Veliki lirski klasici često nastaju kao fikcija umetnika I ostaju upamćena, kad-kad zbog kvaliteta, kad-kad zbog samog ’imena’ stvaraoca. Među svim delima koja pamtimo, postoje ona koja pamtimo drugačije. To je onaj momenat kada osetim da me jedna pesma ceo dan stiska rukama oko vrata.
“Moj život je potpuno uništen i razoren. Ovde, ako nemaš debelu zaleđinu, ovo je rodovska zajednica – nema opstanka”. Hrabra Bila je…hrabra. Potpuno drugačija od svojih savremenika. Danas, osam godina nakon njene smrti i dalje je sinonim za bunt, urbanost, inteligenciju i ekscentričnost. Sonja je
”Nebo moje, hajde siđi dole, tu na grudi moje, što se tebi mole.” I gle, odjednom taj nebeski mir ovladao je telima ljudi, vazduh beše ispunjen čudnom energijom i sve oči bile su usmerene ka njemu, anđeo – Slobodan Trkulja. On nema sindrom zvezde, njega
