Mocart efekat: Da li nas muzika može učiniti pametnijima?

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Sonata za razmrdavanje vijuga

Da li nas slušanje Mocartove muzike čini pametnijima? Iznenađujuće, veliki broj ljudi bi dao potvrdni odgovor i sve to zahvaljujući naučnoj legendi o“Mocart efektu. Pojam Mocart efekta se odnosi na rezultate istraživanja koji pokazuju da ljudi ostvaruju bolji učinak na testovima spacijalnih sposobnosti, odnosno snalaženja u prostoru, nakon slušanja Mocartove muzike i to Sonate za dva klavira K448.

Raušerova i saradnici su 1993. godine objavili istraživanje u kojem su zabeležili da su učesnici ostvarili bolje rezultate na testu spacijalnih sposobnosti nakon slušanja prvog stava Mocartove sonate u trajanju od 10 minuta, te da je to poboljšanje bilo vidljivo narednih 10 do 15 minuta, nakon čega bi nestalo. Ono što je proisteklo jeste pogrešna interpretacija medija i javnosti da nas muzika čini pametnijima.

Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791)

Razbijanje mitova

Ne čudi da je ovaj mit bio toliko rasprostranjen i prihvaćen, jer u sebi sadrži svu prijemčljivost instant poboljšanja bez truda. Primera zaluđenosti ovom tvrdnjom ima mnogo, uključujući i onaj najpoznatiji u kojem je Zen Miler, nekadašnji guverner Džordžije, isplanirao budžet za distribuciju CD-ova svim novorođenim bebama u zemlji kako bi bile “pametnije”.

Narerdna brojna istraživanja i eksperimetni nisu uspeli da ponove rezultat Raušerove, kao što ni ona sama sa svojim timom nije uspela da replicira ovaj rezultat u ponovnom eksperimentu.

Prilikom drugih eksperimenta došlo se do novog otkrića. Ispada da je manje verovatno da je Mocart efekat povezan sa Mocartovom muzikom, ili muzikom uopšte, već je pre moguće da je to primer kratkotrajnog poboljšanog učinka koji se javio kao posledica uzbuđenja i pozitivnog raspoloženja.


Vidi još:

Strava i užas muzike u horor filmovima


Šta ovo zapravo znači? Istraživači su utvrdili da su ljudi koji su bili izloženi prijatnim stimulusima pre testa prostorne orijentacije imali nešto bolje rezultate od onih koji su pre testa sedeli u tišini. Ti prijatni stimulusi mogu biti različiti i zavise od preferencija pojedinca. Dakle, to može biti bilo koja muzika koja nam se dopada i podiže raspoloženje, kao što to može biti i slušanje određene audio priče. Mogućnosti su raznovrsne.

Nije na odmet ponoviti da prijatni stimulusi nisu poboljšali inteligenciju, već su imali kratkotrajno dejstvo na poboljšanje učinka pri izvođenju raznovrsnih zadataka. Odgovor na pitanje sa početka, da li nas slušanje Mocartove muzike čini pametnijima, je svakako negativan. Ipak, javlja nam se drugo pitanje, a to je da li dugoročno angažovano izlaganje muzici (časovi muzike, sviranje instrumenta) ima uticaj na inteligenciju?

Da li učenje instrumenata poboljšava inteligenciju?

Istraživanja na ovu temu su takođe sprovedena i rezultati su donekle i očekivani. Ne, učenje muzike neće poboljšati inteligenciju deteta ili odrasle osobe. Ipak, postoje brojni benefiti koje donosi učenje muzike, odnosno vežbanje muzičkih instrumenta, a to su: fokusirana pažnja i koncentracija, bolje pamćenje, fine motoričke sposobnosti, ekspresija i kontrola osećanja, kao i razvijanje snage karaktera.

Iako nas neće učiniti inteligentnijima, postoji dovoljno razloga za učenje i slušanje muzike. Uživanje u njoj je razlog sam po sebi.

“Svaka kultura na svetu ima muziku, uključujući muziku za decu. Muzika govori nešto o tome šta znači biti čovek, i bilo bi ludo ne naučiti decu o tome”.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *