Kulturalni bilingvizam: Kojoj kulturi pripadaju bilingvalci?

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Svako od nas formira kulturni identitet usvajajući jezik, dok kulturalni bilingvizam ukazuje na to da se usvajanjem više jezika usvaja i više identiteta. Kognitivna psihološkinja Maura Piloti smatra da jezik ima sposobnost da usmeri određene obrasce ponašanja i mišljenja svojstvene kulturi u kojoj je taj jezik zastupljen. Učeći reči nekog jezika istovremeno usvajamo vrednosti i norme kulture koja ga produkuje.

Dakle, pojedinac će se ponašati i reagovati u skladu sa normama kulture kojoj jezik pripada. Međutim, postavlja se pitanje — kako bilingvalne osobe usvajaju kulturne norme? Da li sa usvajanjem dva jezika dolazi do dominantnosti jednih kulturnih obrazaca nad drugim, ili ipak vrednosti obe kulture mogu da koegzistiraju?

Bikulturalni umovi

Pored toga što su bilingvalni, pojedinci koji usvajaju dva jezika postaju i bikulturalni, što znači da poprimaju ponašanja, stavove i vrednosti dveju kultura. Istraživačica u polju kulturalne psihologije Jing Ji Hong tvrdi da učenje novog jezika ne znači zamenu prvobitno usvojenih kulturnih normi ponašajnim obrascima nove kulture koja se stiče. Naime, ponašanje bilingvalne osobe se menja u zavisnosti od konteksta u kom se ona nalazi. Ovo znači da će se ta osoba ponašati drugačije kod kuće, u kojoj je možda jedan jezik dominantan, a na drugačiji način u školi ili na poslu, gde uobičajeno  komunicira na drugom jeziku.

Istraživanja Hongove pokazuju da je moguće da bilingvalni pojedinac usvoji opozitne norme dveju kultura. Na primer, moguće je da osoba gaji stavove i vrednosti kolektivističke kulture jer joj je maternji jezik kineski. Takođe, ista osoba može da gaji i suprotne, individualističke stavove, jer usvaja engleski jezik i kulturalne obrasce nekog anglofonog područja.

Individualista ili kolektivista?

Jedno istraživanje Hongove i saradnika pokazalo je i da će kinesko-američki bilingalvci različito reagovati u zavinosti od toga kojim kultiralnim materijalom su primovani. U psihologiji se primovanje koristi kada želimo da prvobitno prikazanim stimulusom (primom) izazovemo određenu reakciju na naknadno prikazani stimulus (metu).

U pomenutom istraživanju korišćeni su kao primovi simboli za koje se smatra da su prototipovi kineske, odnosno američke kulture. Hongova je podelila ispitanike u tri grupe. Jedna grupa ispitanika primovana je slikama tipično američke kulture (na primer zastavom Sjedinjenih Američkih Država), dok je druga grupa studenata primovana slikama tipično kineske kulture (na primer Kineskim zidom). Treća grupa ispitanika je bila kontrolna, pri čemu su ispitanici posmatrali geometrijske figure, što se smatra kulturalno neutralnim primom.

U sledećoj fazi eksperimenta ispitanicima je izložena meta — dvosmislena slika sa jatom riba, gde je jedna riba izdvojena. Hongova i saradnici su utvrdili da je grupa primovana američkim kulturalnim simbolima sliku sa jatom riba interpretirala u skladu sa normama američke, individualističke kulture, dok je druga grupa sliku interpretirala u skladu sa normama kolektivističke, kineske kulture. Ispitanici treće, kontrolne grupe, svojim tumačenjima nisu se većinski priklonili ni jednoj od norma dveju kultura.

Stimulus – meta iz istraživanja Hongove i saradnika. Da li jato juri usamljenu ribu, ili ona predvodi jato?

Dakle, ako smo bilingvalni, naše vrednosti će se menjati u skladu sa time kojim kulturnim obeležjima smo prethodno izloženi. Dok su ispitanici primovani američkim simbolima tumačili sliku kao da je usamljena riba predvodnik jata, ispitanici primovani kineskom kulturom su u svojim tumačenjima objašnjavali da jato “juri” usamljenu ribu.

Samoefikasnost kao jezičko ogledalo

Albert Bandura definisao je samoefikasnost kao verovanje u sopstvenu sposobnost iniciranja i izvršavanja akcija u svrhu ostvarivanja zamišljenih ciljeva. Smatra se da procena samoefikasnosti kod bilingvalnih ljudi varira u zavisnosti od jezika koji koriste.

U istraživanju već pomenute Maure Piloti i saradnika pokazano je da ljudi kojima je arapski prvi, a engleski drugi jezik, različito ocenjuju sopstvenu samoefikasnost u zavisnosti od jezika na kom popunjavaju upitnike samoefikasnosti. Ispitanici koji su popunjavali upitnik na engleskom jeziku su procenjivali sebe sposobnijim i efikasnijim od ispitanika koji su popunjavali isti upitnik na arapskom jeziku.

Dobijeni fenomen može se objasniti postojećim vrednostima arapske kulture i kulture zapadanih država u kojima se pretežno govori engleski jezik. Istočnjačka kultura određuje se kao kolektivistička i u njoj se vrednuje skromnost. Sa druge strane, u sistemu vrednosti zapadnjačke kulture nalazi se sklonost ka izražavanju sposobnosti i efikasnosti pojedinca. Dakle, jezik ne samo da usmerava način na koji percipiramo okolne stimuluse, već modifikuje i način na koji doživljavamo sebe.


Vidi još:

Kulturalna inteligencija za početnike


Efekti i kontraefekti bilingvalne kulture

Kada govorimo o pojmu kulturalnog bilingvizma, neizbežno je posmatrati efekte, ali i kontraefekte ovog fenomena na ljude različite starosne dobi. Pilotijeva i saradnici su  konstatovali da usvajanje dva jezika nije nimalo lak zadatak za rane bilingvalce koji su od malih nogu izloženi različitim kulturama.

Kod dece se pokazalo da bilingvalizam može biti kontraproduktivan jer može predstavljati izvor zbunjenosti. Bilingvalna deca, najčešće najmlađeg uzrasta, mešaju izraze jezika koje uče, te se događa da zanemaruju jedan od jezika ili govore dva jezika istovremeno kada se nekome obraćaju.

Rani bilingvalci često brkaju reči dva jezika, što je normalan deo dvojezičnog razvoja.

Dok mladi bilingvalci nailaze na poteškoće u upotrebi jezika koje uče, kod starijih ljudi je primećena izrazita dobit od ranog bilingvizma. Ne samo da omogućava odraslim ljudima da se snalaze u različitim kulturama, već prevenira i kognitivno nazadovanje. Time kulturalni bilingvizam ostvaruje višestruko pozitivan uticaj na naš kognitivni sistem, a posledično i na kulturne vrednosti koje usvajamo.

Komentari
Sofija Pavlović
Latest posts by Sofija Pavlović (see all)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *