Emocionalna inteligencija: Stvarna sposobnost ili izmišljotina?

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Termin ,,EQ” ili emocionalna inteligencija u širokoj je upotrebi poslednjih par godina, ali je malo onih koji bi sa preciznošću mogli da ga definišu.  Petar Salovej i Džon Mejer su tokom devetesetih godina prošlog veka skovali termin ,,emocionalna inteligencija” definišući je kao sposobnost razumevanja i prepoznavanja emocija kod sebe ali i kod drugih.

Testovi sposobnosti kao mera EQ-a

Shodno ovoj definiciji, konstruisano je nekoliko testova koji bi trebalo da mere ovu vrstu sposobnosti. Popunjavanje jednog od takvih testova traje oko trideset minuta kako bi se odgovorilo na 133 pitanja. U pitanju je drugi po redu  konstruisani EQ test, takozvani EQ model 2.0. Konstruisan je u Danskoj 2013. godine, kao bolja i poboljšana verzija prvog EQ testa iz 2011. godine.

EQ test model 2.0 meri sposobnosti za liderstvo kod osobe kao i njene socijalne i emocionalne sposobnosti. Sam test je dizajniran da prepozna one koji pokušavaju da manipulišu rezultatima. U teoriji sve to odlično zvuči, međutim, najveći problem kod ovakvih testova jeste što su bazirani na samoproceni.

Sama pitanja su tako konstruisana da sami možete da procenite kako bi trebalo odgovoriti u svrhe prikazivanja sebe u pozitivnom svetlu. Isto tako i većina ljudi na nekom važnom razgovoru pri apliciranju za posao sebe opisuje kao društvene osobe, timske igrače, sistematične, metodične, otvorene za nova iskustva i tome slično. U suštini, ovo bi značilo da što ste veći narcis ili sociopata lakše ćete izmanipulisati odgovorima da bi se pokazalo na kraju da ste saosećajni i empatični poput Dalaj Lame. EQ test model 2.0 po tome nije drugačiji, te je i on podložan manipulaciji.

Upitnici kao mera EQ-a

Drugi način procenjivanja EQ-a je preko upitnika, a jedan takav su kontruisali Baron-Koen i Vilrajt u Centru za istraživanje autizma na Univerzitetu u Kembridžu. Njihov upitnik sadrži 40 kategorija za empatiju i 20 za samokontrolu. Za svaku kategoriju za empatiju pojedinac može dobiti skor 0,1 ili 2, tako da je maksimalni rezultat 80 i minimalni nula.

Test je napravljen za prepoznavanje pojedinaca koji se nalaze negde na spektru autizma. Kako je empatija krucijalni deo socijalnog funkcionisanja, njeno odsustvo može da ukazuje na potencijalni Aspergerov sindrom ili visoko funkcionalni autizam.

Test inteligencije EQ 2.0

Pored razlika koje su dobijene među pojedincima sa autizmom i bez dobijaju, na ovom testu se dobijaju i značajne razlike među polovima, pri čemu žene postižu više skorove. Test je napravljen da bi se procenila sposobnost individue i intenzitet njene reakcije na tuđe iskustvo.  Sastoji se od sedam subskala, međutim autori napominju da bi test mogao da prikazuje intenzitet reakcije pojedinca na okruženje umesto na tuđe iskustvo.

Šta je važnije – EQ ili IQ?

Imajući u vidu sve ovo mnogi postavljaju pitanje šta je značajnije za uspeh u životu – visok IQ ili EQ? Jedno vreme smatralo se da je ,,IQ” glavni prediktor uspeha u životu, te da su pojedinci koji postižu visoke rezultate na standardizovanim testovima ,,osuđeni” na uspeh u životu.

Međutim, ovakav stav je dobio mnogo kritika jer se pokazalo da visok IQ ne garantuje uspeh u životu. I pored toga ostaje da IQ čini važan deo uspeha u životu, ali ne i da je presudan faktor.  Istina jeste da postoji korelacija između IQ rezultata i dobrog zdravlja i visine prihoda, međtim danas se veruje da pored IQ rezultata na uspeh u životu utiču i mnoge druge stvari, među kojima je i EQ.

Neki od argumenata za takvo uključivanje emocinalne inteligencije kreću se u pravcu toga da EQ jednostavno određuje našu efikasnost u mnogim oblastima života, pa samim tim utiče i na biznis.  Mnoge kompanije su uvele EQ proveru prilikom selekcije kanditata za određene poslove, što je proisteklo kao prirodna posledica verovanja da će pojedinci sa višim rezultatima na EQ testovima biti efikasniji u obavljanju svojih profesionalnih obaveza i na taj način doprineti što većem napretku firme.

Ovakvo verovanje nije neosnovano, pošto je jedna kompanija za osiguranje otkrila da zaposleni (agenti za prodaju polisa) koji imaju slabije skorove na onim sposobnostima koje bi potpadale pod emocionalnu inteligenciju (empatija, preduzimljivost i samouverenost), imaju i dvostruko manji učinak u pogledu prodatih polisa. Preciznije rečeno, oni koji imaju nizak EQ skor u proseku prodaju polise u vrednosti oko $54,000 dok njihove samouverenije kolege prodaju $114,000 na godišnjem nivou.

Koja inteligencija je važnija za uspeh u životu?

Naučnici u borbi za i protiv EQ-a

Dobitnik Nobelove nagrade psiholog Danijel Kaneman otkrio je da bi ljudi radije razgovarali sa osobom kojoj veruju i koja im se dopada nego sa nekim ko im se ne sviđa, čak i onda kada to znači platiti više za manje efiksan produkt. S druge strane, postoje i naučnici koji kritikuju konstrukt emocionalne inteligencije. Među njima treba napomenuti Džordana Pitersona, profesora na Univerzitetu u Torontu, koji navodi da emocionalna inteligencija uopšte i ne postoji.

Razlog za takvo shvatanje se može naći u činjenici da sve što se zove emocionalnom inteligencijom može biti objašnjeno preko nekih drugih faktora i crta ličnosti, te kao takva ona nije jedna jedinstvena sposobnost nego kombinacija stalnog uzajmnog delovanja mnogo različitih sposobnosti. Sama ideja o emocionalnoj inteligenciji je popularizovana od strane novinara po Danijela Golemana. S obzirom da Goleman nije psiholog, njegovo popularizovanje EQ-a dovodi u pitanje naučnost samog konstrukta. Goleman ne govori o EQ-u kao jasno definisanoj i merljivoj osobini, zbog čega postaje jasno da emocionalna inteligencija ne uspeva da zadovolji kriterijume naučnosti.

Ni oni naučnici koji veruju u postojanje emocionalne inteligencije ne mogu tačno da se slože oko toga šta je ona tačno. To nam potvrđuje menjanje definicija šta jeste i šta spada u njen okvir.  Jedna definicija ne bi smela da bude takva. To nas dovodi do drugog problema: kako meriti nešto što nije definisano?

Svođenje EQ-a na dimenzije ličnosti

U psihologiji postoji nešto što je poznato pod nazivom ,,Velikih pet”. Reč je o teoriji ličnosti koja je široko prihvaćena i kontruisana poslednjih decenija prošlog veka. Glavna ideja jeste da se ljudi mogu objasniti preko skorova koje postižu na pet univerzalnih dimenzija ličnosti.  Ukrštanjem rezultata dobija se jedinstvena procena za svaku ličnost. U pet dimenzija spadaju Esktraverzija, Neuroticizam, Otvorenost, Savesnost i Saradljivost.

Saradljiva osoba je ona koja je altruistična, ona saoseća sa drugima, ima potrebu da im pomogne i veruje da će i drugi isto postupiti kada njoj bude bila potrebna pomoć. Osoba koja postiže nizak rezultat na ovoj dimenziji je egocentrična, nepoverljiva, antagonistički i takmičarski nastrojena.  Saradljivost (prijateljska nastrojenost) je po mnogim psiholozima dimenzija koja može da predstavlja EQ.

Ljudi koji su saradljivi su saosećajni i učtivi, ali oni takođe mogu biti slabi protivnici. Ljudi koji su u proseku manje saradljivi takodje su i bolji menadžeri, zato što su direktni, ne trude se da izbegavaju konflikt i ne mogu lako biti izmanipulisani.

Dimenzije EQ-a

Međutim, suprotno smatra Džon Mejer koji sa svojim kolegama Piterom Salovejem i Dejvidom Karuzom istraživao emocionalnu inteligenciju. Istražilivali su da li EQ može da se meri i da li se poboljšava sa godinama. Oni napominjuju da to nije crta saradljivosti, nije optimizam niti sreća ili smirenost, jer sve ovo ima jako malo veze sa inteligencijom, a još manje sa emocijama s obzirom da su u pitanju crte ličnosti.

Prema Mejeru i Saloveju, emocionalna inteligencija je sposobnost da se opaze kako sopstvene, tako i tuđe emocije, mogućnost pravljenja razlike između različitih emocija i njihovog korektnog imenovanja i korišćenje tih informacija o emocijama kao vodilje za prikladno mišljenje i ponašanje. Ova definicija je kasnije uprošćena na četiri moguće sposobnosti: opažanje, korišćenje, razumevanje i kontrolisanje emocija.

Pomenute četiri sposobnosti su međusobno povezane. Emocionalna inteligencija se takođe ogleda u sposobnosti da se inteligencija, empatija i emocije pridruže i poboljšaju razmišljanje i razumevanje interpersonalne dinamike. Međutim, i ovde postoje značajna neslaganja i u vezi sa ovakvom definicijom EQ-a, kao i u pogledu terminologije i operacionalizacije. Koncept EQ-a još uvek čeka potvrdu, s obzirom da nije definitivno ustanovljeno da li je održiv ili ne, te ostaje na naporima budućih istraživača da ovu dilemu razreše.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *