Umetnost u psihoterapiji: Da li umetničko izražavanje ima terapeutsko dejstvo?

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Prva upotreba termina art terapija vezuje se za britanskog umetnika, autora i psihoterapeuta Adrijana Hila. Hil je u radu sa svojim klijentima primetio da stvaranje slika ima terapeutsko dejstvo. Međutim, slikanje nije jedini metod koji se koristi u art terapiji. Ples, film, muzika i mnogi drugi oblici umetnosti primenjuju se u art terapiji, pre svega za redukovanje simptoma depresije, ali i za razvijanje nekih kognitivnih funkcija kod različitih populacija.

Smisao art terapije ogleda se u poboljšanju samosvesti kijenta kada je reč o osećanjima. Kroz umetničko izražavanje, klijent postaje sposoban za reflektovanje o sopstvenim emocijama.

Psihoterapeut Dejvid Edvards navodi da uz pomoć simbola u umetnosti mi uspevamo da damo oblik našim emocionalnim iskustvima. Na taj način ne samo da objektivizujemo svoja iskustva, već stičemo širu sliku o mogućnostima modifikovanja emocionalnih reakcija na neki sadržaj iz života. Naime, art terapija nam pomaže da shvatimo koliku kontrolu imamo nad sopstvenim emocijama i olakšava suočavanje s njima. Art terapija, dakle, doprinosi poboljšanju kvaliteta emocionalnog života.

Jedan od tipičnih načina samoiskazivanja u art terapiji je slikanje. Međutim, ono predstavlja samo jedan deo terapijskog procesa. Art terapija pokazuje najbolje efekte kada se kombinuje sa standardnom psihoterapijom, u kojoj se razgvorom omogućava stvaranje odnosa razumevanja između psihoterapeuta i klijenta.

Tada klijent dobija mogućnost da svoje stvaralaštvo, a time i svoje emocionalne doživljaje, dodatno obradi kroz verbalizaciju. Ovim se ujedinjuju dva ključna aspekta art terapije, podjednako važna za psihoterapeutov uvid u klijentovo emocionalno stanje – stvaralački proces i razgovor o njemu.

Proizvod art terapije sa jednom od Edvardsovih klijentkinja

Muzika je, pored slikanja, još jedna od umetnosti koje se često koriste u art terapiji. Njena delotvornost je na zanimljiv način prikazana u studiji Čengove i saradnika. U ovom istraživanju, eksperimentalnoj grupi trudnica davani su CD-ovi sa muzikom koju su slušale svakodnevno po pola sata u periodu dve nedelje, dok kontrolna grupa trudnih žena nije dobila CD-ove sa muzikom.

Utvrđeno je da je eksperimentalna grupa trudnica imala manje simptoma anksioznosti i depresije, koji se inače često javljaju tokom trudnoće. Iako u studiji žene nisu prolazile kroz stvaralački proces, sama izloženost muzici doprinela je poboljšanju raspoloženja.

Art terapija je dala pozitivne rezultate i u radu sa decom. Pokazalo se da deca uspevaju da nadvladaju svoje destruktivno i autodestruktivno ponašanje kroz stvaralački proces. Profesorka art terapije, Dajen Voler, prikazuje studiju slučaja sa devojčicom Amandom. Devojčica je bila sklona samopovređivanju, ali je, uprkos vršnjačkom ismevanju i izbegavanju, uspela da kroz art terapiju reguliše svoje ponašanje.

Praveći tragove na papiru od predmeta umočenih u boju, Amanda je uspela da autodestruktivno ponašanje zameni korisnom aktivnošću. Takođe, tokom terapije je postala otvorenija za priču o svojim problemima. Poboljšanje u Amandinom ponašanju samo je jedan od slučajeva delotvornosti art terapije u rešavanju emocionalnih i bihejvioralnih problema dece.

Art terapija u zatvorskoj ćeliji

Činjenica da su efekti art terapije na redukovanje simptoma depresije retko istraživani iznenađuje, jer se njeni elementi dugo koriste u psihoterapijskoj praksi. Profesor Dejvid Gusak pokazao je svojim istraživanjem da art terapija ima učinak u redukovanju simptoma depresije kod zatvorske populacije. Odrasli muški zatvorenici učestvovali su u istraživanju u kom su u pretest fazi crtali osobu kako bere jabuku sa drveta.

Nakon toga, učestvovali su u nizu aktivnosti, od kojih su neke postavljale više, a neke manje zahteva za umetničkim izrazom i kreativnošću. Na primer, u jednoj manje zahtevnoj aktivnosti, od ispitanika se očekivalo da napišu svoje ime na komadiću papira i da taj papir oblikuju po želji, a potom da ostalim ispitanicima ispričaju nešto o sebi. Sa druge strane, zahtevnija aktivnost tražila je od ispitanika da predstave svoje idealno okruženje crtajući i oblikujući figure od papira.

Po završetku svih aktivnosti, zatvorenici su opet crtali osobu kako bere jabuku sa drveta. Međutim, ovog puta su slike grupe koja je radila zahtevnije kreativne zadatke sadržale više detalja, objekti su bili u realističnijem međusobnom odnosu i bili su bolje raspoređeni u prostoru.

Ove razlike interpretirane su na osnovu nalaza prethodnih studija u kojima se pokazalo da takve promene sugerišu smanjenje simptoma depresije i opšte poboljšanje raspoloženja. Gusak je dodatno zabeležio da je art terapija dovela i do poboljšanja odnosa i komunikacije između zatvorenika.

Dva crteža iste osobe u pretest (levo) i u posttest (desno) fazi istraživanja koje je ispitivalo efekte art terapije na depresivne simptome

Crtam više, razmišljam bolje

U istraživanju Jeon Hi i En Jang pokazano je da art terapija  poboljšava funkcionisanje kognitivnog sistema, kao i zadovoljstvo životom. Istraživanje je sprovedeno na populaciji hospitalizovanih dementnih žena. Jedna grupa ispitanica bila je eksperimentalna, dok je druga bila kontrolna. U pretest fazi procenjivani su kognitivni kapaciteti ispitanica iz eksperimentalne i kontrolne grupe, njihov stepen depresije i opšte zadovoljstvo kvalitetom života.

Sledeća faza u eksperimentalnoj grupi podrazumevala je pravljenje kolaža i diskutovanje o ovom umetničkom produktu. Tokom diskusije, spontano su se javile emocije i sećanja vezana za zaboravljena iskustva, što pokazuje stimulativni uticaj art terapije na kognitvni sistem. Kontrolna grupa nije prolazila kroz ove aktivnosti. Na kraju, u posttest fazi, ponovo su procenjivani pamćenje, nivo depresije i zadovoljstvo životom ispitanica obe grupe.

Rezultati su pokazali da je uspešnost u zadacima pamćenja bila veća, nivo depresije niži, a zadovoljstvo životom veće kod ispitanica iz eksperimentalne grupe. Istraživači su stekli utisak da su one ispoljavale i više samopouzdanja od ispitanica iz kontrolne grupe.

Dakle, uloga art terapije je višestruka — jedna od mogućnosti je da ona figurira kao pomoćno sredstvo u emocionalnoj komunikaciji između klijenta i terapeuta. Međutim, tu nije kraj njenim benefitima, jer raznolikost efekata koje art terapija ostvaruje sugeriše da umetničko stvaralaštvo doprinosi generalnom zadovoljstvu i motivisanosti učesnika, koje se može ispoljiti na različite načine — od uspešnijeg obavljanja kognitivnih zadataka do poboljšanja emotivnog stanja i umanjenja depresivnih simptoma.


Vidi još:

Terapija plesom: od pokreta do osećanja


Konkretnost zadatka – stimulans ili kamen spoticanja?

Postoje razne tehnike koje se koriste u art terapiji i koje se odlikuju različitim nivoima konkretnosti. Jedna od poznatih uskospecifičnih tehnika jeste vežba Cirkuski fenomen (Circus phenomenon). Od ispitanika se zahteva da crtanjem cirkuske figure predstave svoje životne poteškoće. Međutim, pitanje koje se nameće jeste – da li je ovoliko specifična tehnika inspirišuća ili ograničavajuća?

Odgovor najverovatnije nije jednoznačan — moguće je da kreativnijim ispitanicima ona predstavlja podsticaj i usmerenje za izražavanje sopstvenih unutrašnjih stanja, a da je manje kreativnim klijentima ili klijentima koji nisu vični u izražavanju emocija prepreka, jer pred njih stavlja previše težak zadatak.

Kao i sa svim psihoterapijskim tehnikama, ni u art terapiji se ne može izbeći upliv individualnih razlika, u ovom slučaju razlika u kreativnosti i emocionalnoj inteligenciji.

Čini se da, ukoliko uzmemo u obzir delotvornost muzike, plesa, vajanja, filma i drugih oblika umetnosti koji se koriste u art terapiji, samo učestvovanje u umetničkom stvaranju ima terapeutsko dejstvo. Činjenica da razni vidovi umetnosti pokazuju pozitivne efekte u art terapiji sa klijentima iz različitih populacija implicira da nije učestvovanje u konkretnom zadatku onaj element art terapije koji doprinosi njenom pozitivnom dejstvu, već učestovanje u umetničkom stvaralaštvu.

Fokusiranje na konkretan zadatak je samo jedan od vidova art terapije,dok je njena suština zapravo u stvaralaštvu kao takvom, i terapeutskim efektima istog.

Komentari
Sofija Pavlović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *