabralo oblast obrazovanja koja je savršeno odgovara njihovom tipu profesionalnih interesovanja. To je učinjeno tako što je, za svakog ispitanika, izračunato odstupanje njegovog tipa interesovanja od njegove oblasti obrazovanja.

Rezultati su pokazali da kod 44.1% ispitanika dolazi do potpunog preklapanja između „ličnosti“ i „sredine“ – to jest da se za njih može reći da su, sa obzirom na njihov profil profesionalnih interesovanja, odabrali najadekvatniju oblast obrazovanja (i verovatno budućeg zanimanja).

S druge strane, 33.5% ispitanika se nalazi u kategoriji „konzistentni“. To znači da se njihov tip profesionalnih interesovanja i njihova oblast obrazovanja ne poklapaju potpuno, ali da se one nalaze jedna pored druge na Hollandovom heksagonu.


Vidi Još:

Deca i moral: Teorija razvoja 


Ovo znači da ove osobe u budućnosti mogu vrlo lako pronaći ono zanimanje koje će integrisati ove dve vrste interesovanja.

Značajan broj ispitanika (njih 16.5%) potpalo je pod kategoriju umereno neknozistentni. Ovo znači da se njihov tip profesionalnog interesovanja i oblast obrazovanja nalaze na udaljenosti od jedne tačke (ili interesovanja) na heksagonu.

Dalje implikacije govore da će u budućnosti ovi ispitanici vrlo teško pronaći zanimanje koje kombinuje ova dva tipa interesovanja. Najverovatnije je da će osoba morati da se „odrekne“ jednog od ovih interesovanja, kao i da će to biti ono što je istinski zanima na račun onog za koji se školovala.

Najrazličitija interesovanja u odnosu na odabir svojih studija ima 5.9% ispitanika, i oni se nalaze u kategoriji potpuno nekonzistentnih. To znači da se njihova „ličnost“ i „sredina“ nalaze na potpuno suprotnim krajevima heksagona.

Drugim rečima – stvarna oblast interesovanja i oblast koju individua studira su potpuno suprotne i potpuno nepomirljive, te može biti korisno da prilikom odabira zanimanja, ove osobe potraže pomoć karijernog savetovanja.

Ukoliko niste nikada radili testove profesionalne orijentacije prilikom odabira fakulteta, ovakvi rezultati pokazuju da nikada nije kasno da ih uradite po prvi put.

Testovi poput RIASEC modela daju nam bolji uvid u naša svakodnevna i karijerna interesovanja i pomažu nam da shvatimo da li se krećemo u profesionalnom smeru kojim ćemo biti zadovoljni. Ako se ispostavi da ste u onih nekonzistentnih 5.9% najbolji savet je: nemojte paničiti, druge opcije uvek postoje.


Vidi Još:

Kulturalna inteligencija za početnike

Komentari

Latest posts by Predrag Nedimović (see all)