Disekcija socijalnog mozga: empatija i razumevanje

„Ovoga puta umro je neko blizu.“

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “U
SP Stimulus”

Situacija kakvu opisuje Miodrag Pavlović u svojoj pesmi „Rekvijem“ može idealno ilustrovati otkriće Ane Bukler i njenog tima sa Vircburškog instituta za psihologiju.

Pavlović opisuje kako izveštačeno prenaglašavanje osećanja tuge zaslepljuje i vara, kako je „smešno i pogrdno“. Buklerova i saradnici ovu ideju ostvaruju u naučnoj sferi i objašnjavaju kako prekomerna empatija može da bude prepreka na putu ka istinskom razumevanju.

U svakodnevnom govoru se neretko pojmovi saosećanja i empatije povezuju sa razumevanjem druge osobe, njenih osećanja, namera i misli.

Buklerova je 2015. godine sprovela istraživanje sa željom da ispita opravdanost ove povezanosti – da li osoba sa visokom empatijom nužno ima i visoko socijalno razumevanje?

Buklerova objašnjava socijalno razumevanje kao “mogućnost da saosećamo sa drugima, ali tako da razumemo njihove misli i namere”, zbog čega ovu sposobnost možemo nazvati i kognitivnim saosećanjem.

Empatija je poznata kao „deljenje“ emocija sa drugom osobom. Sa ciljem da ustanovi postoji li povezanost između koncepta ovog pojma i empatije, Buklerova je sprovela eksperimente gde je ispitanicima puštala kratke snimke sa manje ili više emotivnim sadržajem.

Nakon svakog snimka ispitanici su odgovoarali na pitanja o kognitivnom saosećanju, npr. šta je osoba sa snimka mogla da misli, oseća, ili kakve su joj bile namere. Potom je ustanovljen nivo empatije za svakog ispitanika i ovi podaci su poređeni sa podacima o kognitivnom saosećanju.

Pored toga, fMRI skenom je praćeno koje su zone mozga bile aktivne tokom gledanja snimaka.

Rezultati pokazuju da su socijalne veštine ipak međusobno nezavisne višestruke sposobnosti.

Empatija se pokazala kao značajno povezana sa socijalnim razumevanjem samo negativno, tako da se prekomerna empatija javlja kao inhibitor kognitivnog saosećanja.

Pavlovićeva umetnička interpretacija empatije sada dobija i svoju naučnu dimenziju – ako smo previše empatični, razumevanje osećanja i misli druge osobe nam može biti otežano.

Ova negativna povezanost se vidi i na rezultatima neurodslikavanja, gde aktivacija insule inhibira strukture zaslužne za „postavljanje u tuđu kožu“. Insula je deo limbičkog sistema koji učestvuje u regulaciji emocija, iz čega autori studije izvode zaključak da prevelika emotivna aktivnost mozga, koja se dešava kod empatije, sprečava uspešnu kognitivnu aktivnost u ovom slučaju.

Autori predlažu i pedagoške implikacije ovakvih nalaza. S obzirom da se socijalne veštine mogu uvežbati i unaprediti, važno je razlikovati trening empatije od treninga socijalnog razumevanja.

Prva lekcija: „saosećati“ nije isto što i „razumeti“

Komentari
Katarina Stekić

Katarina Stekić

Izvršni urednik at Solidarnost
Umetnička duša zarobljena u telu naučnika. Može se reći i obrnuto. Večiti optimista i entuzijasta. Sve tajne čuva u svojoj kosi. Kada piše o sebi, govori u trećem licu. Kada piše za sebe, govori sama sa sobom. Kada piše o nauci, govori tako da je svi čuju.
Katarina Stekić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *