Prokrastinacija: lenjost ili mudra adaptacija?

Ana Barjaktarević
Ana Barjaktarević

Latest posts by Ana Barjaktarević (see all)

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

„Sada ću zvanično da počnem sa pripremom za ispit. Znam da sam hteo još u ponedeljak da krenem, ali onda mi je baš zasmetalo što su mi knjige na polici samo razbacane i osećao sam potrebu da ih uredim po boji. Sada je lepše. Sad sam seo, proveo deset minuta birajući olovku i zurio sam malo kroz prozor ali sad sam spreman.

U stvari, otići ću do kuhinje po kafu. Realno, ima još vremena ispit je tek u  petak, a Jelena je rekla da ga je ona spremila za dva dana, tako da mogu i ja. Samo treba da napravim dobar plan. Znam da sam imao i plan za ponedeljak, ali sad moram ponovo da ga prepravim jer još nisam krenuo.  Važno mi je ovo da položim, baš moram da se uozbiljim. Valjda ću uspeti.

Kafa je gotova. Moram samo da uđem još na Fejs da vidim da li mi je Ivan poslao onu dobru skriptu. Jao, evo slike iz Grčke od letos. Uf, to je život. Sunce i leškarenje, a uveče žurke. Kad bih sad bio tamo… Našao sam skriptu. Vreme je za rad. Ali čekaj, nije li to na portalu „Solidarnost“ objavljen novi tekst? To mora da se pročita! Ali, zatim obavezno krećem… Čim uzmem nešto slatko za grickanje“.

Svi ponekad imamo sličan monolog u glavi i odlažemo početak rada uvek nalazeći nešto što je u tom trenutku zanimljivije ili lakše. Tada se susrećemo sa  p   r   o   k   r   a   s   t   i   n   a   c   i   j   o   m.

Umeće odlaganja

Prokrastinacija se manifestuje kao odlaganje obaveza i zadataka za kasnije, što se smatra lenjošću i generalno nepoželjnom osobinom. Ipak, potrebno je imati u vidu da nije svaka promena plana i odlaganje loše. Odlaganje nečega da bi se završio bitniji ili hitniji zadatak pokazuje sposobnost da se adekvatno prilagodimo novonastalim okolnostima.

Odlaganje postaje problem kada se umesto zadatka ne radi ništa stvarno korisno. Ukoliko takvo ponašanje postane navika, počinje da snižava kvalitet života i izaziva krivicu, smanjenje samopouzdanja i nezadovoljstvo.

U današnje vreme izuzetno je lako da nam neke sporedne stvari skrenu pažnju. Stalno smo okruženi reklamama, internetom, društvenim mrežama, obaveštenjima i porukama. Oni su lako dostupni i pogodni za izbegavanje obaveza, preokupiraju nas drugim temama i čine da zaboravimo na vreme koje teče i osećanje nelagodnosti zbog pomerenog zadatka. Iz ovih razloga neki psiholozi ističu da je prokrastinacija danas u porastu i da predstavlja prirodno stanje savremenog čoveka.

“Ono što možeš danas, ostavi za sutra.”

Čovek se uvek susreće sa više obaveza i zahteva nego što može da obavi u datom trenutku. Samim tim on je prinuđen da pravi prioritete i neke obaveze ostavlja za kasnije. Odlaganje zadataka predstavlja nešto što ne možemo izbeći. Pitanje koje se postavlja je da li ćemo odlagati na pravi način.

Profesor Frenk Partnoj sa Univerziteta u San Dijegu posvetio je knjigu pozitivnim stranama prokrastinacije. Po njemu bi za svaki zadatak precizno trebalo odrediti koliko vremena je potrebno za izvršenje i rok do kojeg je potrebno završiti, a zatim pomeriti obavezu do malo pred rok. Na taj način se sadašnji trenutak oslobađa za ono što je u sadašnjem trenutku važno.

Sve dok ne dođe vreme za rad na nekom zadatku mi ćemo nesvesno obrađivati informacije vezane za njega. Posmatrano na taj način promišljena prokrastinacija dovodi do toga da se zadatak uradi za tačno predviđeno vreme i da se razmisli o svim mogućim ishodima i načinima rešavanja pre nego što se i počne sa radom.

Putevima krivih Drina

Ipak, većina ljudi se ne služi promišljenom prokrastinacijom, već lako upadne u zamku „krivinarenja“ i zapostavljanja obaveza. Posledično, dolazi do neuspeha. Za neke ljude prokrastinacija čak nije ni izbor, već se neizbežno manifestuje i kod najjednostavnijih zadataka. Tada je „vatanje krivih Drina“ jedan od simptoma depresije.


Vidi još:

Apatija očevidaca: zašto ljudi (ne)pomažu?

Prokrastinacija je takođe simptom poremećaja smanjenja pažnje. Osobe sa ovim poremećajem imaju problem da se koncentrišu samo na jedan zadatak, impulsivne su i loše organizovane. Samim tim imaju teškoća da završe započete poslove i pokazuju tendenciju ka prokrastinaciji.

Prokrastinacija nije klasifikovana kao mentalni poremećaj, ali prati mentalne poremećaje i može predstavljati veliki problem koji nije lako rešiv. Potrebno je obratiti pažnju na uzrok i posmatrati je u skladu sa njim.

Jedan od najgledanijih TED govora drži Tim Urban na temu: “Inside the mind of a master procrastinator”

Skriveno u mozgu prokrastinatora

Razlika između mozga ljudi sklonijih prokrastinaciji i mozga onih koji su skloniji akciji pronađena je u novijem istraživanju na nemačkom univerzitetu Bohum. Istraživanje sprovedeno od strane Kerolajn Šluter i saradnika posmatralo je razlike u razvijenosti određenih delova mozga prokrastinatora i „akcionera“, kao i razlike u povezanosti tih delova.

Ispitanici koji su na testu prokrastinacije pokazali viši skor imali su razvijeniju amigdalu – deo mozga koji pridaje emocije različitim opažajima. Pored toga, kod takvih ispitanika uočena je i manja povezanost amigdale i čeonog režnja, dela mozga koji ima ulogu u pokretanju akcije.

Na osnovu ovih nalaza istraživači zaključuju da osobe sklone prokrastinaciji ne uspevaju da započnu zadatak jer se osećaju preplavljeno emocijama. Posebnu ulogu pridaju emociji straha, posebno -strahu od neuspeha.

Stepen u kojem negativne posledice sprečavaju rešavanje zadataka kod osoba sklonih prokrastinaciji zavisi od značaja situacije za tu osobu. Ukoliko situaciju ne doživljavaju kao stresnu, učinak prokrastinatora se neće puno razlikovati od ljudi koji su skloni akciji, ali sa povećanjem pritiska da se nešto postigne, njihov učinak će opadati.

Uočene razlike ne treba uzeti kao izgovor za prokrastinaciju, jer treba imati na umu i plastičnost mozga, tj. njegovu sposobnost da menja svoju strukturu i reaguje na promene u okolini i uvežbavanje. Prokrastinacija se upornošću i vežbom u najvećem broju slučajeva može prevazići.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *