Na kafi sa kompjuterom: Serl protiv Tjuringa

Latest posts by Vanja Subotić (see all)

Klikom na sliku posetite stranicu studentske organizacije “USP Stimulus”

Američki filozof Džon Serl je u svom radu iz 1980. godine pod nazivom Minds, Brains and Programs predstavio argument kineske sobe kao misaoni eksperiment kojim bi se pokazala nemogućnost objašnjenja strukture i funkcije ljudske kognicije preko poistovećivanja sa strukturom i funkcijom kompjutera. Mentalna stanja nisu analogna softveru kompjutera, i mozak nije analogan hardveru kompjutera.

Ukoliko bi naša mentalna stanja, poput razmišljanja, verovanja, strahova, mogla biti redukovana na manipulaciju simbolima regulisanu pravilima, onda bi izgledalo da možemo i da tvrdimo da veštačka inteligencija može da ima mentalna stanja poput naših. Takva veštačka inteligencija, koja može da misli i razume značenja reči, u literaturi se obično naziva jakom veštačkom inteligencijom.

Serl hoće da pokaže da je suštinska razlika između čoveka i kompjutera upravo ta što čovek, za razliku od kompjutera, razume značenje reči, te samim tim da je svaka nada u konstruisanje jake veštačke inteligencije – uzaludna.


Vidi još:

Čudni putevi našeg moralnog kodeksa: laž i varanje


Rasprava o razumevanju značenja reči se razvila u drugoj polovini dvadesetog veka najpre u sklopu teorije značenja u filozofiji jezika, da bi postala kamen spoticanja za istraživače veštačke inteligencije, ali i važan materijal za savremenu filozofiju duha. Serlov misaoni eksperiment se zapravo nastavlja na daleko stariju, racionalističku tradiciju.

Rene Dekart je 1637.  u delu Discours de la Methode prvi pružio argument u prilog nezamislivosti da neka vrsta „automata“ proizvede različite nizove reči koje bi predstavljale doprinos konverzaciji. Za takvu sposobnost je potreban proces mišljenja, koji odlikuje i najglupljeg čoveka, ali ne i „automat“.  Zanimljivo je da je Dekart za kriterijum kojim odvaja čoveka od mašina uzeo baš mogućnost konverzacije.

Tjuringov test

Britanski logičar i matematičar Alan Tjuring je 1950. godine u knjizi Computing Machinery and Intelligence predstavio test danas poznat kao Tjuringov test, kojim se određuje stepen sposobnosti mašine da demonstrira inteligentno ponašanje, i to baš preko mogućnosti održavanja konverzacije.

Scena sprovođenja Tjuringovog testa u filmu Ex Machina (2014)

Za test su potrebna dva subjekta, čovek i mašina, koji bi odgovarali na pitanja koja im na prirodnom jeziku postavljaju nasumice odabrani ljudi preko električnih kucaćih mašina. Ukoliko ljudi ne mogu da pouzdano odrede koji sagovornik je mašina, a koji čovek, mašina je prošla test i može se smatrati inteligentnom, jer pokazuje razumevanje jezika. Serl se, međutim, ne slaže sa Tjuringovim zaključkom.

Serlova kineska soba

Serl predlaže da zamislite da se nalazite u sobi punoj priručnika, i da vam kroz otvor u vratima sobe stiže papir sa pitanjima na kineskom. Uz pomoć priručnika, u kom su pravila na vašem maternjem jeziku, vi treba da odgovorite na kineskom na postavljeno pitanje, i da kroz drugi otvor pošaljete papir. Pretpostavimo da na papiru koji dobijete piše: 是什么来的幸福感? U priručniku ste našli sledeće pravilo: „Ako vidiš 是什, onda odgovori sa 要在全世界都看到你周.

Bilo koje pitanje sa bilo kojim nizom simobla da vam stigne, vi ćete u nekom od mnogih priručnika naći kako da odgovorite. Naizgled, ovaj proces je analogan radu kompjutera. Pitanje koje stiže predstavljalo bi input informaciju h, pravilo za odgovaranje predstavljalo bi program oblika “ako x onda y”, a sam odgovor autput informaciju u. Tako bi govornici kineskog sve vreme mislili da razgovaraju sa osobom koja zna kineski.

Serlova kineska soba

Međutim, u toj sobi je mogao biti kompjuter, koji bi potpuno isto odgovarao na pitanja poput vas, i govornici kineskog bi podjednako mislili da razgovaraju sa osobom. Da li to zapravo potvrđuje Tjuringov test? Serl misli da ne.

Vi ste u stanju da razumete šta pravila prema kojim odgovarate na pitanja znače, kao i da sami odgovarate na pitanja ukoliko naučite kineski. Kompjuter može samo da izbacuje nizove znakova prema zadatom programu, bez sposobnosti za kreativno konstruisanje odgovora koji ne bi bili generisani programom, jer naprosto ne razume značenje reči.

Od 1980. kada je objavljen pomenuti Serlov rad, nijedan argument u skorijoj filozofiji duha nije izazvao toliko kontraargumenata i ekstremnih reakcija. Ni Serlov argument ni kontraargumenti koji su mu upućeni nisu konkluzivni, tako da je debata o prirodi ljudske kognicije i dalje aktuelna.

Razlozi za tako ostrašćenu debatu su i skorija Serlova filozofska uverenja. Od dvehiljaditih Serl zastupa poziciju biološkog naturalizma. Prema ovoj poziciji ljudi su posebne biološke mašine, a uzročna veza između naših kognitivnih procesa i mozga se može opisati u kompjutacionim terminima inputa i autputa.

Neuroni preko određenih pravila uzrokuju svest. Kada se radi o višim kognitivnim procesima, kao što je razumevanje jezika, Serl i dalje tvrdi da ljudi ipak rade nešto dodatno u odnosu na kompjuter, mada još uvek ostaje otvoreno pitanje šta se podrazumeva pod tim „dodatno“.

Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *