U borbi sa socijalnom dilemom: Danas meni ili sutra svima?

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Uprkos činjenici da kao ljudi imamo kogniciju koja nam omogućuje planiranje unapred, izgleda da se često vodimo željom za instant dobitkom. Pojedinci nastoje da donose izbore tako da ostvare lični profit. Međutim, ukoliko poraste broj članova neke zajednice koji žele to isto, svaki od članova te zajednice biće na gubitku.

Drugim rečima, lični izbori koji vode ka sopstvenoj dobrobiti dovešće do gubitka cele zajednice u slučaju kada su resursi ograničeni. U socijalnoj psihologiji ovakva situacija nazvana je socijalnom dilemom.

Velike kompanije koje širom sveta ne vode računa o emisiji štetnih gasova predstavljaju dobar primer socijalne dileme. Da li je i koliko racionalno stavljati sopstvene ili interese malih grupa ispred opšteg interesa? Ovo pitanje ima ispravan odgovor, kako pokazuju istraživanja socijalne dileme. Ipak, izgleda kao da se ispravno rešenje zanemaruje, bez obzira na težinu posledica koje pogrešan izbor može da donese.

Prema pisanju Guardiana, tri od pet firmi koje su od 1965. do danas emitovale najveći procenat štetnih gasova u vlasništvu su neke države. Iako profit tih firmi i država u ovom delu istorije može da ima smisla, vrlo je verovatno da će u budućnosti one biti na gubitku. Ukoliko, recimo, zbog posledica emisije štetnih gasova dođe do prestanka upotrebe fosilnih goriva, te firme mogu delimično izgubiti kako automobilsko, tako i tržište goriva.

Ne ljuti se, čoveče!

Socijalna dilema može biti prisutna i u pitanjima od mnogo manjeg značaja. Uzmimo za primer da četiri čoveka igraju igru uz predlog da svaki od njih uloži po $20. Igrači mogu, ukoliko žele, uložiti i manje od $20. Nakon što se prikupi novac od svih učesnika, iznos se deli sa četiri i vraća igračima. Ulaganje novca je anonimno, a cilj svakog igrača je da dobije što više novca.

Ukoliko samo jedan od četiri igrača ne uloži $20, već recimo $15, iznos novca u kasi će biti $75. Nakon konačne raspodele, svi igrači će dobiti po $18.75. Dakle, dobitak nepoštenog igrača u ovoj rundi iznosiće $3.75, dok će gubitak ostala tri igrača iznositi po $1.25. U ovoj situaciji je jasno da je na dobitku igrač koji uloži manje.

Međutim, ukoliko se još dva igrača odluče na manje ulaganje u vrednosti od $15, u kasu će ući svega $65. Posledično, nakon podele na četiri dela svaki igrač će dobiti po $16.25. U ovom slučaju, pošteni igrač izgubio je preko $3, a tri nepoštena igrača dobiće svega po $1.25.

Drugim rečima, u situaciji kada lični interesi nadiđu grupne, cela grupa nalazi se u deficitu. Dilema u kojoj se nepošteni igrači nalaze glasi: da li je vredno značajno oštetiti poštene igrače ukoliko je dobitak jedva primetan?


Vidi još:

Politička kultura i demonstracije: zašto ljudi ne izlaze na ulicu?


Profesor Dejvid A. Šreder sa Univerziteta u Arkensou (SAD) određuje socijalnu dilemu kao problem organizacije dopunjujućeg resursa. Šreder predlaže da se ova dilema definiše kao situacija u kojoj je dozvoljena ograničena upotreba određenog resursa. Ukoliko se pravilo poštuje, resursi će se ravnomerno obnavljati. Međutim, ukoliko je pravilo prekršeno, obnovljivost izvora biće umanjena, a time i cela grupa koja od tog izvora zavisi, postaće ugrožena.

Zamislimo da imamo određeni i poznati broj riba u reci od kojih živi jedno selo. Svakom ribaru dozvoljeno je da upeca određenu količinu riba nedeljno, tako da se ulov svih ribara sabere do 25% populacije riba. Ukoliko se ovaj broj pređe, ugrožava se razmnožavanje ribe i pokreće se izumiranje ove vrste, što dovodi do gladi u celom selu. Socijalna dilema ovde nastaje u trenutku u kojem svaki od ribara treba da se odrekne viška svog ulova u korist ostalih meštana u selu.

Socijalna dilema u populacionoj politici

Da li je važnije da neka država ima što više stanovnika ili da svi njeni stanovnici imaju normalne uslove za život?

Uzmimo primer Bangladeša i Italije. Uprkos višestruko manjoj površini Bangladeša u odnosu na Italiju, ove dve države su 1971. godine imale sličan broj stanovnika. Danas, svega nekoliko decenija kasnije, broj stanovnika u Bangladešu porastao je više nego duplo, dok jer porast stanovništva zabeležen u Italiji svega 7%. Drugim rečima, stopa prirodnog priraštaja u Bangladešu je enormna, a u Italiji ona gotovo da teži nuli.

Prirodni priraštaj nije jedini aspekt razlika između Italije i Bangladeša. Prenaseljenost ove azijske države praćena je veoma lošom ekonomskom situacijom koja nije u stanju da pokrije osnovne potrebe svih svojih građana. S druge strane, italijanska ekonomija jedna je od najjačih na svetu. Nesistematsko izrabrljivanje prirodnih resursa od strane prenaseljenog Bangladeša i njegovih stanovnika predstavlja suštinski kontrast ekološki orijentisanoj politici Italije, a ujedno i primer kako socijalna dilema može dovesti do značajnih posledica.

Nekada beznadežna ekonomija Bangladeša uspela je da poveća svoj rast zahvaljujući tekstilnoj industriji. Socijalna dilema je jedno objašnjenje koje može razjasniti kako se Bangladeš našao u ekonomskom deficitu početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

Od „danas meni“ do „sutra svima“

Svakodnevno svedočimo činjenici da se ljudi ipak ne odriču tako rado sopstvenog dobra zarad dobra zajednice. Nažalost, i danas će većina ljudi koji imaju svoj automobil radije na posao ići sama u njemu, nego što će iskoristiti vozilo javnog prevoza, uprkos ekološkim posledicama koje izaziva.

Retko se srećemo sa ljudima koji se u datom trenutku odriču zadovoljenja određene potrebe u cilju dugoročnog benefita, što je donekle i problem ustrojstva našeg nervnog sistema. Biološki psiholozi Džejms Ods i Peter Milner pronašli su 1954. godine jedro u mozgu pacova čija stimulacija vodi ka trenutnom zadovoljstvu. Njihova istraživanja su pokazala koliko je efekat ovog jedra značajan i za ljudsko ponašanje.

Otkriće jedra nucleus accumbens čija direktna stimulacija stvara instant zadovoljstvo pomoglo je psiholozima da objasne mnogobrojne socijalne fenomene.

Profesor Džon Plet sa Instituta za mentalno zdravlje Univerziteta u Mičigenu ovakvo ponašanje ljudi pripisuje potrebi za instant zadovoljenjem. Naime, on smatra da će ljudi biti motivisaniji da vrše radnje koje će dovoditi do ispunjenja potrebe u kratkom roku, nego u slučaju kada treba da se bore za neki daleki ili apstraktni cilj.  Ovakvo ponašanje profesor Plet naziva socijalnim zamkama i smatra da se dugoročni ishodi naših ponašanja mogu oblikovati osvešćivanjem tih zamki i delovanjem u skladu sa dugoročnim ciljevima.

S druge strane, kada treba da biramo između dobrobiti neznanaca i dobrobiti sebe ili članova naših porodica, retko ko od nas će se odlučiti se za ono prvo. Potreba za odbranom nas samih, kao i članova naših porodica preovladava nad potrebom da učestvujemo u izgradnji dobrobiti šire grupe.

Koliko je pomaganje drugima isplativo?

Evolucioni biolog Vilijam Donalnd Hamilton ponašanja vezana za socijalne dileme objašnjava sa stanovišta svoje struke. Prema njegovim rečima, veću šansu da prežive imaju oni orgnizmi koji ulažu sami u sebe, dok oni koji su altruistični (pomažući nastrojeni) češće ne prođu najsrećnije.

Ričard Dokins koji je popularizovao Hamiltonovu ideju u svojoj knjizi „Sebični gen“, navodi da u izboru strategija evolucije važnu ulogu igra i stepen srodstva. Posmatrajući životinje različitog stepena srodnosti, on je naveo pravilo prema kojem će pojedinci biti spremniji na veće lične žrtve u korist članova sopstvene porodice. Ovakvo ponašanje životinje će ispoljavati čak i ukoliko je njihova dobit mala ili uopšte ne postoji.

Nalazi biologa još jednom opravdavaju reč „dilema“ u nazivu socijalne dileme. Psiholozi dodatno mogu da istaknu da je fokus potrebno usmeriti na izbor koji ljudi donose kada su u pitanju trenutna zadovoljstva naspram dugoročne dobiti kako bi se socijalna dilema uspešno razrešila.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *