Mindfulness – Moć usmerenih misli

Latest posts by Maja Ristović (see all)

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “U
SP Stimulus”

Spremnost da se pažnja obrati na pojedine, individualne momente svakodnevnog života čini se potpuno neprihvatljivom i neekonomičnom.

Preokupiranost brigama, planovima, sećanjima ili fantazijama vodi automatizovanim oblicima ponašanja i nemogućnosti da se prihvati i razvije svest o realnosti u svim svojim oblicima. Koncept Mindfullness terapija upravo akcenat stavlja na svesnost, kao takvu.


Vidi Još:

Džoni Štulić – Pesnik i izgnanik


Sposobnost da se razvije ”prijateljski nastrojen” pristup, objektivan i nepristrasan, omogućava da se trenutno doživljeni sadržaj prihvati usmeravanjem pažnje i fokusiranjem pojedinca isključivo na aktuelni momenat. Jednostavnije rečeno, Mindfullness koncept zasniva se na usmeravanju pažnje.

Ova ideja javila se u budističkim praktikovanjima meditacije, u cilju postizanja viših vrednosti poput staloženosti i mudrosti, a danas se uspešno primenjuje kao način prevazilaženja i suočavanja sa stresom i problemima, ali kao terapija ozbiljnih stanja, poput depresije. Ovaj pristup zasniva se na insistiranju da se pažnja u potpunosti usmeri na samu aktivnost, kao što je disanje ili npr. hodanje, i da osoba pokuša da datu radnju posmatra pažljivo.

Uz prisutnu svest o potencijalnom lutanju misli, osoba se lakše vraća na samu suštinu – promatranje i doživljavanje date aktivnosti.

Važan momenat u koncentrisanoj usmerenosti misli je i svest o telesnom stanju koje prati datu aktivnost. Osnovna ideja je da se datoj aktivnosti priđe iz svih uglova dajući joj na potpunom značaju. Posebno interesantna primena ovog koncepta je u regulaciji emocija i suočavanju sa eventualnim nevoljama.

U regulaciji emocija Mindfullness pristup je primenjen kroz opisivanje i doživljavanje velikog broja aspekata jedne emotivne reakcije. Počevši od događaja koji su datu emociju izazvali, preko individulane interpretacije te situacije, reakcije kojom je bila propraćena i telesnim senzacijama prilikom pomenutog doživljaja, osoba spoznaje srž same emocije.

Neophodno je da se navedeno stanje posmatra sa neutralnog stanovišta uz trud da se izbegnu negativni stavovi i osuđivanja. Akcenat je stavljen na neminovnost negativnih događaja u svakodnevnom životu.

Prihvatanje da su negativne emocije sastavni deo života rezultuje redukcijom naknadnih emocija koje inicijalna može izazvati. Osoba koja doživi neku negativnu emociju često biva pogođena osećajem krivice, stida ili npr. kajanja, što može načiniti daleko veću štetu od same negativne emocije koja je ovaj sled izazvala.


Vidi Još:

Zašto varamo?


Takođe, ovaj pristup veoma je uspešan u prihvatanju bolnih realnosti. Uspostavljen je preko nekoliko vežbi, poput koncentrisanog brojanja udisaja i izdisaja, ritmičkog disanja uz hodanje ili muziku, ili pak u koncentrisanom angažovanju u dnevnim rutinama, poput kuvanja kafe. Ova terapija korisna je u tretiranju određenih osećanja koja ne možemo kontrolisati ili koja se značajno pojačavaju ako pokušamo da ih izbegnemo.

Na ovaj način omogućen je pristup prethodno izbegavanim stanjima, poput anksioznosti, upravo tako što će na svaki aspekt datog stanja biti usmerena pažnja. Na standarne pratioce anksioznosti kao sto su npr. ubrzan puls ili znojenje dlanova osoba bi se fokusirala primećujući karakteristike svake od navedenih senzacija. Ponovo, neosuđujuće pažljivo analiziranje sopstvenih osećaja i misli osovna su ideja.

U jednoj od poznatih vežbi kontrole misli primenjen je upravo Mindfulness koncept. Osoba se navodi na to da zamisli potok i lišće na njemu. Misli koje neminovno naviru osoba bi pojedinačno smeštala na po jedan list i ”gledala bi” kako nepoželjne misli jednostavno odlaze sa vodom.

Čitav pristup koncentrisanog učestvovanja u trenutnim doživljajima i radnjama ukazuje na neizmerne mogućnosti kontrole sopstvenih misli i stanja njima izazvanim. Iako i dalje nedovoljno rasprostranjen, Mindfulness koncept nameće se kao jedan od potencijalno uspešnih rešenja vrlo kompleksnih stanja, jer misao usmerena na dati momenat prepreka je naviranju misli koje mu uzimaju na značaju.


Više sa portala:

Aleksandar Sergejevič Puškin – sloboda u poemi Cigani

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *