Konj kao terapeut: Efekti terapije sa životinjama

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Veza između ljudi i životinja je neraskidiva – poštujemo i divimo im se još od davnina. Vremenom, čovek je uspeo da određene vrste pripitomi i od njih sebi načini partnera u druženju i radu. Tako su neke životinje postale pomagači ljudima u lovu, policiji, čuvanju stoke i sličnim poslovima u okviru domaćinstava, a pored toga i pružanju medicinske i terapeutske pomoći ljudima.

Počeci terapije sa životinjama vezuju se za šezdesete godine prošlog veka, a prvi ih je sprovodio doktor Boris Levinson, dečiji psihijatar. Sve je počelo tako što je Levinson jednom prilikom na sastanak sa anksioznim i neverbalnim detetom poveo svog psa Džinglsa. Tog dana primetio je da je ostvaren napredak u komunikaciji sa detetom, kao i da je sama atmosfera bila dosta opuštenija i produktivnija. Nastavio je da dovodi Džinglsa i na terapije sa ostalom decom, gde je takođe uočio pozitivne promene u radu sa njima,  posebno sa decom koja su bila introvertnija i stidljivija. Svoja zapažanja prezentovao je 1961. godine u članku pod nazivom „Pas kao koterapeut”, a kasnije je objavio i knjigu „Pet-oriented child psychotherapy“.

Danas, u razvijenijim delovima sveta, više nije retkost da se u okviru tradicionalnog medicinskog tretmana sprovodi i vid komplementarnog tretmana pod nazivom intervencije potpomognute životinjama (eng. Animal-assisted interventions – AAI). AAI obuhvata dva ključna modaliteta: aktivnosti (eng. Animal-Assisted Activities – AAA) i terapiju (eng. Animal-Assisted Therapy – AAT).

Terapije su individualnog karaktera, skrojene posebno za svakog pacijenta, sa jedinstvenim ciljem, dok aktivnosti služe kao dodatna podrška i podsticaj glavnom tretmanu. Kao najčešće aktivnosti izdvajaju se posete životinja bolnicama, zdravstvenim centrima, domovima za stare, školama, zatvorima i sličnim institucijama gde postoji terapeutska podrška. Najčešće korišćene životinje u terapijske svrhe su konji, psi, mačke, zečevi i delfini.

Kako ljudsko telo reaguju na životinje?

Istraživanja su pokazala da se prilikom druženja sa životinjama u čovekovom organizmu pojačano luči endorfin, takozvani hormon sreće, koji deluje još i kao prirodni analgetik i smanjuje bol. Takođe,  snižava se krvni kritisak, kao i nivo kortizola – hormona koji se luči u stresnim situacijama.

Ono što je specifično za interkaciju sa psima, jeste da tada dolazi do pojačanog lučenja oksitocina, kod čoveka i psa. Oksitocin, takozvani „hormon ljubavi” odgovoran je za emocionalno vezivanje, a oslobađa se još i pri zagrljaju, orgazmu i lučenju mleka.

Delfini su životinje koje se često koriste u terapiji

Kada je dobro da životinja bude terapeut?

Često se u okviru fizikalne rehabilitacije dece koja boluju od cerebralne paralize koristi hipoterapija –terapija uz asistenciju konja. Pokreti konja se koriste za stimulisanje mobilnosti, ravnoteže, mišićnog tonusa, pokretljivosti zglobova, redukovanje hroničnog bola, teškoća u hodanju i sedenju.

Takođe, postoji i psihoterapija uz asistenciju konja. To je kombinacija tradicionalnog metoda i poseta specijalnim ergelama, gde pacijent provodi vreme sa konjem, a akcenat je na njihovom odnosu i neverbalnoj komunikaciji tokom obavljanja različitih aktivnosti (npr. hranjenja, održavanja higijene i šetanja). Interakcija pacijenta i životinje predstavlja važan izvor informacija za terapeuta, koji primenom tradicionalnih tehnika psihoterapije analizira osećanja, strahove, ponašanje, događaje i teškoće koje klijent oseća i na osnovu toga kreira dalji plan terapije.

Poznato je da se u okviru mnogih ustanova poput bolnica, rehabilitacionih centara i domova za stare dovode u posete mačke, a još češće psi. Pokazalo se da njihovo prisustvo izuzetno povoljno i stimulišuće deluje na ljude tako što im popravlja raspoloženje, umanjuje bol, osećaj usamljenosti i izolovanosti, a pruža im i kontakt sa realnošću i podstiče na brigu o sebi. Ovi psihološki efekti zajedno sa ranije pomenutim fiziološkim, zajedno imaju veoma pozitivan uticaj na zdravlje u celosti. Medicinska terapija uz ovakav vid dodatnog  tretmana, daje odlične rezultate u oporavku ljudi od teških bolesti kao što su rak, infarkt, moždani udar, a pomaže i kod različitih oblika demencije.


Vidi još:

Rečnik boja – kako boje utiču na čoveka


Kako životinje pomažu u radu sa decom sa smetnjama u razvoju?

Kao što je još Levinson primetio, životinje pružaju izuzetan doprinos u radu sa decom, ali ne samo na način da ih čine otvorenijima i komunikativnijima. Životinje takođe pomažu deci koja se suočavaju sa različitim razvojnim teškoćama da savladaju određene veštine.

U Sjedinjenim Američkim Državama razvijeni su programi u kojima se obučeni psi koriste u učionici kao „asistenti” za učenje svakodnevnih životnih veština. Umirujuća, interaktivna priroda psa  značajno umanjuje verbalnu, bihevioralnu i emotivnu anksioznost, tako da učenici lakše sarađuju sa vršnjacima i odraslima, a stvaranju i pozitivniji stav prema školi.

Vendi je crni labrador koji pomaže pacijentima u oporavku kao član Mary Free Bed rekreacionog tima

Istraživanja navode da ovakva asistencija pasa kod učenika sa autističnim spektrom poremećaja u školskom okruženju podstiču prosocijalno ponašanje, kao što su igra, komunikacija i mogućnost povezivanja sa drugim osobama. Takođe, nastavnici izveštavaju o povećanoj socijalnoj interakciji, smanjenom agresivnom ponašanju i smanjenoj hiperaktivnosti kod ove dece.

U studiji holandskih istraživača ispitan je efekat šestonedeljne terapije potpomognute delfinima (eng. DAT- dolphin-assisted therapy) na razvoj govora i socijalno ponašanje kod dece sa Daunovim sindromom. U istraživanju je učestvovalo 45 dece, s tim što je 18 bilo uključeno u terapiju, 12 je samo plivalo u bazenu, a 17 je pripadalo kontrolnoj grupi koja je bila na listi čekanja.

Nakon šest nedelja, procenjivani su efekti terapije primenom Metsonove skale za evaluaciju socijalnih veština kod osoba sa teškom intelektualnom ometenošću (MESSIER). Kod dece iz prve grupe, one koja su koristila DAT utvrđena su značajna poboljšanja u parametrima „verbalizacija” i „prepoznavanje osoba”, dok je parametar „impulsivnost” pokazivao smanjenje nepoželjnog ponašanja.

Poslednjih godina, ovakav vid medicinskog tretmana biva sve više naučno ispitivan i istraživači iznose brojne empirijske potvrde o njegovom pozitivnom dejstvu na ljudsko  zdravlje. U svetu, AAT postaje sve popularniji i ljudi rado biraju ovakav način medicinske podrške. Ipak, nameće se pitanje na koji način su životinje tako uspešne u „lečenju“ ljudi. Ponekad, čini se da one lakše i uspešnije dopiru do ljudi, nego što ljudi to čine međusobno. Njihova spontanost, iskrenost i neosuđujuća priroda može nas naučiti da sve ljude tretiramo kao jednako vredne, bez obzira na njihovo medicinsko stanje, a takva podrška neizostavni je deo terapije u procesu lečenja svake bolesti i svakog živog bića.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *